Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.02.2018.

Гж2_28/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 28/18
01.02.2018. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Владиславе Милићевић, председника већа, Тање Шобат и Весне Матковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, против тужене АА1, коју заступа пуномоћник АБ1, адвокат, ради развода брака и др., одлучујући о жалби тужене изјављене против пресуде Првог основног суда у Београду П2.1375/16 од 28.09.2017.године, у седници већа одржаној дана 01.02.2018.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2.1375/16 од 28.09.2017.године у ставовима другом, трећем, четвртом, петом, шестом и седмом изреке и списи предмета у овом делу ВРАЋАЈУ истом првостепеном суду на поновно суђење.
 

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П2.1375/16 од 28.09.2017.године, ставом првим изреке, разведен је брак закључен дана 10.12.2012.године у Коге, Данска, уписан у матичну књигу венчаних Општине Палилула, под текућим бројем _ за 2014.годину, између тужиоца АА рођеног _.године у Београду од оца АБ и мајке ААМ, и тужене АА1, рођене _.године у _, од оца ААНО и мајке ААММ, на основу одредбе чл.41 Породичног закона РС. Ставом другим изреке, одређено је да заједничко дете парничних странака малолетни ММ, рођен _.године у _, поверава се оцу АА који ће самостално вршити родитељско право. Ставом трећим изреке, уређен је начин одржавања личних односа малолетног ММ са мајком АА1 по договору родитеља увек када мајка дође у Србију. Ставом четвртим изреке, делимично се усваја тужбени захтев па се обавезује тужена да на име доприноса за издржавање малолетног ММ плаћа месечно износ од 12.000,00 динара почев од 29.06.2016.године као дана подношења тужбе па убудуће сваког првог до десетог у месецу за текући месец, на руке законском заступнику малолетног детета оцу АА. Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражио да се обавеже тужена да на име доприноса за издржавање малолетног детета плаћа месечно износ од још 18.000,00 динара као разлике између досуђених 12.000,00 динара и тражених 30.000,00 динара од 29.06.2016.године па убудуће као неоснован. Ставом шестим изреке, одбијен је приговор литиспенденције као неоснован. Ставом седмим изреке, одређено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Против наведене пресуде, благовремено је жалбу изјавила тужена и то у односу на ставове други, трећи, четврти, пети, шести и седми изреке. Трошкове другостепеног поступка је тражила и определила.

Тужилац је дао одговор на жалбу тужене.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде сходно чл.386 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/11 са изменама и допунама), Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба тужене основана.

Према утврђеном чињеничном стању парничне странке су закључиле брак дана _.године у месту _а који је уписан у матичну књигу венчаних која се води за матично подручје Општине Палилула, малолетни ММ, заједничко дете парничних странака рођен је _.године у месту _, заједница живота парничних странака престала је да постоји у мају 2016.године када се тужилац са малолетним дететом вратио код својих родитеља у Србију. Пред овим судом правноснажно је окончан поступак у предмету Р4.1/16 ради враћања малолетног детета, доношењем одлуке којом је одбијен предлог за хитан повратак малолетног детета мајци, овде туженој. Према налазу и мишљењу Градског центра за социјални рад у Београду Одељење Палилула од 26.09.2016.године, препоручени модел виђања малолетног ММ и мајке с обзиром на његов узраст, пол, емоционалне развојне потребе је да мајка с обзиром на све околности конкретног случаја треба да виђа дете увек када дође у Србију а да је отац заинтересован и расположен да виђања омогући јер је показао висок ниво сарадње. Тужени је музичар, живи са малолетним дететом код својих родитеља у Београду, нема ограничено радно време, материјално је ситуиран иако је тренутно без посла, издржава се од повремених послова од којих месечно може да заради 30.000,00 динара, док тужена живи у _ у трособном стану и према њеним наводима прима надокнаду по основу незапослености а та примања јој омогућавају нормалан живот, има двоје деце из првог брака која су пунолетна и раде. Првостепени суд је месечне потребе малолетног детета проценио на износ од 26.000,00 динара руководећи се између осталог минималном сумом издржавања која представља суму коју као накнаду за храњенике лицима на породичном смештају периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту а која је износила 25.501,00 динар.

Првостепени суд је на основу напред наведеног закључио да су се односи у браку парничних странака озбиљно и трајно пореметили те да су се стекли услови за развод брака сходно одредби чл.16, чл.41 и чл.210 Породичног закона Републике Србије, да је прихватајући предложени модел остваривања личних контаката између тужене и малолетног детета од стране Градског центра за социјални рад Одељење Палилула оправдано да мајка треба да виђа дете увек када дође у Србију исти у најбољем интересу малолетног детета, да су месечне потребе малолетног детета 26.000,00 динара те да тужена може да доприноси без угрожавања своје егзистенције износом од 12.000,00 динара сходно одредби чл. 6 ст.1, чл.154 ст.1, чл.160, чл.161, чл.162 и чл.266 ст.1 Породичног закона РС издржавању малолетног сина а такође налазећи да тужена није добила старатељство над малолетним дететом у _ јер у тој држави није донета судска одлука о поверавању детета на чување и васпитање једног родитељу, већ је донето решење о родитељском праву којим је малолетни ММ поверен мајци на старање и то дана 27.09.2016.године, а која одлука је престала да важи четири недеље након доношења јер тужена није покренула поступак пред надлежним судом у _.

По налажењу Апелационог суда оваква одлука првостепеног суда се не може прихватити као правилна. Ово стога што у поступку доношења побијане пресуде је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл.374 ст.2 тачка 12 ЗПП на коју се основано указује жалбом, јер су разлози који су дати противуречни међусобно и осталим изведеним доказима, што је утицало на правилност и законитост побијане одлуке.

Пре свега првостепени суд је закључио главну расправу дана 28.09.2017.године на ком рочишту је пуномоћник тужиоца обавестио суд да је тужилац са малолетним дететом тренутно у иностранству. Првостепени суд је одлучујући о висини доприноса тужене у издржавању малолетног детета одлучио иако нису достављени докази на околности висине зараде тужиоца, односно евентуалне накнаде коју прима по основу незапослености тужена у _. Из жалбе тужене и одговора тужиоца на жалбу тужене, произилази да је дошло до промењених околности од доношења побијане пресуде јер се малолетни ММ тренутно налази у _ код мајке (по наводима одговора тужиоца на жалбу тужене), противно правноснажном решењу суда од 05.10.2016.године којим је одређена привремена мера којом се овде тужиоцу поверава на самостално вршење родитељског права над мал. ММ.

Осим тога према стању списима предмета државна управа - Служба за родитељско право и дружење са децом у предмету 2016-69062 дана 27.09.2106.године донела решење о привременом родитељском праву којим је АА1 (овде тужена) добила родитељско право над мал.ММ рођеним _.године у _ (који је од рођена живео у _). Ово решење важи док не буде донет коначан споразум или решење о родитељском праву. Такође је овим решењем предвиђено да ће ово решење важити 4 недеље након што решавање предмета о родитељском праву буде завршено сем ако АА и АА1 затраже да се предмет поднесе суду, или њих двоје поново успоставе заједнички живот. Према наводима жалбе тужене , тужена је покренула поступак ради доделе старатељства над мал.ММ пред судом у _. Тужена је истакла приговор литиспенденције, а суд га је одбио са образложењем да тужена није доставила доказ да пред данским судом тече поступак за поверавање малолетног детета.

Апелациони суд сматра да првостепени суд није применио правилно материјално право из чл.46, чл.47 и чл.48, чл.49 и чл.50 ,чл. 61, чл. 62 и чл.63 , 66 и чл.67 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља (Сл. СФРЈ 43/82 и 72/82 ..”Сл.лист СФРЈ 46/96 И сл.Гласник РС” бр..46/2006-др) који се односи на надлежност суда и других органа да поступа, као и чл.35, чл.36 истог закона када је у питању приговор литиспенденције у односу на захтев за развод брака односно чл.40 истог Закона када је у питању захтев за поверавање детета и његово издржавање, због чега је чињенично стање остало непотпуно утврђено.

Првостепени суд ће у поновном поступку утврдити, чије држављанство имају парничне странке, где им је било последње заједничко пребивалиште,чије држављанство има мал.ММ, затим да ли је и када покренут поступак развода и поверавања мал.ММ и издржавања, да ли је тај поступак правоснажно окончан а ако јесте да ли су (кроз претходно питање) испуњени услови за евентуално признање и извршење такве стране судске исправе, да би пре свега утврдио да ли је суд Републике Србије надлежан да поступа у овој правној ствари, да ли је основан приговор литиспенденције, или евентуално постоји већ пресуђена ствар пред данским судом.

Стога ће у поновном поступку, првостепени суд имајући у виду наведене примедбе, и цитиране прописе отклонити учињене пропусте, несумњиво утврдити све релевантне чињенице је напред указано , утврдити где се и код ког родитеља дете налази и уколико нађе да је надлежан суд Републике Србије да поступа на основу правилног и потпуног утврђењадонети нову и на закону засновану одлуку превасходно утврђујући најбољи интерес мал.ММ.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци применом чл.391 и чл.392 ЗПП.

Председник већа – судија
Владислава Милићевић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)