Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.10.2010.

Гж 3553/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3553/10
21.12.2010.године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Милице Аксентијевић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа БА, адвокат, ради исплате, одлучујући о жалбама парничних странака изјављеним против пресуде Општинског суда у Зајечару П 575/09 од 13.07.2009.године, у седници већа одржаној 21.12.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Зајечару П.575/09 од 13.07.2009.године у ставу првом и другом изреке тако што се УСВАЈА тужбени захтев и ОБАВЕЗУЈЕ тужени ББ да тужиоцу АА исплати износ од 5.700,00 еура са домицилном каматом по стопи коју пословне банке плаћају у месту испуњења на девизне штедне улоге по виђењу почев од 29.12.2006.године до исплате, све у динарској противвредности по курсу на дан исплате, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у трећем ставу изреке наведене пресуде и ОБАВЕЗУЈЕ тужени да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 79.596,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка ове пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Зајечару, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да му исплати износ од 5.700,00 еура са домицилном каматом почев од 29.12.2006. до исплате по најповољнијем курсу Европске централне банке на дан исплате, све у динарској противвредности, у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да у корист буџета Града Зајечара уплати износ од 5.700,00 еура у динарској противвредности по најповољнијем курсу Европске централне банке на дан исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да надокнади трошкове парничног поступка туженом у износу од 37.015,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

Против наведени пресуде благовремене жалбе су изјавиле парничне странке, и то тужилац због битне повреде одредаба ЗПП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а тужени због битне повреде одредаба ЗПП, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд у Београду је испитао побијану пресуду у границама законских овлашћења из члана 372 Закона о парничном поступку ("Сл.гласник Републике Србије број 125/2004 и 111/2009)-ЗПП и нашао да је жалба тужиоца основана, а жалба туженог неоснована (осим у погледу лица коме треба да исплати дуговани износ).

У поступку није било битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је ангажовао туженог ради проналажења стране држављанке са којом би тужилац закључио формалан брак ради добијања дозволе за боравак и рад у иностранству. Преко трећег лица тужилац је туженом предао износ од 6.500 еура, а тужени уговорени посао није обавио. Пошто је тужилац од туженог узео један комби у вредности од 800 еура, тужени му је остао дужан износ од 5.700 еура, који још увек није вратио ни у остављеном продуженом року. Од предатог износа тужени је требало да преда 5.000 еура особи коју буде пронашао, као накнаду за склапање брака, а 1.000 еура да задржи за себе на име провизије за услугу посредовања у проналажењу те особе, а добио је и 500 еура на име својих путних трошкова.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му исплати износ од 5.700,00 еура са домицилном каматом почев од 29.12.2006.године, као дана подношења тужбе, до исплате, све у динарској противвредности и обавезао туженог да износ главног дуга уплати у корист буџета Града Зајечара, а све с позивом на одредбу члана 104 став 2 Закона о облигационим односима у вези са одредбом члана 103 и 109 став 1 истог закона.

Апелациони суд у Београду сматра да је првостепени суд на правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право. Последице ништавости уговора уређене су одредбом члана 104 Закона о облигационим односима. Ставом првим овог члана прописано је да у случају ништавости уговора свака уговорна страна дужна је да врати другој све оно што је примила по основу таквог уговора (односно да да одговарајућу накнаду у новцу). Ставом другим наведеног члана прописано је да ако је уговор ништав због тога што је по својој садржини или циљу противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима, суд може одбити, у целини или делимично захтев несавесне стране за враћање оног што је другој страни дала, а може и одлучити да друга страна оно што је примила по основу забрањеног уговора преда општини на чијој територији она име седиште, односно пребивалиште, или боравиште. Ставом 3 овог члана прописано је да ће приликом одлучивања суд водити рачуна о савесности једне, односно обеју страна, о значају угроженог добра или интереса, као и о моралним схватањима. По налажењу Апелационог суда у Београду, околност да је тужилац предао новац ради закључења фиктивног брака да би добио потребне папире за боравак и рад у Швајцарској, не представља такво кршење јавног поретка или добрих обичаја да би морало бити санкционисано по члану 104 став 2 Закона о облигационим односима. Не само у ужој средини из којих парничне странке потичу, већ уопште и у нашој земљи, а и у иностранству, закључивање фиктивног брака ради добијања дозволе за боравак и рад у некој земљи није ни најмање неуобичајено. Да ли ће два лица међусобно да закључе брак због љубави или због новца је ипак њихова приватна ствар, а јавни интерес, принудни пропис и морална схватања би била угрожена само у случају да се брак не закључује слободном вољом супружника, већ принудом да би један од супружника или треће лице остварило имовинску или какву другу корист. Стога је првостепена пресуда преиначена у првом и другом ставу изреке, тако што је тужбени захтев (у до сада неправноснажном делу) усвојен и тужени обавезан да тужиоцу изврши повраћај примљених средстава, у динарској противвредности у складу са одредбом члана 395 ЗОО, са каматом у смислу члана 277 став 1 ЗОО почев од дана подношења тужбе. Апелациони суд при том налази да наводи из жалбе туженог којима оспорава висину тужбеног захтева нису основани, пошто је првостепени суд правилном оценом утврђеног чињеничног стања утврдио који износ је тужилац предао туженом и у које сврхе, те колико му је тужени остао дужан по основу који се није остварио. Навод туженог да је износ од 5.000 еура предао извесној госпођи СС ради закључења брака са тужиоцем није од значаја за другачије пресуђење, а тужени је овлашћен да од госпође СС у посебној парници тражи повраћај тог износа.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је на основу одредбе члана 161 став 2 ЗПП, 149 став 2 и члана 150 ЗПП а тужиоцу досуђени трошкови у висини судских такси и на име састава тужбе од стране адвоката и заступања на пет одржаних рочишта и три неодржана рочишта, сразмерно успеху у спору (део тужбеног захтева је у ранијем току поступка правноснажно одбијен), те имајући у виду да тужилац није тражио накнаду трошкова жалбеног поступка.

На основу одредбе члана 380 тачка 4 ЗПП одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Споменка Зарић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)