Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.01.2012.

Гж 4/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4/11
12.01.2012.године
Б Е О Г Р А Д

 


У И М Е Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужених ББ и ББ1, које заступа БА, адвокат, ради поништаја уговора због повреде права прече куповине, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Шапцу, судске јединице у Богатићу П.2878/10 од 22.09.2010. године, у седници већа одржаној 12.01.2012. године донео је


П Р Е С У Д У

Одбија се као неоснована жалба тужиоца и потврђује пресуда Основног суда у Шапцу, судске јединице у Богатићу П.2878/10 од 22.09.2010. године.

О бр а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Шапцу, судске јединице у Богатићу П.2878/10 од 22.09.2010. године одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се поништи уговор о куповини и продаји непокретности закључен између тужених ББ као продавца и ББ1 као купца, оверен пред Општинским судом у Богатићу Ов.2602/09 од 16.11.2009. године због повреде права прече куповине тужиоца и да се обавеже тужени ББ да прода тужиоцу катастарску парцелу из наведеног уговора под истим условима и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка. Истом пресудом тужилац је обавезан да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 21.200,00 динара.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, побијајући и одлуку о трошковима поступка.

Тужени су поднели одговор на жалбу.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП и нашао да жалба није основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 истог Закона на коју се жалбом неосновано указује. Побијана одлука је потпуна, јасна и непротивуречна. Садржи све разлоге о одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је између тужених ББ као продавца и ББ1 као купца 16.11.2009. године закључен и истог дана оверен пред судом уговор о купопродаји парцеле 5556/3 воћњак треће класе површине 0.05.00ха к.о. _. Уговорена купопродајна цена је 50.000,00 динара. Према налазу и мишљењу вештака пољопривредне струке ВВ од 19.03.2010. године, према листу непокретности катастарске општине _ од 06.07.2010. године, парцела аа и удаљена је од кућног плаца и економског дворишта домаћинства тужиоца око 50м. До економског дворишта тужиоца постоји пошљунчани пут парцела _, а у продужетку је катастарска парцела _ уписане у листу непокретности _ као вештачки створено неполодно земљиште са локацијом у грађевинском подручју површине 0.02.03ха. С обзиром на класу земље, облик парцеле, погодност обраде, удаљеност парцеле од кућног плаца и економског дворишта домаћинства, удаљеност парцеле од сеоског и регионалног пута, тржишна вредност је 75.000,00 динара. Поред парцеле _, суседна парцела _ је власништво тужиоца, површине 0.03.00 ха, уписана у лист непокретности _ к.о _. Из исказа тужиоца утврђено је да у истом потесу поседује 5 парцела, да су на парцелама изграђене куће, две поседује тужилац, а једну његов брат, али куће нису изграђене на парцели која је суседна спорној парцели. Према стању списа Основног суда у Шапцу, Судске јединице у Богатићу Р.3263/10 и решења од 16.04.2010. године, тужилац је на депозит суда уплатио тржишну вредност парцеле 5556/3 дана 26.04.2010. године.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је побијаном одлуком примењено материјално право и то одредбе чл. 6 ст 1 и 10 ст 3 Закона о промету непокретности (“Службени гласник РС 42/98”) одбијањем тужбеног захтева.

Првостепени суд правилно налази да је тужилац пропустио да истовремено са подношењем тужбе положи код надлежног суда износ у висини тржишне вредности непокретности, сходно чл. 10 ст 3 Закона о промету непокретности, будући да је тужба поднета 23.03.2010. године, а уплата је извршена 26.04.2010. године. Жалбом се неосновано истиче да суд тужиоцу није омогућио да изврши уплату, будући да је морао да добије број жиро рачуна судског депозита као и број предмета из судског уписника, што траје неколико дана. Законом о промету непокретности се не захтева да уплата буде извршена у судски депозит, као ни да се уплатилац позове на спис који ће број добити тек након подношења тужбе, па је довољно уплату извршити на жиро рачун суда. Уплатом тржишне вредности непокретности истовремено са подношењем тужбе, тужилац стиче активну легитимацију за вођење спора за поништај уговора због повреде права прече куповине, па је у одсуству овог услова тужбени захтев неоснован, због чега је правилно одлучено његовим одбијањем, супротно наводима жалбе којима се истиче да је у том случају тужбу требало одбацити, као неуредну.

Осим тога, из налаза вештака и извода из листа непокретности произлази да су суседне парцеле _ и _ уписане као њиве по начину коришћења, али да по врсти земљишта представљају земљиште у грађевинском подручју. Према Закону о планирању и изградњи (“Службени гласник РС” 72/09 и 81/09) важећег у време закључења уговора о купопродаји 06.11.2009. године, чланом 86 је прописано да грађевинско земљиште ван граница градског грађевинског земљишта јесте земљиште у грађевинском подручју изван насељеног места, које је као такво одређено планским документом који се доноси за општину, град и Град Београд, у складу са овим законом. Према чл. 3 Закона о пољопривредном земљишту, пољопривредно земљиште које је у складу са посебним законом одређено као грађевинско земљиште, до привођења планираној намени, користи се за пољопривредну прозиводњу. Стога, без обзира на садашњи начин коришћења земљишта, спорно земљиште је одређено за грађевинско по врсти односно намени, па се, како правилно налази првостепени суд, право прече куповине не односи на промет овог земљишта, док супротни наводи жалбе нису основани.

Одлука о трошковима поступка је донета правилном применом чл. 149 и 150 ЗПП.

Са изнетих разлога, применом чл. 375 ЗПП, одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)