Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.06.2012.

Рех 1/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех 1/12
Дана 22.06.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Слободана Рашића, Синише Важића, Славице Срећковић и Марине Говедарица, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у предмету рехабилитације сада покојног ПП, одлучујући о жалби пуномоћника подносиоца захтева АА, адв.АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Пожаревцу Рех бр.2/11 од 15.11.2011. године, у седници већа одржаној дана 22. јуна 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника подносиоца захтева за рехабилитацију покојног ПП, изјављена против решења Вишег суда у Пожаревцу Рех бр.2/11 од 15.11.2011. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Пожаревцу Рех бр.2/11 од 15.11.2011. године, предлог предлагача АА, којим је тражио да се одреди рехабилитација сада покојног ПП, бившег из _ и утврди да је отац предлагача сада покојни ПШ, од оца _ и мајке _, рођене _, умрлог _. године у _, неправилно осуђен пресудом Народног окружног суда у Пожаревцу Кзп. 336/45 од 11.04.1946. године и да се та пресуда прогласи ништавом од тренутка њеног доношења, те да су ништаве све правне последице ове пресуде, је одбијен.

Против наведеног решења жалбу је изјавио пуномоћник предлагача АА, адв.АБ, због повреде одредаба ванпарничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и преиначи ожалбено решење тако што ће усвојити предлог предлагача или предмет вратити на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом пуномоћника предлагача на побијано решење понављају се наводи изнети у захтеву за рехабилитација покојног ПП, при чему се наводи да је суд при одлучивању морао објективно сагледати историјску, као и укупну политичку ситуацију и друштвену ситуацију у време доношења пресуде против ПП, те да је циљ рехабилитације био савладавање ауторитативне прошлости којом би се рехабилитовао ПП који је био жртва политичке репресије заоденуте у правосудну форму, те ПП није био народни непријатељ, већ цивилна жртва рата, да је сама оптужница била штура и непрецизна.

Изнети жалбени наводи оцењени су као неосновани.

Наиме, према члану 1 Закона о рехабилитацији, рехабилитују се лица која су од 06. априла 1941. године до дана ступања на снагу тог закона (25. априла 2006. године), без судске или административне одлуке или пак судском или административном одлуком лишена, из политичких и идеолошких разлога, живота, слободе, или неких других права, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.

Из података у списима предмета види се да је против покојног ПП оптужницу подигао јавни тужилац Округа пожаревачког, да је иста заведена под бројем К.бр.484/45 дана 14.09.1945. године, те да је након спроведеног поступка и саслушања покојног ПП и великог броја сведока, донета пресуда Кзп. 236/45, којом је ПП оглашен кривим, те да је по изјављеној жалби јавног тужиоца и ПП, донета пресуда Кзп.336 од 11.04.1946. године, те да је оптужени ПП оглашен кривим да је извршио кривично дело из члана 10 ЗКА о кривичним делима против народа и државе које је кажњиво по истом закону, те да је оглашен кривим и што је учинио кривично дело из члана 3 тачка 3 Закона о кривичним делима против народа и државе, због чега га је Народни окружни суд у Пожаревцу за напред наведена дела, на основу члана 4 Одлуке за суђење злочина и преступа против српске националне части, применом члана 18 Закона о кривичним делима против народа и државе и члана 1 и 10 Закона о врстама казни, осудио на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од четири године, а у коју казну му је урачунат издржани притвор од 10 (десет) месеци и 9 (девет) дана, конфискације имовине и губитак националних права, а ослобођени од оптужбе да је експлоатисао народну радну снагу закидајући радницима њихове залихе. Такође, из списа предмета произилази да поред записника и пресуда писаних руком, налазе се и куцани записник о саслушању ПП, сачињен 18.07.1945. године у ОЗНИ Округа пожаревачког, те се даље утврђује да је Президијум Народне скупштине Одлуком број 519/46 од 31.01.1947. године уважио молбу за помиловање ПП осуђеног извршном пресудом Окружног суда у Пожаревцу Кзп. 336 од 11.04.1946. године и изречену казну лишења слободе са принудним радом смањио од четири на две године.

Правилно је првостепени суд утврдио да је сада покојни ПП осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) године због кривичних дела против народа и државе и да је казну издржао делимично у притвору, а да му је казна ублажена одлуком Президијума Народне скупштине од 1947. године, при чему из кривичне пресуде Народног окружног суда у Пожаревцу Кзп.336/45 од 11.04.1946. године произилази да је сада покојни ПП оглашен кривим за кривична дела која су учињена и била прописана тада важећим кривичним законом, те да је поступак спроведен у законској процедури, да се судило пред судом који је био установљен по закону, да је исти изјавио жалбу, да је пресуда укинута и у поновљеном поступку осуђен за кривична дела из Закона о кривичним делима против народа и државе, те да је ослобођен због кривичног дела експлоатације народне радне снаге, као и да су у поступку издржавања казне тада овлашћени органи одлучивали по захтеву за помиловање, а из чега је правилно првостепени суд нашао да отац предлагача, односно сада покојни ПП није кривично гоњен због идеолошких или политичких разлога, већ због тога што је извршио више кривичних дела наведених у кривичној пресуди, те да је евидентно да је сада покојном ПП као и сваком другом грађанину, припадало право на слободу и сигурност гарантовано међународним уговорима, а посебно Европском конвенцијом о људским правима, те је правилно нашао да је основ за хапшење и осуда сада покојног ПП у радњама наведених кривичних дела која су тада важећим законом прописана и евидентно доказано да су учињена, па ограничења његовог права на слободу и сигурност није било незаконито и није било у супротности са одредбама Европске конвенције, нити је учињено из идеолошким или политичких разлога.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је Виши суд у Пожаревцу решењем Рех 2/11 од 15.11.2011. године одбио предлог предлагача АА којим је тражена рехабилитација сада покојног ПП, јер је по ставу Апелационог суда у Београду осуђујућој пресуди претходило спровођење кривичног поступка, који подразумева и спровођење доказног поступка у складу са тада важећим законским прописима, те да су адекватно примењене како одредбе процесног, тако и материјалног права, на који начин му је обезбеђено право на правично суђење, те да је исти користио и правне лекове о којима је одлучено у складу са тада важећим правним прописима, о чему је првостепени суд у побијаном решењу дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд, јер су засновани на подацима из списа предмета и важећим законским прописима.

Из жалбе, а и из захтева за рехабилитацију не произилази да је сада покојни ПП био политички или идеолошки експониран, било као појединац, или као члан неке групе или организације, или да се на било који начин супротставио неком владајућем политичком или идеолошком ставу, те да је због тога био жртва наведеног кривичног поступка, већ да је по законито спроведеном поступку био оглашен кривим и осуђен за кривично дело које је било прописано као кривично дело по тада важећем закону, при чему Апелациони суд, као ни првостепени суд у поступку рехабилитације, није овлашћен да цени историјске чињенице, с обзиром да је, као што је то већ речено, окривљени био осуђен у поступку који је спроведен у свему по закону, било му је омогућено право на жалбу, те за кривично дело које је било прописано као кривично дело.

У вези са тим, жалба пуномоћника подносиоца захтева АА, адв. АБ на решење којим је одбијен захтев за рехабилитацију сада покојног ПП, оцењена је као неоснована, а побијано решење као правилно и на закону засновано.

Апелациони суд у Београду ценио је и остале жалбене наводе, али је нашао да се истима не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења, применом одредбе члана 6 став 2 Закона о рехабилитацији, у вези члана 387 став 1 тачка 2 Закона о парничном поступку.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорица Аврамовић       Соња Манојловић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)