Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.06.2011.

Рех 14/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех 14/11
Дана 24.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијe Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Соње Манојловић, Слободана Рашића, Бисерке Живановић, Слађане Накић Момировић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Јеленом Каличанин Војновић, као записничарем, у предмету рехабилитације АА, одлучујући о жалби подносиоца захтева АА, изјављеној против решења Вишег суда у Смедерву 1Рех.бр. 1/2011 од 11.04.2011. године, у седници већа одржаној дана 24.06.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована, жалба подносиоца захтева за рехабилитацију АА из Смедерева, изјављена против решења Вишег суда у Смедереву 1Рех.бр. 01/2011 од 11.04.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Смедереву 1Рех.бр. 01/11 од 11.04.2011. године, одбијен је захтев за рехабилитацију АА из Смедерева, којим је тражио да се утврди да је ништава пресуда Општинског суда у Смедереву К.бр. 596/02 од 02.10.2003. године и пресуда Окружног суда у Смедереву Кж.бр. 51/04 од 27.02.2004. године и да су ништаве све правне последице ових пресуда.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио подносилац захтева за рехабилитацију АА, због битне повреде одредаба поступка, повреде Закона о рехабилитацији и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду поништи ожалбено решење, и како је наведено, сам одлучи о предлогу за рехабилитацију, јер би враћање на поновно одлучивање првостепеном суду било несврсисходно због утицаја политичара на исход пресуде.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је неоснована.

Жалбом на побијано решење понављају се наводи изнети у захтеву за рехабилитацију којом се осопоравају пресуде Општинског суда у Смедереву К.бр. 596/02 од 02.10.2003. године и пресуда Окружног суда у Смедереву Кж.бр. 51/04 од 27.02.2004. године.

Наиме, пресудом Општинског суда у Смедереву К.бр.596/02 од 02.10.2003. године, окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела крађе из члана 165 став 1 КЗ РС, а које кривично дело је извршено на штету оштећеног предузећа АД “ББ” у Смедереву. Ова пресуда је преиначена пресудом Окружног суда у Смедереву Кж.бр. 51/04 којом је уважена жалба Општинског јавног тужилаштва у Смедереву, те је окривљени због извршеног кривичног дела осуђен на казну затвора у трајању од 3 месеца. Подносилац захтева је навео да су ове пресуде конструисане из разлога што је, као последица злоупотребе службеног положаја одговорног лица АД “ББ” Смедерево, у том предузећу организован штрајк сидиката у чијем Извршном одбору је био и предлагач АА, те да је у конкретном случају заправо реч о некој врсти освете. Дакле, подносилац захтева истиче да је цео поступак био “монтиран”, те да је разлог за подношење кривичне пријаве против њега, као и разлог каснијих пресуда, био личне природе, то јест мотивисан економским и другим личним интересима одговорног лица у предузећу АД “ББ”.

Апелациони суд у Београду је овакве наводи оцењенио као неосноване, а ово из следећих разлога:

Према члану 1 Закона о рехабилитацији, рехабилитују се лица која су од 06. априла 1941. године до дана ступања на снагу тог закона (21. април 2006. године) без судске или административне одлуке, или пак судском или административном одлуком лишена, из политичких и идеолошких разлога, живота, слободе или неких других права, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.

По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је правилно нашао да је у доношењу правноснажне пресуде којом је окривљени АА осуђен због извршења кривичног дела крађе, предходило спровођење кривичног поступка, који подразумева и спровођење доказног поступка, у складу са важећим законским прописима, те да су адекватно примењене како одредбе процесног, тако и материјалног права, да је окривљени у том поступку имао браниоца, а на који начин је, свеукупно, окривљеном обезбеђено право на правично суђење, да је окривљени користио и правне лекове, о којима је одлучено, такође у складу са законом, а о чему је првостепени суд у побијаном решењу дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд, јер су засновани на подацима из списа предмета и важећим законским прописима.

Имајући у виду напред наведено, не стоје жалбени наводи подносиоца захтева за рехабилитацију АА из Смедерева, да је осуда против њега неправедна и има политички и лични карактер обрачуна са припадницима Извршног одбора штрајка који је организован у оштећеном предузећу, што је за последицу имало то да суд који је њему судио није био независан и непристрасан, јер је према налажењу овог суда, из списа предмета произилази да је окривљеном судио суд који је образован на основу закона, а да је пресуда донета на основу доказа прикупљених у целокупном кривичном поступку а по слободном судијском уверењу, из којих разлога је жалба одбијена као неоснована.

Апелациони суд у Београду ценио је и остале жалбене наводе, али налази да се истима не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења, применом одредби члана 6 став 2 Закона о рехабилитацији у вези члана 387 став 1 тачка 2 Закона о парничном поступку.


Записничар Председник већа-судија
Јелена Каличанин Војновић Верољуб Цветковић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)