Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.03.2011.

Рех 2/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех 2/11
Дана 04.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д




АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Слободана Рашића, председника већа, Соње Манојловић, Верољуба Цветковића, Боривоја Живковића и Слађане Накић-Момировић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у поступку рехабилитације АА, одлучујући о жалби АА, изјављеној против решења Вишег суда у Зајечару Рех.бр.6/10 од 14.07.2010. године, у седници већа одржаној дана 04.03.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба АА, изјављена против решења Вишег суда у Зајечару Рех.бр.6/10 од 14.07.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Зајечару Рех.бр.6/10 од 14.07.2010. године, одбијен је захтев за рехабилитацију и повраћај конфисковане имовине од 11.04.2007. године, подносиоца АА из _, као неоснован.

Против наведеног решења жалбу је изјавио АА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, предлажући да Апелациони суд у Београду усвоји поднети захтев за рехабилитацију.

Разматрајући списе предмета, побијано решење те изјављену жалбу, Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној дана 04.03.2011. године, нашао:

жалба је неоснована.


Правилно је првостепени суд, поступајући по захтеву за рехабилитацију и повраћај конфисковане имовине подносиоца ААод 11.04.2007. године, нашао да је захтев неоснован, будући да у смислу члана 1 Закона о рехабилитацији права у вези којих подносилац АА тражи рехабилитацију о којима суд решава у парничном поступку не могу сматрати правима због којих лице може бити рехабилитовано, јер према стању у списима предмета произилази да подносилац захтева није осуђиван у судском или административном поступку, нити је без судског или административног поступка лишен слободе или других права у смислу члана 1 Закона о рехабилитацији, нити је над њим извршен прогон или насиље због политичких или идеолошких разлога. Првостепени суд је ценио и наводе подносиоца захтева да је био друштвено и политички ангажован као потпредседник невладине организације – еколошког покрета, као активиста „Странке Југословена у Србији“, потом као председник „Тимочке зелене странке“, те да је из тих разлога трпео политичку репресију, која је резултирала исполитизованим судским процесима, међутим, правилно их је одбацио као неосноване, налазећи да су наведене одлуке на закону засноване, те да нису политички инспирисане и не представљају акт партијске државе или њихове идеологије. Одлучујући о захтеву за повраћај конфисковане имовине, првостепени суд је утврдио да је исти неоснован, с обзиром да конфискација имовине подразумева одузимање целокупне имовине без накнаде осуђеном лицу, те је захтев подносиоца суштински беспредметан.

АА у изјављеној жалби понавља наводе изнете током поступка, а наиме да су доношењем парничних, како то наводи „наручених судских одлука“, над њим спроведен „државни мобинг“ и кршење људских права, те даље указује који су евентуално мотиви државних структура да се са њим, како наводи, „обрачунају“. Напред изнети наводи су суштина жалбе АА, а истима се, по налажењу овог суда, не доводи у питање правилност и законитост одлуке првостепеног суда поводом захтева за рехабилитацију, већ подносилац жалбе коментарише одлуке у парничним поступцима у којима је био парнична странка, и даје своју оцену њихове правилности и законитости, а која оцена је била предмет одлучивања по редовним и ванредним правним лековима, те исти наводи нису од утицаја на другачије одлучивање у конкретној ствари.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је на основу члана 6 Закона о рехабилитацији донео одлуку као у изреци решења.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р. Слободан Рашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)