Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.04.2010.

Рех 2/2010

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех 2/2010
Дана 26.04.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 


  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Соње Манојловић, Боривоја Живковића, Слађане Накић-Момировић и Верољуба Цветковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Небојшом Павловићем, записничарем, у предмету поступка за рехабилитацију АА, по лично поднетом захтеву, одлучујући о жалби пуномоћника АА, изјављеној против решења Окружног суда у Зајечару Рех. 1/06 од 14.10.2009. године, у седници већа одржаној дана 26.04.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба пуномоћника АА, изјављена против решења Окружног суда у Зајечару Рех. 1/06 од 14.10.2009. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Окружног суда у Зајечару Рех. 1/06 од 14.10.2009. године, одбијен је захтев за рехабилитацију АА из _, рођеног _. године, у селу _, општина _.

  Против тог решења, жалбу је изјавио пуномоћник АА, адвокат АБ, због битних повреда правила поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се жалба уважи и решење првостепеног суда укине.

  Апелациони суд у Београду је у седници већа размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем, па је по оцени навода и предлога у изјављеној жалби, нашао:

  Жалба је неоснована.

  По оцени овога суда, неосновани су жалбени наводи којима се оспорава првостепено решење због битних повреда правила поступка, указивањем да је изрека решења нејасна и неразумљива, да у решењу нису дати јасни и довољни разлози о одлучним чињеницама, а да су изнети разлози нејасни и недовољни, а што се даље у изјављеној жалби не образлаже, већ се жалбом даље искључиво оспорава првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и у вези са тим погрешне примене материјалног права.

  Наиме, насупрот наводима у изјављеној жалби, по оцени овога суда, изрека побијаног решења је јасна и разумљива, а у образложењу решења дати су довољни и јасни разлози о утврђеним одлучним чињеницама.

  Надовезујући се на изнето, жалбом пуномоћника АА, првостепено решење се оспорава због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, указивањем да је АА, у захтеву за рехабилитацију представио да је био лишен слободе због кривичних дела, а истиче да кривична дела није извршио и да у његовом случају се није радило о кривичном делу шпијунаже нити о кривичном делу бекства из војске, већ да се радило о поступку вођеног због политичког и идеолошког стања у земљи створеног на бази разлика у мишљењу политичког и идеолошког карактера лица прогоњених, првенствено младих и напредних схватања и тадашње власти, где је и он сврстан, те указивањем да су чињенична утврђења у побијаном решењу, непотпуна и неправилна пошто суд није испитао правилност и законитост правоснажних судских одлука, којим је АА, осуђиван због кривичног дела шпијунажа и кривичног дела бекство из војске, као и указивањем да у побијаном решењу нису дати разлози у односу тражене рехабилитације због прогона и лишења права АА, после издржане казне затвора.

  По оцени овога суда, такви жалбени наводи којима се оспорава првостепено решење због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања су неосновани, јер и по оцени овога суда, то што је АА, правоснажним пресудама осуђиван због кривичног дела шпијунаже и бекства из војске, не значи да је АА лишаван слободе или неких других права из политичких или идеолошких разлога, с обзиром да се ради о кривичним делима која континуирано егзистирају у нашем кривичном законодавству, а насупрот жалбеним наводима, у поступку рехабилитације не испитује се правилност и законитост правоснажне пресуде, већ да ли постоји из политичких или идеолошких разлога лишавање слободе или неких других права, а чега у конкретном случају очигледно нема, како правилно закључује првостепени суд у побијаном решењу и о томе даје детаљне разлоге које као ваљане у свему прихвата овај суд и на исте упућује.

  Осим тога, изнете тврдње у захтеву а поновљене у изјављеној жалби и то да је АА, након издржане казне затвора, био прогоњен и лишаван права из политичких и идеолошких разлога, ничим нису доказане, већ насупрот томе из исказа сведока СС, произлази да је АА, након издржане казне затвора живео у Бору, да је радио у _ а и _ у издавачкој кући "ББ", те да је у том периоду живео најнормалније као сваки грађанин и имао је породицу, а који исказ сведока првостепени суд правилно прихвата када утврђује чињенично стање у побијаном решењу, због чега су све и жалбени наводи пуномоћника АА, који су засновани искључиво на тврдњама АА да је био прогањан и лишаван права из идеолошких и политичких разлога, оцењени као неосновани.

  Из изнетих разлога, а на основу члана 6 Закона о рехабилитацији, одлучено је као у изреци овог решења.


Записничар        ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Небојша Павловић, с.р.       Слободан Рашић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)