Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.06.2012.

Рех 5/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех 5/12
Дана 22.јун 2012. године
БЕОГРАД

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Слободана Рашића, Синише Важића, Марине Говедарице и Соње Манојловић, чланова већа, у поступку рехабилитације покојног АА, по предлогу АА1, кога заступа АБ, адвокат,одлучујући о жалби предлагача изјављеној решења Вишег суда у Београду Рех. број 53/10 од 16.12.2011.године, у седници већа одржаној дана 22.јуна 2012.године, донео је:


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача и потврђује решење Вишег суда у Београду Рех. број 53/10 од 16.12.2011.године у ставу другом изреке.


Образложење

Решењем Вишег суда у Београду Рех. број 53/10 од 16.12.2011.године, ставом првим изреке, усвојен је захтев за рехабилитацију покојног АА, рођеног дана _.године, преминулог дана _.године, па је утврђено да су правноснажни акти и то одлука Комисије за утврђивање ратне добити при III реону НОО Београд број 2244/45 од 15.12.1945.године, којим се код АА, _ из Београда, утврђује вишак имовине стечене за време непријатељске окупације, у износу од тадашњих 7.000.000,00 динара, уз изрицање новчане казне у износу од 1.050.000,00 тадашњих динара, решење Среског суда у Београду И број 38/46-3 од 12.02.1947.године, И број 645/46 од 03.05.1947.године, И број 646/46 од 03.05.1947.године и И број 276/47 од 12.09.1947.године, којим је замењена изречена новчана казна из одлуке Комисије за утврђивање ратне добити при III реону НОО Београд број 2244/45 од 15.12.1945.године и принудним путем спроведена мера преноса непокретне имовине АА, у корист државе ФНРЈ и то одлукама земљишно-књижног одељења наведеног суда и то Дн број 2894/47, Дн број 434/47 у односу на 1/2 куће аа, Дн 5711/47 у односу на плац у Београду у аа1, у односу на кућу аа2, ништави од тренутка доношења, као и све правне последице ових одлука. Ставом другим изреке, одбијен је захтев предлагача за рехабилитацију покојног АА, рођеног дана _.године, преминулог дана _.године, којим је тражио да се утврди да је правноснажни акт:

-пресуда Окружног суда у Београду К бр.1203/57 од 28.12.1957.године којом је покојни АА, осуђен због кривичног дела из члана 226 став 1 у стицају са делом из става 1 КЗ, те му је изречена казна строгог затвора у трајању од 3 године и споредна казна одузимања, у корист државе ФНРЈ, драгоцености по записнику СУП НОО Београда број 12912/57 од 29.08.1957.године и непокретне имовине у Београду аа3, ништава од тренутка доношења, као и све правне последице ове одлуке, јер је из идеолошко-политичких разлога повређено његово право на имовину, као једно од основних људских права, као неоснован.

Против наведеног решења и то одлуке садржане у ставу другом изреке, жалбу је благовремено изјавио предлагач због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане одлуке у смислу одредбе члана 372 у вези члана 388 ЗПП ("Службени гласник Републике Србије" број 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506 став 1 ЗПП (објављеног у "Службеном гласнику Републике Србије" број 72/2011) и члана 30 став 2 ЗВП, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба предлагача неоснована.

Првостепени суд је одлучио као у ожалбеном делу побијаног решења са образложењем да из прикупљених доказа произилази да је пресудом Окружног суда у Београду К бр. 1203/57 од 28.12.1957.године покојни АА, _ из Београда, због извршеног кривичног дела из члана 226 став 1 у стицају са делом из става 1 КЗ, осуђен на казну строгог затвора у трајању од 3 године и споредну казну, одузимања у корист државе ФНРЈ драгоцености по записнику СУП НОО Београд број 12912/57 од 29.08.1957.године и непокретне имовине у Београду, аа3, као предмета кривичног дела, која пресуда је потврђена пресудом Врховног суда Кж број 750/58 од 07.05.1958.године, да је окривљеном АА у том поступку било омогућено да се брани, да је исти изнео своју одбрану у кривичном поступку и да су га бранила два адвоката АБ1 и АБ2, који су током поступка изјавили жалбу на пресуду К бр. 1203/57 од 28.12.1957.године, као и ванредне правне лекове предвиђене тада важећим кривичним законом, због чега је првостепени суд закључио да сада покојни АА није био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога, јер је осуђен због кривичног дела из области недозвољене трговине, у ком поступку му је било омогућено да се брани и користи свим процесним правима, због чега је применом одредбс члана 5 Закона о рехабилитацији одлучио као у изреци побијаног решења.

За своју одлуку првостепени суд је дао довољне и јасне разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд.

Наиме, одредбом члана 1 Закона о рехабилитацији ("Службени гласник РС" број 33/06) прописано је да се рехабилитују лица која су без судске или административне одлуке или судском или административном одлуком лишена из политичких или идеолошких разлога живота, слободе или неких других права од 06.04.1941.године до дана ступања на снагу овог закона, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.

Из цитираних одредби произилази да је за основаност захтева за рехабилитацију потребно да се испуне оба законом прописана услова и то да је лице чија се рехабилитација захтева лишено живота, слободе или неких других права и да је лишење тих права извршено из политичких или идеолошких разлога. У овом случају је утврђено да је сада покојни АА био лишен слободе, имовинских и других права. Међутим, за основаност захтева за рехабилитацију потребно је испуњење и другог законом прописаног услова, да је лишење права извршено из политичких или идеолошких разлога. У конкретном случају првостепени суд је правилно закључио да из утврђених чињеница не произилази да је деда подносиоца захтева лишен слободе и других права из политичких или идеолошких разлога и правилно је побијаном одлуком одбијен захтев за његову рехабилитацију. Наиме, правилно је првостепени суд нашао да је доношењу правноснажне пресуде којом је окривљени АА осуђен због кривичног дела из области недозвољене трговине из члана 226 сгав 1 у стицају са делом из става 1 КЗ, претходило спровођење кривичног поступка, који подразумева и спровођење доказног поступка у складу са тада важећим законским прописима, као и да су адекватно примењене, како одредбе процесног, тако и одредбе материјалног права, на који начин му је обезбеђено право на правично суђење, као и да је користио правне лекове, о којима је одлучено у складу са тада важећим правним прописима. Све то и по ставу овог суда, како то правилно налази првостепени суд, указује да приликом доношења пресуде Окружног суда у Београду К бр.1203/57 од 28.12.1957.године, није било елемената идеолошких или политичких разлога због којих је тада осуђени, сада покојни АА лишен неког права или слободе, већ да се напротив, радило о заштити одређених друштвених вредности, у конкретном случају о заштити тржишта, као заштитном објекту, правилно налазећи да се те радње и данас, по својој садржини и елементима могу подвести под бића кривичних дела из области недозвољене трговине, за која кривична дела су предвиђене казне затвора и по важећем законодавству Републике Србије и да је сада покојни АА правноснажно осуђен након законито спроведеног кривичног поступка у коме је утврђена кривица, а такав поступак и санкција прописани су и примењују се и данас по важећем Законику о кривичном поступку и Кривичном законику. С тога су неосновани наводи жалбе предлагача да је првостепени суд пропустио да оцени да је кривични поступак против АА вођен мимо савремених принципа кривичне процедуре, да је предмет уништен и да првостепени суд није могао да закључи да се покојни АА користио својим процесним правима током спроведеног поступка, а из разлога што из пресуде Окружног суда у Београду К бр. 1203/57 од 28.12.1957.године као и "К" уписника Окружног суда у Београду произилази да је доношењу ове пресуде претходило спровођење кривичног поступка, који подразумева и спровођење доказног поступка, у складу са тада важећим законским прописима, да је на наведену пресуду изјављена жалба, као и ванредни правни лекови предвиђени тада важећим кривичним законом, због чега се не могу прихватити наводи из жалбе као и из захтева за рехабилитацију, да је сада покојни АА био осуђен због политичких или идеолошких разлога, те да је због тога био жртва наведеног кривичног дела, и правилно је побијаном одлуком одбијен захтев за његову рехабилитацију.

Апелациони суд у Београду је ценио и остале наводе жалбе, али је нашао да се истима не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења.

Из наведених разлога, одлучено је као у изреци решења на основу одредби члана 387 став 1 тачка 2 ЗПП.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Славица Срећковић с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)