Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.06.2011.

Рех 7/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех 7/11
Дана 24.06.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Слободана Рашића, Верољуба Цветковића, Слађане Накић-Момировић и Боривоја Живковића, чланова већа, са судијским помоћником Браниславом Муњић, као записничарем, у предмету рехабилитације сада пок. АА, одлучујући о жалби подносиоца захтева ББ, изјављеној против решења Вишег суда у Смедереву Рех.бр.6/10 од 15.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 24. јуна 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба подносиоца захтева за рехабилитацију сада пок. АА, ББ, изјављена против решења Вишег суда у Смедереву Рех.бр.6/10 од 15.12.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Смедереву Рех.бр.6/10 од 15.12.2010. године, одбијен је захтев за рехабилитацију сада пок. АА, бившег из _, поднет од стране предлагача ББ из Велике Плане.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио подносилац захтева ББ, због битних повреда поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.


Жалбом на побијано решење понављају се наводи изнети у захтеву за рехабилитацију, којим се оспорава пресуда Окружног суда у Смедереву К.бр.60/58 од 24.05.1958. године, којом је сада покојни АА оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 314 ст. 1 КЗ и кривичног дела фалсификовање службене исправе из чл. 319 ст. 1 КЗ, и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 /једне/ године и 2 /два/ месеца. У вези са тим подносилац захтева истиче да се из целокупних списа предмета Окружног суда у Смедереву К.бр.60/58 може закључити да се радило о политичком суђењу и одмазди, да је сада пок. АА осуђен од стране политичког правосуђа, на бази исконструисане и произвољне оптужнице, а на основу противречних чињеница и доказа, исконструисаних исказа сведока, који су своје исказе мењали, те да је самим тим исти био жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, због чега је неосновано лишен слободе и својих права, што је проузроковало тешке последице код подносиоца захтева ББ и његове сестре ВВ - деце сада покојног АА, које последице трпе и данас.

Изнети жалбени наводи оцењени су као неосновани.

Наиме, према чл. 1 Закона о рехабилитацији, рехабилитују се лица која су од 06. априла 1941. године до дана ступања на снагу тог закона (25. априла 2006. године), без судске или административне одлуке, или пак судском или административном одлуком лишена, из политичких и идеолошких разлога, живота, слободе или неких других права, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.

Из података у списима предмета утврђено је да је сада покојни АА, пресудом Окружног суда у Смедереву К.бр.60/58 од 24.05.1958. године, која је преиначена пресудом Врховног суда Народне Републике Србије у Београду Кж.бр.2113/58 од 23.02.1959. године, оглашен кривим зато што је у својству управника Земљорадничке задруге у гг и одговорног наредбодавца, у току 1955. и 1956. године, да би прикрио прави основ појединих исплата у исплатним документима, сам лично или преко подређених му службеника, уносио неистините податке, и таква неистинита документа као наредбодавац оверавао својим потписом и печатом задруге и касније користио у правном саобраћају, затим да је у истом својству, и у истом периоду, у намери да Земљорадничкој задрузи у гг причини корист, искористио свој службени положај и прекорачио границе свог службеног овлашћења, па је, да би избегао плаћање пореза на промет на штету друштвене заједнице, редовно сачињавао рачуне за откупљена огревна дрва – на шта се обавезно плаћа порез на промет, као и за откупљено грање и пањеве, на шта се не плаћа порез на промет, било да је то чинио лично, или да су то по његовом наређењу чинили други, подређени му службеници, а потом тако сачињене рачуне у својству наредбодавца оверавао својим потписом и печатом задруге, па је тако по сваком кубном метру откупљеног огревног дрвета оштетио друштвену заједницу са по 1.000,00 динара, на име неплаћеног пореза на промет дрветом, и предузео друге радње које улазе у биће овог кривичног дела. Наведене пресуде засноване су на изведеним материјалним доказима, између осталих и на исказима сведока, док одбрана окривљеног АА није прихваћена, а поступак је и у формалном и у материјалном смислу спроведен према тада важећим законским прописима.

По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је правилно нашао да је доношењу правноснажне пресуде којом је окривљени АА осуђен због извршења кривичних дела фалсификовање службене исправе из чл. 319 ст. 1 КЗ и злоупотреба службеног положаја из чл. 314 ст. 1 КЗ, претходило спровођење кривичног поступка, који подразумева и спровођење доказног поступка, у складу са тада важећим законским прописима, као и да су адекватно примењене како одредбе процесног, тако и материјалног права, на који начин му је обезбеђено право на правично суђење, као и да је користио правне лекове, о којима је одлучено у складу са тада важећим правним прописима. Све то, и по ставу овога суда, како то правилно налази првостепени суд, указује да приликом доношења пресуде Окружног суда у Смедереву К.бр.60/58 од 24.05.1958. године и Врховног суда Народне Републике Србије Кж.бр.2113/58 од 23.02.1959. године, није било елемената идеолошких или политичких разлога због којих је тада осуђени, сада покојни АА, лишен неког права или слободе, већ да се напротив, радило о заштити одређених друштвених вредности, у конкретном случају о заштити службене дужности, као заштитном објекту, правилно налазећи да се те радње и данас, по својој садржини и елементима могу подвести под бића кривичних дела фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 1 и 2 КЗ и злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 1 КЗ, за која кривична дела су предвиђене казне затвора и по важећем законодавству Републике Србије и да је сада пок. АА правноснажно осуђен након законито спроведеног кривичног поступка, у коме је утврђивана кривица, а такав поступак и санкција прописани су и примењују се и данас, по важећем Законику о кривичном поступку и Кривичном законику.

Из жалбе, као и из захтева за рехабилитацију, не произилази да је сада покојни АА био политички или идеолошки експониран, било као појединац, било као члан неке групе или организације, или да се на било који начин супротставио неком владајућем политичком или идеолошком ставу, који је ограничавао политичке или друге слободе и права грађана, те да је због тога био жртва наведеног кривичног дела, па стога овај суд налази да је исти по законито спроведеном поступку био оглашен кривим и осуђен за кривична дела фалсификовање службене исправе и злоупотреба службеног положаја, а на основу тада важећег КЗ.

Имајући у виду све напред наведено, жалба подносиоца захтева ББ на решење којим је одбијен захтев за рехабилитацију сада покојног АА, оцењена је као неоснована, а побијано решење као правилно и на закону засновано.

Апелациони суд у Београду ценио је и остале жалбене наводе, али је нашао да се истима не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења.

Сходно напред наведеном, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења, применом одредбе чл. 6 ст. 2 Закона о рехабилитацији, у вези чл. 387 ст. 1 тачка 2 Закона о парничном поступку.


Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА Бранислава Муњић, с.р. Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)