Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.07.2010.

Рех 8/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех 8/10
Дана 16.07.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа и судија Слободана Рашића, Соње Манојловић, Боривоја Живковића и Слађане Накић-Момировић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у предмету рехабилитације сада пок. АА, одлучујући о жалби пуномоћника подносиоца захтева АА1 – адв. АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Пожаревцу 1Рех.бр.2/10 (2009) од 19.04.2010. године, у седници већа одржаној дана 16. јула 2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба пуномоћника подносиоца захтева за рехабилитацију пок. АА, изјављена против решења Вишег суда у Пожаревцу 1Рех.бр.2/10 (2009) од 19.04.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Пожаревцу 1Рех.бр.2/10 (2009) од 19.04.2010. године предлог предлагача АА1, којим је тражио да се одреди рехабилитација сада пок. АА и утврди да је отац предлагача, сада покојни АА, рођен _.19_. године у _, од оца _ и мајке _, рођене _, неправедно осуђен пресудом Окружног суда у Београду К.бр.160/50 од 11.04.1950. године, и да се та пресуда прогласи ништавом од тренутка њеног доношења и да су ништаве све њене правне последице је одбијена.

Против наведеног решења жалбу је изјавио пуномоћник подносиоца захтева АА1 – адв. АБ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак, или исто преиначи и усвоји предлог предлагача.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом на побијано решење понављају се наводи изнети у захтеву за рехабилитацију, којим се оспорава пресуда Окружног суда у Београду К.бр.160/50 од 11.04.1950. године којим је сада покојни АА оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 3 тачка 14 Закона о кривичним делима против народа и државе и кривичног дела бекство у иностранство из Закона о кривичним делима против народа и државе и осуђен на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од 7 (седам) година као главну казну у коју му се урачунава време проведено у истражном затвору од 16.08.1949. године до правноснажности пресуде, на конфискацију целокупне имовине, на губитак грађанских права и то бирачког права, права на стицање и вршење функције у друштвеним организацијама и удружењима, права јавног иступања, права ношења почасног звања, ордена и одликовања, права на државну или другу јавну службу, права на пензију као споредну казну у трајању од 2 (две) године рачунајући од дана када главна казна буде издржана или угашена услед застарелости, амнестије или помиловања. У вези са тим, подносилац захтева истиче да је цео поступак био монтиран, да је на основу доказа изведених у току поступка, исказа датих у поступку, као и исказа датих у поступку који је претходио пресуди којом је отац предлагача осуђен од стране тадашње власти као и из саме правноснажне пресуде неспорно утврђено да је лишење права извршено из политичких и идеолошких побуда, као и да је сама осуда била неправедна и да је имала политички и идеолошки карактер обрачуна са неистомишљеницима.

Изнети наводи оцењени су као неосновани.

Наиме, према члану 1 Закона о рехабилитацији, рехабилитују се лица која су од 06. априла 1941. године до дана ступања на снагу тог Закона (25. априла 2006. године) без судске или административне одлуке, или пак судском или административном одлуком лишена, из политичких и идеолошких разлога, живота, слободе или неких других права, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.

Из података у списима види се да је АА пресудом Окружног суда у Београду К.бр.160/50 од 11.04.1950. године оглашен кривим и осуђен на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од 7 (седам) година, због извршења кривичног дела из члана 3 тачка 14 Закона о кривичним делима против народа и државе и кривичног дела бекство у иностранство из Закона о кривичним делима против народа и државе, на конфискацију целокупне имовине и губитак грађанских права и то бирачког права, права на стицање и вршење функције у друштвеним организацијама и удружењима, права јавног иступања, права ношења почасног звања, ордена и одликовања, права на државну или другу јавну службу, права на пензију као споредну казну у трајању од 2 (две) године рачунајући од дана када главна казна буде издржана или угашена услед застарелости, амнестије или помиловања.

По налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд је правилно нашао да је доношењу правноснажне пресуде којом је окривљени АА осуђен због извршења кривичног дела из члана 3 тачка 14 Закона о кривичним делима против народа и државе и кривичног дела бекство у иностранство из Закона о кривичним делима против народа и државе, претходило спровођење кривичног поступка, који подразумева и спровођење доказног поступка, у складу са тада важећим законским прописима, те да су адекватно примењене како одредбе процесног, тако и материјалног права, на који начин му је обезбеђено право на правично суђење, а да је користио правне лекове, о којима је одлучено у складу са тада важећим правним прописима, о чему је првостепени суд у побијаном решењу, дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд, јер су засновани на подацима из списа предмета и важећим законским прописима.

Имајући у виду напред наведено не стоје жалбени наводи пуномоћника подносиоца захтева да је осуда окривљеног АА била неправедна као и жалбени наводи да је иста имала политички и идеолошки карактер обрачуна са неистомишљеницима и да је као таква довела до губитка права за сада покојног АА, те је жалба одбијена као неоснована.

Апелациони суд у Београду ценио је и остале жалбене наводе, налазећи да се истима не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења, применом одредбе члана 6 став 2 Закона о рехабилитацији, у вези члана 387 став 1 тачка 2 Закона о парничном поступку.

Записничар        Председник већа-судија
Стојан Петровић, с.р.       Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)