Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.04.2018.

Рех ж 79/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Рех ж 79/18
19.04.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Весне Станковић, председника већа и судија Светлане Павић и Наде Хаџи-Перић, чланова већа, у ванпарничном поступку ради рехабилитације покојног Михаила Николића, бившег из Београда, вођеном по предлогу предлагача АА, АА1, заступаних од стране адвоката АБ, АА2, АА3, заступаних од стране адвоката АБ1 и АА4, против противника предлагача Републике Србије, коју заступа Више јавно тужилаштво из Београда, Тимочка 15, одлучујући о жалбама предлагача изјављеним против решења Вишег суда у Београду Рех-199/16 од 18.12.2017. године, у седници већа одржаној дана 19.04.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе предлагача и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду Рех-199/16 од 18.12.2017. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Рех-199/16 од 18.12.2017. године одбачен је захтев за рехабилитацију сада покојног ПП, проглашеног за умрлог са означењем датума смрти 09.05.1946. године.

Благовремено изјављеним жалбама предлагачи су првостепену одлуку побијали из свих разлога прописаних чланом 373 став 1 ЗПП.

Испитујући правилност ожалбеног решења сагласно овлашћењима предвиђеним чланом 386 у вези са чланом 402 ЗПП (“Службени гласник РС” број 72/11...55/14) и чланом 30 став 2 ЗВП, Апелациони суд је оценио да жалбе нису основане.

Током првостепеног поступка нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, а изрека пресуде је јасна и у њеном образложењу су дати потпуни разлози о битним чињеницама, због чега се она неосновано побија и указивањем на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП.

Сагласно образложењу побијане одлуке првостепени суд је захтев предлагача за рехабилитацију покојног ПП одбацио из разлога што подносиоци предлога не припадају кругу лица означених чланом 7 став 1 тачка 2 Закона о рехабилитацији, јер су потомци ДД, сестре од стрица рехабилитантове супруге ДД1. Како је ДД била законска наследница побочног степена сродства ДД1, предлагачи као правни следбеници ДД нису овлашћени за покретање и вођење овог поступка.

У својој жалби предлагачи указују да ДД1, преминула дана 20.03.1948. године није била супруга већ мајка ПП, коме је као датум смрти утврђен дан 09.05.1946. године, па како ПП није био ожењен и није имао потомака, то је његова мајка, као једина законска наследница другог законског реда наслеђивања, његов искључиви наследник.

Ценећи жалбене наводе и имајући у виду стање у списима предмета, Апелациони суд је оценио да навод првостепеног суда везан за сроднички однос ДД и лица чија се рехабилитација тражи, а заснован на исказу СС датом на рочишту одржаном дана 18.12.2017. године, није од утицаја на правилност донете одлуке.

Из извода из МКР Општине Палилула у Београду од 21.01.2014. године следи да је ПП. године у Београду од оца ПП1. године и преминулог дана _. године и мајке ДД1, рођене _. године и преминуле дана 20.03.1948. године, а из правоснажног закључка Првог среског суда за Град Београд О-1011/48 II од 12.05.1948. године следи да су ДД1 наследили наследници четвртог и петог степена побочног сродства. Међу наследницима петог степена побочног сродства био је ВВ, који је право на наследство признао и својој сестри ББ1, што је констатовано правоснажном пресудом Првог среског суда за град Београд Г-1507/51 од 25.05.1951. године, с обзиром да ББ1 није била учесница поступка расправљања заоставштине иза покојне ДД1.

Предлагачи АА и АА1 потомци су ББ1, а предлагачи АА4, АА2 и АА3 потомци су ВВ.

Имајући у виду да је чланом 7 став 1 тачка 2 Закона о рехабилитацији прописано да у случају смрти лица чија се рехабилитација тражи право на подношење захтева имају супружник, ванбрачни партнер, деца (брачна, ванбрачна, усвојена и пасторчад), потомци, преци, усвојиоци, браћа и сестре, остали законски наследници, тестаментални наследници и правно лице чије је то лице било члан, односно оснивач, из цитираног правног следбеништва о степену побочног сродства потомака законске наследнице рехабилитантове мајке ДД1, очигледно следи да они не улазе у круг лица овлашћених за покретање и вођење поступка рехабилитације покојног ПП.

На основу свега изложеног, сходно члану 401 став 1 тачка 2 ЗПП, одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Весна Станковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)