Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.03.2010.

Гж 15038/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15038/10
Дана 17.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, ради отказа уговора о коришћењу стана и исељења, одлучујући о жалби тужиље, изјављеној против пресуде Основног суда у Бору П.73/10 од 09.02.2010. године, у седници већа одржаној дана 17.03.2011. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Бору П.73/10 од 09.02.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Основног суда у Бору П.73/10 од 09.02.2010. године, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се туженом откаже коришћење стана аа и да исти стан остане на располагању тужиљи, а да се тужени исели из предметног стана.

Против наведене пресуде жалбу је изјавила тужиља због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу члана 372 ЗПП, и налази да жалба није основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је 09.09.1994. године закључен уговор о закупу стана између ЈП за стамбене услуге _ као закуподавца и АА, овде тужиљи као закупца, на основу решења ЕСО Бор којим је тужиљи у закуп дат двособан стан у аа да исти користи са супругом ББ, овде туженим. Правноснажном пресудом Основног суда у Бору П.1081/94 од 17.01.1995. године, разведен је брак странака, закључен 21.10.1990. године и малолетно заједничко дете ВВ поверен на чување и васпитање мајци, тужиљи. Решењем Општинског суда у Бору Р.54/95 од 28.06.1995. године, које правоснажно 02.02.1996. године, предлагач АА је одређена за закупца на аа, који се састоји од две собе, кухиње, купатила, оставе и предсобља укупне површине 34 м2, док је противнику ББ престало својство закупца на истом стану. Странке су поново закључиле брак 19.09.1999. године који је разведен правноснажном пресудом Општинског суда у Бору П.167/08 од 27.02.2008. године, а малолетно дете поверено мајци, тужиљи. У моменту пресуђења спорни стан користи тужени и син странака, док је тужиља изашла из стана годину дана пре пресуђења.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио материјално право и то члан 36 став 2 и 3 Закона о становању (,,Службени гласник РС”, бр.50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 46/94, 47/94) када је одбио тужбени захтев као преурањен.

Према члану 9 став 4 Закона о становању, под чланом породичног домаћинства закупца стана у смислу овог закона, сматра се између осталих и брачни друг. Према члану 35 став 4 истог закона, у случају развода брака, у случају развода брака разведени супружници се споразумевају о томе ко ће наставити са коришћењем стана у својству закупца, а ако споразум не постигну, на предлог једног од супружника, надлежни су ће у ванпарничном поступку донети решење о одређивању супружника који наставља са коришћењем стана у својству закупца, водећи рачуна о стамбеним потребама разведених супружника и њихове деце, о томе ко је закупац стана, материјалном и здравственом стању супружника и друго. Према члану 36 овог закона, чланови породичног домаћинства закупаца друштвеног стана имају право да трајно користе тај стан, под условима из овог закона. Закупац стана може, из оправданих разлога да откаже даље коришћење стана сваком члану породичног домаћинстава, осим малолетном дету брачном другу или лицу које дужан да издржава по закуну, с тим што рок за исељење не може бити краћи од 30 дана. Закупац стана може тужбом код надлежног суда да тражи исељење члана породичног домаћинстава из става 2 овог члана, ако се тај члан не исели у остављеном року.

Према утврђеним чињеницама, брак странка је разведен пресудом надлежног суда и у ванпарничном поступку тужиља је одређена за закупца на спорном стану, док је туженом престало то својство. Међутим, странке су поново закључиле брак и поновним закључењем брака и законитим усељењем у стан, тужени је стекао својство члана породичног домаћинства у смислу члана 9 став 4 Закона о становању и право да користи стан у смислу члана 36 став 1 Закона о становању. Правни основ коришћења стана од стране туженог разводом брака странака није престао јер ће се према члану 35 став 4 Закона о становању у посебном ванпарничном поступку одлучити ко ће наставити са коришћењем стана у својству закупца. У ситуацији када је након развода брака странака и одређивања тужиље за закупца у прописаном поступку, поновно закључен брак странака и успостављена заједница живота, па брак потом разведен, тужиља се не може позивати на претходно решење којим је одређена за закупца на стану ради остваривања права из члана 36 став 2 Закона о становању (право на давање отказа и исељење члана породичног домаћинстава). Својство закупца на стану ће тек бити одређено у посебном поступку, па је правилно првостепени суд тужбени захтев одбио као преурањен, док супротни наводи жалбе нису основани. Суд није био дужан да цени разлоге исељења тужиље из стана, или у конкретној чињенично правној ситуацији нема места примени члана 36 став 3 Закона о становању, па нема потребе ни за утврђивањем оправданих разлога за давање отказа и исељење корисника стана. Тужиља са друге стране не трпи штету због некоришћење стана у смислу члана 35 став 1 тачка 6 Закона о становању јер је тужени пресудом кривичног суда оглашен кривим због кривичног дела насиља у породици извршеног према тужиљи.

Са изнетих разлога, применом члана 375 ЗПП, одлучено је као у изреци.


Председник већа – судија
Слађана Накић – Момировић
С.М

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)