Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.11.2011.

Гж 15960/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АПЕЛАЦИОИИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15960/10
Дана 30.11.2011. године
БЕОГРАД


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић, председника већа, Јованке Кажић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП Београд, Његошева 84, против тужених Јавног комуналног предузећа „Градска чистоћа" из Београда, Мије Ковачевића број 4, АА кога заступа АБ, адвокат и Јавног предузећа „Градско стамбено" улица Данијелова број 33, ради утврђења и исељења, вредност предмета спора 602.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Петог општинског суда у Београду П 764/02 од 09.02.2007. године, у седници већа одржаној дана 30.11.2011. године, донео је следећу


ПРЕСУДУ

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Петог општинског суда у Београду П 764/02 од 09.02.2007. године.


Образложење

Побијаном пресудом у ставу првом изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се утврди да тужилац има право располагања и давања на коришћење стана аа. Ставом другим одбачена је тужба у делу захтева којим је тражено да се поништи уговор о коришћењу стана број 1 у улици Гласиначка број 19 закључен између друготуженог АА и трећетуженог Јавно предузеће „Градско стамбено" као и да се поништи уговор о откупу стана аа закључен између првотуженог и Јавног комуналног предузећа „Градска чистоћа" и друготуженог АА оверен код Трећег општинског суда у Београду под Ов.број 17720/92 од 23.12.1992. године због недостатка правног интереса. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже друготужени да се са свим лицима и стварима исели из стана аа и да предметни стан преда тужиоцу на слободно располагање, као неоснован. Ставом четвртим изреке обавезан је тужилац да туженом АА на име трошкова парничног поступка плати износ од 102.000,00 динара у року од 15 дана по пријему писменог отправка пресуде под претњом извршења.
Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући исту због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 372 ЗПП Апелациони суц је нашао:
Жалба није основана.
У проведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.
По проведеном поступку је утврђено да је одлуком Радничког савета КРО Градска чистоћа од 02.07.1981. године одобрено давање на даље коришћење стана аа Заводу за изградњу града и пренос средстава наменски добијених од Скупштине града Београда за решење стамбеног питања ББ који је на наведеном стану био носилац станарског права. На основу наведене одлуке закључен је уговор о замени права давања на коришћење станова између Завода за изградњу града, КРО Градска чистоћа и ББ који уговор је заведен код КРО Градска чистоћа 26.07.1981. године а код Завода 30.07.1981. године. Наведеним уговором Завод у својству даваоца на коришћење четворособног стана аа1 даје наведени стан ББ као носиоцу станарског права а Завод прима у замену стан аа на коме је носилац станарског права био ББ с тим да стан аа Завод користи за своје потребе и одреди носиоца станарског права само једанпут. Истим уговором се КРО Градска чистоћа обавезала да у корист Града Београда изврши доплату износа од 1.000.000,00 динара на име разлике у квадратури станова. Уговором се Завод обавезао да ББ стави на располагање наведени четворособан стан по добијању употребне дозволе за објекат у коме се стан налази, а ББ се обавезао да стан аа стави на располагање Заводу истовремено кад од Завода добије уступљени стан. Анексом уговора од 25.03.1985. године закљученог између КРО Градска чистоћа и Градске СИЗ за грађевинско земљиште Града Београда, правог претходника тужиоца, и ББ, уговорне стране су констатовале да су главним уговором од 30.07.1981. године регулисале питање међусобне замене станова и оријентациону вредност стана на износ од 120.000,00 динара по метру квадратном тако да коначни износ доплате износи 3.662.400,00 динара па се КРО Градска чистоћа обавезала да плати аконтацију процењене доплате од 1.500.000,00 динара у року од 8 дана од потписивања Анекса на рачун Градског СИЗ-а за уређење грађевинског земљишта Града Београда. Наведеним Анексом је констатовано да остале одредбе главног уговора остају на снази с тим да се корисник стана - уговарач ББ обавезује да стан који предаје СИЗ-у за расељавање уреди и испразни од лица и ствари. Са рачуна „Градске чистоће" извршен је пренос средстава у износу од 1.162.400,00 динара на рачун Градског СИЗ-а за уређење грађевинско земљишта града Београда. Даље је утврђено да је решењем КРО Градска чистоћа од 12.01.1990. године дат на коришћење ББ раднику РЗ Заједничке службе стан аа који је 15.01.1990. године закључио уговор о коришћењу стана и стан откупио уговором о откупу 23.12.1992. године.
Тужилац захтев тужбе заснива на тврдњи да је на основу Споразума о замени станова стекао право једнократног располагања станом аа а да је Завод за изградњу града иступао као заступник његовог правног претходника.
Полазећи од напред утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да тужилац није доказао да у предметном правном послу Завод за изградњу града иступао као заступник правног претходника тужиоца Градског СИЗ-а за грађевинско земљиште и изградњу због чега је одбио тужбени захтев тужиоца.
Међутим, предњи закључак првостепеног суда не може се прихватити као правилан. Завод за изградњу града основала је решењем од 23.03.1978. године Скупштина града Београда са делатношћу обављања стручних послова у области уређивања и давања за изградњу грађевинског земљишта, стамбене изградње и изградње објеката друштвеног стандарда, као и објеката других намена чију изградњу повере Заводу општине и градске односно организације удруженог рада и друге самоуправне организације и заједнице. Истом одлуком је између осталог било предвиђено да Завод за потребе уређења грађевинског земљишта односно изградње и реконструкције појединих делова града прибавља и отуђује станове и пословне просторе. Одлуком градских општина и Скупштине града Београда од 13.04.1978. године („Службени лист града" број 10/78 од 29.04.1978. године) основане су општинске и градска СИЗ за управљање грађевинским земљиштем (члан 1) а чланом 16 је одређено да стручне послове за потребе заједница врши Завод за изградњу града.
С обзиром на изложено, а имајући у виду утврђено да је КРО Градска чистоћа на основу закљученог Анекса од 30.07.1981. године на име разлике у квадратури станова, који су уговором од 26.07.1981. године размењени, правном претходнику тужиоца извршила исплату новчаних средстава на име разлике у квадратури и да се истим анексом ББ обавезао да стан који предаје СИЗ-у за расељавање уреди и испразни од лица и ствари, то Апелациони суд налази да је у конкретном случају Завод за изградњу града у предметној замени станова иступао у име и за рачун правног претходника тужиоца те да је стога легитимисан за тражену правну заштиту садржану у петитуму тужбеног захтева.
Међутим, Апелациони суд налази да је у конкретном случају тужбени захтев тужиоца неоснован те да је правилно поступио првостепени суд када је тужбени захтев тужиоца одбио. Наиме, имајући у виду да је уговор о размени закључен 1981. године, да је по закључењу анекса тог уговора 1985. године правни претходник тужиоца стекао могућност коришћења и располагања станом аа, да је КРО Градска чистоћа након скоро 9 година од закључења уговора о размени тачније 12.01.1990. године доделила свом раднику на коришћење стан у питању који стан је и откупљен 1992. године, а да је тужба у овом спору поднета 2002. године, дакле после више од 20 година од закључења уговора о размени станова и 17 година од закљученог анекса таквог уговора у тој ситуацији по налажењу Апелационог суда због невршења својих права стечених уговором из 1981. године и анексом из 1985. године у разумном року тужилац је на тај начин своје право једнократног располагања станом изгубио. Овлашћење на вршење права из једног уговора мора се користити у оквиру циља због кога је један уговор закључен а такво овлашћење подразумева да се право из једног уговора треба да врши у разумном року. Рок од 17 година од закључења анекса уговора од када је тужилац фактички имао могућност да реализује своје право из уговора о замени не може се сматрати разумним роком за остваривање права из тог уговора. Стога је правилно поступио првостепени суд када је тужбени захтев тужиоца одбио при чему другачији разлози првостепеног суда нису од утицаја на правилност донете првостепене одлуке.
С обзиром на изложено а имајући у виду да се жалбеним наводима тужиоца правилност донете одлуке не доводи у питање као и да је правилна одлука о трошковима с обзиром да је иста донета у складу са одредбама члана 149 и 150 ЗПП то је жалба одбијена као неоснована те је сходно члану 375 31111 одлучено као у изреци.
Председник већа - судија Олга Сокић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)