Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.02.2010.

Гж 1838/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж бр. 1838/10
Дана 17.02.2010. године
Б Е О Г Р А Д
Ул.Немањина бр.9



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Марине Говедарица, председника већа, Зоране Делибашић и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужиље Републике Србије, Министарство одбране, коју заступа начелник Дирекције за имовинско правне послове Одељења у Београду, улица Светозара Марковића бр. 21, против тужене ББ, коју заступа БА, ради чинидбе, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.3724/05 од 30.05.2007.године, у седници већа одржаној дана 17.02.2010.године донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и потврђује пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.3724/05 од 30.05.2007.године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П.бр.3724/05 од 30.05.2007.године, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се наложи туженој да део дворишне зграде вв, на катастарској парцели број __ КО __, који се налази у дну дворишта гледано са улице десно до стана који је од тужиље откупио ВВ, испражњен од лица и ствари преда у државину тужиљи, као и захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка.

Благовремено поднетом жалбом тужиља пресуду побија из свих законом прописаних разлога и чл. 360 став 1 Закона о парничном поступку.

Тужена није доставила одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у оквиру овлашћења из чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је оценио да жалба није основана.

У спроведеном првостепеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП на које првостепени суд пази по службеној дужности.

Побијана пресуда садржи потпуне, јасне и непротивречне разлоге о свим важним чињеницама, који непротиврече садржини доказа у списима, тако да се законитост и правилност пресуде за сигурношћу могу испитати, па не стоје наводи жалбе о почињеној битној повреди одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Чињенично стање важно за доношење одлуке о основаности тужбеног захтева у поступку је потпуно и правилно утврђено изведеним доказима, који су правилно оцењени применом чл. 8 ЗПП. Према утврђеном чињеничном стању тужиља је земљишно књижни власник три дворишне зграде вв на катастарској парцели број __ КО __. Уговором о закупу стана на одређено време дана 17.04.2000.године као закуподавац ГГ дала је у закуп стан, дворишну зграду вв1, по структури __особан, са правом коришћења шупе број вв3 у дворишту зграде, чија површина не улази у површину стана. У поступку није било спорно да тужена шупу која је предмет Уговора о закупу стана на одређено време закљученог са трећим лицем, користи за становање пуних 40 година. Брат тужене био је носилац станарског права на стану вв са правом коришћења шупе број вв3. Тужена је била члан његовог породичног домаћинства и шупу је адаптирала и претворила у стамбени простор. Брат тужене решио је стамбено питање тако што му је додељен други стан у својству носиоца станарског права на Новом Београду, па се иселио из стана вв. По његовом исељењу тужена је наставила да користи шупу за становање. Пре тужиље носилац права располагања на стамбеној згради вв, са становима и помоћним објектима у дворишту зграде била је Општина Стари град у Београду. Током 1974.године, а потом 1985.године, Општина Стари град је покренула пред првостепеним судом парничне поступке ради исељења тужене из стана вв у Београду, а оба судска поступка правноснажно су завршена тако што је тужбени захтев за исељење тужене одбијен.

Код овако утврђеног чињеничног стања правилно је поступио првостепени суд када је побијаном пресудом тужбени захтев одбио као неоснован.

Шупа из које се тражи исељење тужбеног, пре 40 година адаптирана је у стамбени простор, па је дошло до фактичке пренамене, тако што је од помоћног објекта, направљен главни објекат. Претходни носилац права располагања није покренуо ни управни, а ни парнични поступак и тражио да се наложи туженој да објекат врати у претходно стање и да се са свим лицима и стварима исели из помоћног објекта, већ је тражио исељење тужене из стана, из кога се њен брат иселио. Фактичком промене намене помоћног објекта и коришћењем помоћног објекта за становање тужена се понашала као носилац станарског права, односно закупац стана, па је тужбени захтев правилно одбијен као неоснован.

Према одредбама чл. 8 Европске конвенције за заштиту основних људских права и слобода тужена има право на заштиту свог породичног дома у коме станује више од 40 година, па тужиља не може тражити њено исељење, јер правни претходник тужиље, када је тужена предузела прве радње у циљу претварања помоћног објекта у стамбени објекат, није предузео ни једну законом прописану радњу како би заштито своја права, па се има сматрати да је пристао да се изврши пренамена помоћног објекта у стамбени.

Ни осталим наводима жалбе, правилност и законитост побијане пресуде не доводи се у сумњу, јер тужиља није доставила током првостепеног поступка, па ни уз жалбу у оквиру овлашћења из чл. 359 ЗПП, ни један доказ да тужена у дужем временском периоду спорну непокретност не користи за становање.

На основу изложеног, Апелациони суд је одбио као неосновану жалбу тужиље и потврдио побијану пресуду, као у изреци ове пресуде, применом чл. 375 ЗПП.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом чл. 149 став 2 ЗПП, према постигнутом успеху странака у спору.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА

Марина Говедарица ,с.р.


За тачност оптравка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)