Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.06.2011.

Гж 6587/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6587/10
23.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


У  И М Е  Н А Р О Д А

  Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Меланије Сантовац и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против тужених ББ и сада покојне ПП, чији је правни следбеник тужени ББ, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П.3761/00 од 29.04.2009.године, у седници већа одржаној 23.06.2011.године, донео је

 

П Р Е С У Д У

I

  ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.3761/00 од 29.04.2009.године у делу става другог изреке тако што се УСВАЈА тужбени захтев и утврђује да тужиља АА има право својине са ½ идеална дела на стану аа, а по основу брачне тековине са покојним ПП1, бившим из Београда, што је тужени ББ дужан да призна и трпи да тужиља своје право упише у земљишне и друге јавне књиге.

II

  УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.3761/00 од 29.04.2009.године у делу става другог изреке којим је одбијен захтев тужиље да се утврди да има право својине са ½ идеална дела на малокалибарској пушци „_“ кал.22 ЛР, фабрички број _, број _ по основу оружаног листа ОУП Палилула и на 199 метака калибра 22 ЛР, као и у ставу трећем изреке у погледу одлуке о трошковима парничног поступка и у том делу предмет ВРАЋА Првом основном суду у Београду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Првог општинског суда у Београду П.3761/00 од 29.04.2009.године, ставом првим изреке, утврђено је да тужиља има право својине са ½ идеална дела на објекту за одмор и опоравак који се налази на катастарској парцели _ КО _, ближе описаном у овом ставу изреке, што је тужени дужан признати и трпети да тужиља своје право упише у земљишне и друге јавне књиге. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да тужиља има прво својине са ½ идеална дела и то на стану број "аа" ближе описаном у овом делу изреке, на малокалибарској пушци марке „_“ ближе описаној у овом делу изреке и на 199 метака калибра 22 ЛР, а по основу брачне тековине са покојним П1, бившим из Београда, као неоснован. Ставом трећим изреке одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

  Против ове пресуде у другом и трећем ставу изреке благовремену жалбу је изјавила тужиља побијајући је због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

  Апелациони суд је испитао пресуду у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку („Сл.гласник РС“ број 125/2004 и 111/2009) - ЗПП и нашао да је жалба основана.

  Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је 22.05.1980. године засновала ванбрачну заједницу са покојним ПП1, са којим је брак закључила _.19_.године. ПП1 је преминуо _.19_.године, а тужилац је његов син, као и једини правни следбеник своје сада покојне сестре, тужене ПП. ПП1 је у својству носиоца станарског права 28.01.1988.године закључио уговор о коришћењу спорног стана, у ком уговору су као чланови породичног домаћинства наведени тужиља, као супруга носиоца станарског права и тужени као син носиоца станарског права. Уговор о откупу овог стана закључен је 11.07.1994. године, а откупна цена исплаћена у целости. У току брака супружници су стекли право својине на објекту за одмор и опоравак и неожалбеним ставом првим изреке утврђено је да је тужиља по основу стицања у браку стекла право својине са ½ идеална дела на овом објекту. Захтев тужиље за стицање права својине на малокалибарској пушци је одбијен због недостатка доказа, а захтев за стицање својине на стану у Београду због тога што првостепени суд одлучном чињеницом сматра околност да тај стан није добијен и за тужиљу, која у моменту доделе стана на коришћење ПП1 као носиоцу станарског права 13.11.1974. године није била са њим у браку.

  Основано се у жалби тужиље указује да је одлучујући о праву својине тужиље на стану у Београду првостепени суд погрешно применио материјално право.

  Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је унета у уговор о коришћењу спорног стана који је закључен 28.01.1988.године, као члан породичног домаћинства носиоца станарског права, као његова супруга, заједно са туженим као сином носиоца станарског права. У стан се уселила приликом заснивања ванбрачне заједнице са оцем туженог _.19_.године, брак је закључила _.19_.године, супруг јој је преминуо _.19_.године, а уговор о откупу стана закључен је 11.07.1994.године. Дакле, стан је откупљен шест година пошто је тужиља унета у уговор о коришћењу стана, а четрнаест година од отпочињања заједнице живота каснијих супружника. Стан је неспорно откупљен у току трајања брака, а тужиља је иначе била у радном односу. По налажењу Апелационог суда у Београду, све ове околности указују да спорни стан представља заједничку имовину супружника из члана 171. Породичног закона, који се у смислу одредбе члана 357. став 1. тог закона има применити, као и да, и независно од одредбе члана 180. став 2. Породичног закона (којом је прописано да се претпоставља да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки) разлози правичности и посебно бенефицирани, потпуно нетржишни услови под којима се стан откупљује, те специфична природа станарског права, упућују на једнак удео супружника у стицању откупљеног стана, без обзира чијим конкретно средствима је спорни стан откупљен. На другачије пресуђење не утиче околност да тужиља у моменту добијања на коришћење спорног стана није била брачни друг носиоца станарског права, а због које чињенице је првостепени суд одбио у овом делу тужбени захтев. Према одредби члана 16. став 2. Закона о стамбеним односима („Сл.гласник СРС“ бр. 8/81) важећег у време закључења брака тужиље, када је станарско право стекао један од брачних другова који живе у заједничком домаћинству, носилац станарског права је и други брачни друг, док је трећим ставом овог члана прописано да кад један од брачних другова, носилац станарског права умре или трајно престане да користи стан, други брачни друг остаје сам носилац станарског права на том стану. Дакле, својство суносиоца станарског права је везано за моменат закључења брака и процењује се према закону из стамбене области који је тада био на снази. Поред тога, према одредби члана 16. став 2. сада важећег Закона о становању, тужиља као брачни друг носиоца станарског права, која са њим станује у стану спада у круг лица која су овлашћења (уз писану сагласност носиоца станарског права) и на откуп стана.

  Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 380. тачка 4. ЗПП првостепена пресуда је преиначена и одлучено је као у ставу I изреке.

  Првостепена пресуда је укинута у делу другог става изреке у погледу одлуке о праву својине на малокалибарској пушци и мецима, с обзиром да је захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП. У погледу права својине тужиље на мецима калибра 22 ЛР пресуда не садржи никакве разлоге, због чега се не може испитати. За сада се не могу прихватити ни разлози који су наведени у погледу одбијања тужбеног захтева у погледу права својине на малокалибарској пушци. Према образложењу побијане одлуке, тужиља своје право својине на пушци није доказала, с обзиром да је у току поступка дала два међусобно противречна исказа-први, да је она дала новац покојном супругу за куповину спорне пушке, а други, да је пушка купљена њиховим заједничким средствима. Разлози првостепеног суда нису јасни и разумљиви, с обзиром да постављеним тужбеним захтевом тужиља није тражила да се утврди да има искључиво право својине на пушци, па да буде одлучна чињеница да ли је пушка купљена искључиво њеним средствима или средствима оба супружника. Тужиља је и на пушци тражила утврђење права својине са једнаким уделом као и на осталој заједничкој имовини (½ дела) па уколико суд није поверовао да је пушка купљена искључиво средствима тужиље, нејасно је зашто онда није утврдио право својине тужиље на овој пушци са ½ дела. У сваком случају, евентуално противречан тужиљин исказ није доказ да је пушка купљена искључиво средствима покојног ПП1, односно да представља његову посебну имовину из члана 168. Породичног закона.

  У поновном поступку првостепени суд ће отклонити наведену битну повреду одредаба парничног поступка и поново одлучити о праву својине на пушци и мецима, пошто расправи све чињенице од значаја за доношење правилне одлуке у овом погледу, а у смислу одредбе члана 7. став 1, 220. и 300. ЗПП. Суд ће имати у виду да га одредба члана 229. ЗПП не ослобађа обавезе да се постављањем питања и на други целисходан начин стара да се добију сва потребна обавештења да би се утврдило чињенично стање важно за одлуку.

  Укинута је и одлука о трошковима поступка, с обзиром да зависи од исхода спора и постигнутог успеха странака.

  На основу одредбе члана 376. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу II изреке.

Председник већа-судија
Споменка Зарић, ср.

МШ

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)