Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.06.2010.

Гж 11214/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 11214/10
Дана 24.06.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА адвокат, ради чинидбе, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Општинског суда у Кучеву П-213/03 од 05.11.2007. године, у седници већа одржаној дана 24.06.2010. године, донео је,


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ КАО НЕОСНОВАНА жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Кучеву П-213/03 од 05.11.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Кучеву П-213/03 од 05.11.2007. године, ставом првим изреке, усвојен је прецизирани тужбени захтев тужиоца АА и наложено туженом ББ да на источни зид-фасаду своје гараже на кат.парц. аа постави косу олучну цев која би преузимала воду из обе олучне вертикале на тој фасади, а затим би се преламала на јужну фасаду и на тај начин спроводила воду на његову катастарску парцелу број аа, у року од 15 дана под претњом извршења. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу, на има парничних трошкова, исплати 35.650,00 динара у року од 15 дана, под претњом извршења.

Против наведене пресуде, тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене матаријалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности. Изрека побијане пресуде је разумљива, а образложење исте садржи јасне и непротивречне разлоге о одлучним чињеницама. С обзиром да првостепена пресуда нема наведених недостатака и због којих се њена правилност не може испитати, другостепени суд је нашао да се изјављеном жалбом неосновано указује на постојање битне повреде одредаба парничног поступка из тачке 12 става другог наведене одредбе.

Према утврђеном чињеничном стању, правоснажном пресудом П-1119/87 од 28.12.1988. године утврђено је да је тужилац власник катастарске парцеле аа у површини од 3,10 ари и тужени је обавезан да наведену парцелу преда у посед тужиоцу. Тужилац се налази у државини предметне катастарске парцеле на којој је тужени саградио грађевински објекат који, са осталим објектима туженог на његовој катастарској парцели аа, чини јединствену грађевинску целину. У поступку извршења ради рушења спорног објекта који је у то време био незавршен, изграђен до плоче, странке су закључиле поравнање по којем је тужени за земљиште испод објекта исплатио тужиоцу 15.000,00 ДЕМ, а тужилац је одустао од рушења и повукао предлог за извршење. Тужени је, након тога, на спорном објекту подигао кров и поставио олуке. Хоризонтални олуци, будући да је међуспратна конструкција – плоча изграђена у нагибу према тужиочевој парцели, постављени су како је то у таквој ситуацији било могуће. Вертикални олуци, две олучне вертикале на источној фасади спорног објекта, постављени су тако да атмосферску воду са помоћног објекта туженог одводе у парцеле тужиоца – катастарске парцеле аа и аа1 обе КО _. Уобичајено техничко решење у оваквој ситуацији којим би се вода спроводила на парцелу туженог је да се на источном зиду – фасади објекта туженог постави коса олучна цев која би преузимала воду из обе олучне вертикале и премала се на јужни зид – фасаду тог објекта.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно је поступио првостепени суд када је усвојио тужбени захтев.

Одредбом члана 3 Закона о основама својинско правних односа прописано је да власник има право да своју ствар држи, да се њоме користи и да њоме располаже у границама одређеним законом (став 1), а свако је дужан да се уздржава од повреде права својине другог лица (став 2). Ако треће лице неосновано узнемири власника или претпостављеног власника на други начин, а не одузимањем ствари, власник, односно претпостављени власник сходно чл. 42 став 1 наведеног Закона може тужбом тражити да то узнемиравање престане.

Тужилац и тужени су власници непокретности, парцела које се међусобно граниче. Својинска овлашћења на тим непокретностима странке зато морају вршити у духу добросуседских односа и уз што мање узнемиравање власника суседне непокретности. У вршењу тих права, свакодобни власник једне непокретности може од свакодобног власника друге непокретности захтевати неко чињење, између осталог и да предузме потребне мере да се кишница са суседне зграде не слива на његово земљиште (суседско право).

С обзиром да је у проведеном поступку утврђено да се кишница са помоћног објекта туженог, који се налази на делу тужиочеве парцеле, слива у парцелу тужиоца и да се то може отклонити постављањем косе олучне цеви на источни и јужни зид дограђеног помоћног објекта туженог, правилно је обавезан тужени да на тај начин спречи да кишница која се слива са његове зграде не пада на суседно, тужиочево земљиште.

Наводи жалбе туженог, по налажењу другостепеног суда, нису основани.

Странке су се сагласиле да вештачење обави судски вештак грађевинске струке СС. Тужени током првостепеног поступка, није оспорио налаз тог вештака зато што судски вештак не поседује стручно знање неопходно за ову врсту вештачења, нити је предложио да се вештачење понови и да исто обави други судски вештак одговарајуће струке. Олуци (хоризонтални и вертикални) на објекат туженог постављени су онако како се исти постављају, али тако постављени кишницу која се слива са крова тог објекта у потпуности одводе у парцелу тужиоца. Тужени на тај начин узнемирава тужиоца у вршењу права својине на његовој непокретности, што тужиоцу даје право да поднесе тужбу из чл. 42 став 1 Закона о основама својинско правних односа и да од туженог захтева предузимање неопходних мера у циљу престанка узнемиравања. Техничко решење које је, у допунском налазу од 04.04.2007. године, предложио судски вештак је уобичајено у таквој ситуацији. Околност да то решење туженом изгледа као нешто што никада нико није применио у пракси нема значаја, јер је то решење могуће и служи циљу – спречавању да се кишница са објекта туженог слива у парцелу тужиоца. Осим тога, тужени не пружа никакве доказе за тврдњу да је предложено решење противно правилима лимарске струке и стандардима у грађевинарству. Зато се не могу прихватити жалбени наводи да првостепени суд побијану одлуку није могао засновати на налазу и мишљењу судског вештака СС.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер је заснована на правилној примени чланова 149 и 150 ЗПП-а.

Са свега наведеног, на основу чл. 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)