Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.04.2018.

Гж 1380/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1380/18
20.04.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Марине Јакић, председника већа, Ловорке Стојнов и Весне Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца Стамбене зграде "АА", чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужених "АА1", чији је пуномоћник адвокат АБ1, и "АА2" – у стечају, чији је пуномоћник адвокат АБ2, (По пуномоћју стечајног управника) ради утврђења, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Трећег основног суда у Београду П.бр. 4402/15 од 03.10.2017. године, у седници већа одржаној дана 20.04.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ жалба тужиоца Стамбене зграде "АА", и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Трећег основног суда у Београду П.бр. 4402/15 од 03.10.2017. године у ставу првом, трећем и четвртом изреке.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца Стамбене зграде "АА", за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег основног суда у Београду П.бр. 4402/15 од 03.10.2017. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је тужени "АА1", заузео део катастарске парцеле бр. аа, у површини од 16,43м2, чији је законити корисник тужилац, те да се обавеже тај тужени да са те парцеле уклони објекат – потпорни зид дебљине 22-25цм, целом дужином међе између катастарске парцеле аа и аа1, приближно 22,30м, који је 65цм унутар катастарске парцеле аа, са постојећим осветљењем, као и део силазне рампе и део наткривног објекта уз подземну гаражу, те да омогући тужиоцу да нормално и несметано користи катастарску парцелу аа. Уколико тужени то не учини у остављеном року, да се овласти тужилац да по сопственом избору ангажује треће лице које ће уклонити наведени објекат о трошку тог туженог. Ставом другим изреке констатовано је да је тужба повучена у односу на туженог "АА2" - у стечају. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да туженом "АА1" плати трошкове парничног поступка у износу од 84.000,00 динара. Ставом четвртим изреке обавезан је тужилац да туженом "АА2" – у стечају плати трошкове парничног поступка у износу од 90.000,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности па до исплате.

Благовременом жалбом тужилац је ту пресуду побијао у ставовима првом, трећем и четвртом изреке из свих законских разлога. Трошкове другостепеног поступка је опредељено тражио.

У одговору на жалбу тужени "АА1 је предложио да суд одбије жалбу тужиоца као неосновану.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у смислу одредбе члана 372 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 125/04 и 111/09), који се примењује у смислу одредбе члана 506 став 1 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/11), другостепени суд је нашао да жалба тужиоца није основана.

Првостепени суд није учинио битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1,2,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, а жалбом тужиоца неосновано се указује на битну повреду из одредбе члана 361 став 2 тачка 12 истог закона. Изрека је разумљива, не противречи сама себи или разлозима, о битним чињеницама наведени су разлози који су јасни и непротивречни, а нема ни друге недостатке због којих се не би могла испитати.

Према утврђеном чињеничном стању, Стамбена зграда "АА" уписана је на катастарској парцели бр. аа2, укупне површине 443м2. Предметна парцела представља градско грађевинско земљиште, укњижено као државна својина РС, а корисници парцеле означени су власници посебних делова Стамбене зграде АА", која је уписана у В листу као објекат бр. 1. На северној страни парцеле, уз границу са катастарском парцелом бр. аа, налази се потпорни зид дебљине 22-25цм, целом дужином међе од приближно 22,30м, који се налази 65цм унутар парцеле 3478/1, чиме прави заузеће у површини од 16,43м2. Тужени ''АА1'' је један од инвеститора који су на основу грађевинске дозволе изводили радове на катастарској парцели бр. аа, која се граничи са парцелом аа2 и који су приликом извођења радова делимично захватили суседну парцелу – кп.бр. аа.

На основу утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд ожалбеним делом пресуде одбио тужбени захтев тужиоца да утврди заузеће од стране туженог ''АА1'' и да га обавеже да уклони спорни потпорни зид, јер је правилно нашао да тужилац, који у смислу одредбе члана 11 Закона о одржавању стамбених зграда има својство правног лица у правним пословима који се односе на одржавање и коришћење стамбене зграде, није активно легитимисан да тражи враћање заузетог дела катастарске парцеле на којој се та стамбена зграда налази и успоставу претходног стања парцеле, јер то не спада у правне послове који се односе на коришћење и одржавање стамбене зграде. Тужилац нема активну легитимацију јер стамбена зграда није власник а ни носилац права коришћења на земљишту, већ су носиоци права коришћења на земљишту, власници посебних делова те стамбене зграде. Право на истицање захтева за заштиту земљишта од узнемиравања и одузимања и захтева за успоставу претходног стања и враћање заузетог земљишта припада носиоцу права на земљишту. Стамбена зграда није титулар права на које се односи тужбени захтев.

Неосновани су наводи жалбе тужиоца да је првостепени суд приликом одлучивања применио одредбе неважећих Закона о одржавању стамбених зграда као и Закона о планирању и изградњи, будући да је Закон о одржавању стамбених зграда ступио на снагу октобра 1995. године а Закон о планирању и изградњи септембра 2009. године, док је тужба у овој правној ствари поднета 19. октобра 2009. године. Погрешно се тужилац у жалби позива на одредбу члана 16 Закона о становању и одржавању зграда (“Службени гласник РС” бр. 104/16), будући да је овај закон ступио на снагу децембра 2016. године, те се не може применити у овом спору.

Правилна је и одлука о трошковима јер је донета у смислу одредбе члана 149, 150 и 153 ЗПП. Тужилац је после отварања стечаја над туженим “АА2” решењем Привредног суда у Београду Ст.265/16 од 13.04. 2017. године и након ступања стечајног управника у парницу повукао тужбу у односу на овог туженика, па како повлачење тужбе није последица испуњења захтева има обавезу плаћања трошкова овом туженику.

Из тих разлога жалба тужиоца је одбијена као неоснована а првостепена пресуда у ожалбеном делу потврђена као правилна и на закону заснована, па је одлучено као у ставу првом изреке ове пресуде у смислу одредбе члана 375 ЗПП.

Другостепени суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка, у смислу одредбе члана 161 став 1 ЗПП, будући да тужилац није успео у поступку по жалби.

Председник већа-судија
Марина Јакић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)