Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.04.2011.

Гж 14271/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14271/10
Дана 15.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У  И М Е  Н А Р О Д А

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Споменке Зарић, председника већа, Милице Аксентијевић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа БА, адвокат из Земуна, ради утврђења и чинидбе, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда Београду П.бр.4579/05 од 18.12.2007. године, у седници већа одржаној 15.04.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Четвртог општинског суда Београду П.бр.4579/05 од 18.12.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда Београду П.бр.4579/05 од 18.12.2007. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да тужилац има право коришћења дела кат.парц.бр.аа, а који део парцеле се наслања на југоисточну страну стана тужиоца аа1, дужине _ ширине_ , што је тужени дужан да призна и трпи. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да уклони ограду од жице и металних стубова која је дужине 1,20 м, висине око 1,10 м на кат.парц.бр.аа и протеже се правцем југо-северозапад, а све у продужетку преградног зида који раздваја стан тужиоца од суседног стана. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да има право да ради одржавања свог дограђеног дела стана аа1 на кат.парц.бр.аа и то југоисточне стране зида користи део кат.парц.бр.аа, дужине _ м, ширине _ м, укупне површине 7 м2, који део парцеле се простире правцем југоисток-северозапад, што је тужени дужан да призна и трпи. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован предлог тужиоца за одређивање привремене мере којим би се туженом наложило да одмах омогући тужицу ради одржавања тужиочевог дограђеног дела стана у наведеној улици и на наведеној парцели и то југоисточне стране зида тог објекта, несметано коришћење дела те кат.парц. дужине 6,31 м, ширине 1,06 м, укупне површине 7 м2, а који део парцеле се протеже правцем југоисток-северозапад. Ставом петим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 34.200,00 динара у року од 15 дана.

  Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао пресуду у границама законских овлашћења из члана 372 Закона о парничном поступку (,,Службени гласник РС“, бр.125/2004 и 111/2009) – ЗПП и нашао да жалба није основана.
 
  У поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Није учињена ни повреда поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП на коју се указује у жалби, јер пресуда нема недостатака због којих се не би могла испитати, а разлози о битним чињеницама су јасни и непротивречни.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац и тужени су власници станова површине од по _ м2 у аа2. Станове раздваја заједнички преградни зид. Обе парничне странке су без грађевинске дозволе извршиле доградњу својих станова са јужне стране у дворишту, с тим да је радове прво извео тужени, који је доградио објекат на удаљености од 1м од заједничког преградног зида. Тужилац је доградњу свог стана извршио након неколико месеци и то у продужетку заједничког преградног зида. Пошто су извели радове на доградњи станова, парничне странке су са продавцем ,,ПИК“ Земун закључиле анексе уговора о откупу стана. Према анексу уговора о откупу свог стана тужилац је стекао и право коришћења кат.парц.бр.аа и то на делу те парцеле на којем се налази његов откупљени стан у површини од 37м2, као и на делу земљишта које служи редовној употреби тог стана у површини од 70 м2. Према анексу уговора о откупу стана закљученом са продавцем ,,_“ Земун тужени је стекао право коришћења дела кат.парц.бр.аа1 на којем се налази његов откупљени стан у површини од 37 м2, као и на делу земљишта који служи редовој употреби стана у површини од 88 м2, према ситуационом плану (скици) која је саставни део уговора. Утврђено је да тужилац и тужени фактички на терену користе површину која им је дата на коришћење према наведеним анексима уговора о откупу станова. Спорни део кат.парц.бр.аа површине 7 м2, се налази у државини туженог и представља бетонску стазу која се налази испод новоотвореног прозора спаваће собе стана туженог. Утврђено је да је спољни зид дограђеног дела стана немалтерисан и да се малтерисање може извршити само са бетонске стазе која се налази у државини туженог.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд је применио материјално право када је одбио тужбени захтев.

Апелациони суд је ценио наводе тужиоца из жалбе, али налази да се њима не доводи у сумњу правилност побијане одлуке. Тужилац у жалби понавља наводе који су били предмет оцене првостепeног суда, не нудећи при том нове доказе којима би проткрепио своје тврдње. Захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да има право коришћења дела наведене катастарске парцеле у површини од 70 м2 је правилно одбијен због недостатка пасивне легитимације. Према изводу из земљишних књига, цела кат.парц.бр.аа је уписана као друштвена својина, на којој је носилац права коришћења ,,_“ Земун, па тужени није легитимисан да призна тужиоцу право коришћења на било ком делу те катастарске парцеле. Заправо, анексима уговора о откупу стана који су закључили са продавцем ,,_“ Земун, парничне странке су као власници објекта стекли право коришћења у одређеној површини грађевинске парцеле која представља изграђено остало грађевинско земљиште у (сада) државној својини, док тај објекат постоји, а у складу са одредбом члана 83 тада важећег Закона о планирању и изградњи (,,Службени гласник РС“,бр. 47/2003). Пошто је неспорно да тужилац фактички на терену користи ону површину коју му је на коришћење дао ,,ПИК“ Земун приликом откупа стана, односно закључења анекса уговор о откупу стана, па стога тужилац и не тражи предају тог дела парцеле у државину, а да се ограда чије уклањање тражи налази у продужетку заједничког преградног зида станова парничних странака, правилно је првостепeни суд поступио када је захтев за уклањање ове ограде одбио као неоснован, као и захтев да се тужиоцу омогући да користи спорни део катастарске парцеле која је у државини туженог (која сада представља бетонску стазу површине 7 м2 и налази се испод прозора стана туженог). Уосталом, тужилац ни у жалби не наводи одредбе материјалног права које би поткрепиле његов тужбени захтев, па неосновано у жалби оспорава правилност примене материјалног права од стане првостепeног суда. У ситуацији када тужилац тужбом није тражио установљење стварне службености пролаза преко парцеле туженог као послужног добра у смислу одредбе члана 53 Закона о основама својинскоправних односа, правилно је првостепeни суд спорни однос решио применом тзв. суседског права. Суседско право представља овлашћење власника једне непокретности да користи суседну непокретност или да од њеног власника захтева неко чињење, или уздржавање од нечега што би иначе као власник по закону смео да чини. Ради се о одређеним ограничењима права својине у циљу стварања услова за заједнички живот суседа на одређеном простору. Ималац суседског права има обавезу да при коришћењу тог права поступка у духу добросуседских односа, а нарочито да задовољавајући своје право што мање узнемирава власника суседне непокретности (при чему корисници имају третман власника). Суседско право обавезује сопственика суседне непокрености да у вршењу права својине не води рачуна само о свом интересу, већ да своје право врши на начин који одговора и његовом суседу. Суседско право је везано за све непокретности без обзира да ли су оне у приватном или друштвеном власништву. Ради се о својеврсном ограничењу својине коју намеће и обликује живот зависно од ситуације и месних обичаја. Суседни односи су уређени делом позитивним прописима, али већим делом правним правилима и правилима обичајног права. Врсту суседских права представља право пролаза на суседно земљиште и употреба суседног земљишта, али као што је то правилно закључио и првостепeни суд, садржина овог суседског права се састоји у овлашћењу власника једне непокретности да пређе на суседно земљиште и користи га за обављање радова који су неопходни нпр. због рушења или поправке грађевинског објекта који се налази на његовом земљишту или ради постављања, измештања и поправке водоводних, канализационих, телефонских и других инсталација и уређаја. Првостепени суд је детаљно образложио зашто је тужбени захтев о којем је одлучено трећим ставом изреке побијане пресуде неоснован и зашто би, тако као што је постављен, представљао прекомерно ограничење права туженог, које разлоге у свему прихвата и овај суд.

Потврђена је и одлука о привременој мери с обзиром да је заснована на правилној примени одредбе члана 302 и 303 Закона о извршеном поступку, као и одлука о трошковима парничног поступка која је донета правилном применом одредаба чланова 149 и 150 ЗПП.

На основу одредбе члана 375 ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судиja
Споменка Зарић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)