Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.11.2010.

Гж 14622/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14622/10
Дана 03.11.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против тужених "ББ" и ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради утврђивања права прече куповине и поништаја уговора о откупу стана, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П-5261/08 од 15.04.2009. године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду П-75520/10 од 13.07.2010. године, у седници већа одржаној дана 03.11.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ КАО НЕОСНОВАНА жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду П-5261/08 од 15.04.2009. године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду П-75520/10 од 13.07.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду П-5261/08 од 15.04.2009. године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду П-75520/10 од 13.07.2010. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се утврди да има право прече куповине на идеалном делу од 90% стана аа и да се ништи уговор о откупу стана оверен пред Првим општинским судом у Београду Ов-11357/06 од 13.07.2006. године по ком уговору је тужени "ББ" идеални део наведеног стана продао туженом ББ за цену од 617.868,50 динара. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се обавеже тужено "ББ" да у року од 15 дана свој идеални део наведеног стана прода тужиљи под истим условима као у претходном ставу изреке и о купопродаји са тужиљом сачини писмени и код суда потврђени уговор подобан за пренос права својине код Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности Нови Београд, што ако не учини у одређеном року ова пресуда ће служити као основ за укњижбу права својине тужиље, и да је друготужени ББ дужан да трпи да се код Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности Нови Београд изврши пренос права својине на идеалном делу спорног стана у корист тужиље, као и да се обавежу тужени да тужиљи солидарно наплате трошкове поступка. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженом "ББ" исплати износ од 12.825,00 динара на име трошкова парничног поступка у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужиља да туженом ББ исплати износ од 32.000,00 динара на име трошкова парничног поступка у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

Против наведене пресуде, тужиља је благовремено изјавила жалбу због погрешне примене материјалног права.

Тужено "ББ" је дало одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је сувласник на стану аа, са уделом од 10%. Право сусвојине тужиља је стекла наслеђивањем имовине свог брата, пок. ПП. Тужено "ББ" је носилац права располагања на предметном стану са уделом од 90%. Између тужених је закључен уговор о откупу 90%, односно 43,89м² спорног стана по уговорној цени од 617.868,50 динара. Потписи уговарача на овом уговору оверени су код суда 13.07.2006. године под Ов-11357/06.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, које између странака није ни било спорно, правилно је поступио првостепени суд када је одбио тужбени захтев.

Тужиља у овој правној ствари захтева судску заштиту по основу повређеног права прече куповине.

Право прече куповине овлашћује његовог имаоца (прекупца) да захтева од сопственика, када се овај одлучи да ствар прода, да му је понуди пре свих осталих купаца. Уколико сопственик не поступи тако, него ствар прода трећем лицу то право овлашћује његовог имаоца да захтева да му се ствар уступи по цени и под условима под којима је закључен уговор о продаји. Право прече куповине сувласника непокретности прописују чланови 5 и 10 Закона о промету непокретности (“Службени гласник Републике Србије” број 42/98) важећег у време откупа сувласничког дела спорног стана у друштвеној својини, у вези са чл. 14 став 1 Закона о основама својинскоправних односа.

Између тужиље и туженог "ББ" до закључења уговора о откупу Ов-11357/06 од 13.07.2006. године постојала је сувласничка заједница предвиђена чл. 17 Закона о основама својинскоправних односа. Сувласник идеалног дела стана у сусвојини, сходно чл. 16 став 6 Закона о становању, има право да откупљује стан у идеалним деловима док га у целини не откупи. Међутим, то право припада само сувласнику који истовремено има статус закупца на делу стана у друштвеној својини. Ово право се у том случају заснива на његовом правном положају закупца на том делу стана, односно његово право на откуп сувласничког дела стана у друштвеној или државној својини изједначено је са правом закупца на целом стану у друштвеној својини.

У конкретном случају, тужиља нема својство закупца на делу предметног стана у друштвеној својини. Због тога, ни као сувласник са уделом од 10/100 (10%) идеалних делова тог стана нема право на откуп преосталог дела стана у друштвеној својини. Зато тужено "ББ" као носилац права располагања на делу спорног стана у друштвеној својини није имало обавезу да пре закључења уговора о откупу тог дела са трећим лицем, овде туженим ББ, исти претходно понуди тужиљи, тако да није ни могло доћи до повреде њеног права прече куповине (откупа).

Изјављеном жалбом, по налажењу Апелационог суда, неосновано се оспорава правилност првостепене пресуде због погрешне примене материјалног права.

Одредба чл. 14 став 1 Закона о основама својинско правних односа и одредбе о праву прече куповине из Закона о промету непокретности не примењују се код откупа идеалног дела стана у друштвеној својини. Откуп стана је посебан, законом (Законом о становању) установљени начин стицања права својине којим се друштвена, односно државна својина на стану трансформише у приватну својину. Носиоци права располагања становима у друштвеној својини и власници станова у државној својини немају аутономију воље код закључења уговора о откупу. Одредбом чл. 16 став 1 Закона о становању прописана је њихова обавеза да носиоцу станарског права, односно закупцу који је то својство стекао до дана ступања на снагу тог закона, на његов захтев у писменој форми омогуће откуп стана који користи под условима прописаним тим законом. Круг лица која имају право на откуп стана ограничен је на носиоца станарског права, односно закупца и његовог брачног друга и децу, али уз писмену сагласност носиоца станарског права (закупца). Тужиља не спада у круг лица којима Закон о становању даје право на откуп стана, па ни идеалног дела стана у друштвеној својини, због чега тужиља неосновано захтева поништај спорног уговора о откупу стана који су тужени закључили са разлога што је на тај начин повређено њено право прече куповине.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер је иста заснована на правилној примени чланова 149 и 150 ЗПП-а.

Са свега наведеног, на основу чл. 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

        Председник већа-судија
        Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)