Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.11.2010.

Гж 14867/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14867/10
Дана 17.11.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат и ЈКП „ПОГРЕБНЕ УСЛУГЕ“ из Београда, ул, Рузвелтова бр. 50, чији је пуномоћник ВА, адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П-6245/08 од 23.03.2009. године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду П-77291/10 од 15.07.2010. године, у седници већа одржаној дана 17.11.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ КАО НЕОСНОВАНА жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду П-6245/08 од 23.03.2009. године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду П-77291/10 од 15.07.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду П-6245/08 од 23.03.2009. године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду П-77291/10 од 15.07.2010. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да има право коришћења гроба број аа на гробљу Нова Бежанија што су тужени ББ и ЈКП “Погребне услуге” из Београда дужни да признају, трпе и дозволе да се тужиља АА упише као кориник гроба број аа на гробљу Нова Бежанија. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да првотуженој накнади трошкове парничног постука у износу од 7.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

Против наведене пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужено ЈКП “Погребне услуге” из Београда је дало одговор на жалбу тужиље.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и сада пок. ПП су родитељи пок. ПП1 који је сахрањен у гробу број аа на гробљу Нова Бежанија у Београду. На основу обављене сахране право коришћења предметног гроба стекао је ПП, отац умрлог. ПП је умро _.200_. године. За јединог наследника његове заоставштине, између осталог и права коришћења спорног гроба, оглашена је његова супруга, овде тужена ББ.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно је поступио првостепени суд када је одбио тужбени захтев.

Првостепена пресуда је донета правилном применом материјалног права - Закона о сахрањивању и гробљима (“Службени гласник СРС” број 20/77, 24/85 и 6/89 и “Службени гласник Републике Србије” број 53/93, 67/93 и 48/94) који прописује да се гробна места (парцеле) дају на коришћење под условима и на начин утврђен одлуком Скупштине општине и Одлуке о уређивању и одржавању гробља и сахрањивању (“Службени лист града Београда” број 27/02, 30/03 и 11/05) која прописује да се гробно место код прве сахране даје на коришћење сродницима умрлог по следећем редоследу: брачни друг умрлог, дете умрлог (брачно, ванбрачно, усвојено), родитељи умрлог (члан 21 став 1), те да уколико има више лица истог степена сродства са умрлим, корисник гробног места је лице које они споразумно, између себе, одреде, а у супротном, предузеће, односно предузетник ће одредити корисника гробног места (члан 23 став 2).

Изјављеном жалбом, по налажењу овога суда, неосновано се оспорава законитост побијане пресуде.

Извођење доказа саслушањем тужиље предложено је на околности које нису од значаја за одлуку о предмету спора. Одлука о тужиљином праву коришћења спорног гробног места не зависи од њеног учешћа у избору и финансирању израде и постављања надгробног споменика. Надгробни споменик је ствар која, услед своје намене, у извесном смислу чини целину са гробом који припада, али се исти увек може одвојити од гроба и, за разлику од гроба, може бити предмет права својине и грађанскоправног промета. По основу права својине или сусвојине на надгробном споменику не може се стећи право коришћења или сукоришћења гроба. То право се стиче по посебним, административним прописима садржаним у наведеној градској одлуци која, за случај да приликом прве сахране има више лица истог степена сродства којима се даје на коришћење гробно место, прописује да они између себе морају одредити једног за корисника, а уколико то не учине корисника ће одредити Јавно предузеће које управља и одржава гробља. Исказ тужиље о околностима под којима је сада пок. ПП постао корисник предметног гробног места, имајући у виду садржину подзаконског акта, не би могао довести до доношења другачије одлуке, јер је тужиљин бивши супруг право коришћења гробног места мога стећи или на основу споразума са тужиљом или га је за то одредило тужено ЈКП “Погребне услуге” из Београда зато што са тужиљом такав споразум није постигнут.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер је заснована на правилној примени чланова 149 и 150 ЗПП-а.

Са свега наведеног, на основу чл. 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)