Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.11.2010.

Гж 1783/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1783/10
Дана: 16.11.2010.
Б Е О Г Р А Д

Апелациони суд у Београду у већу састављеном од судија Љиљане Јенецков, председника већа, Драгане Маринковић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене ББ, као правног следбеника ВВ и ГГ, чији је пуномоћник Ва, адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби тужене изјављеној на пресуду Другог општинског суда у Београду П 1032/98 од 25.02.2008., у седници већа одржаној дана 16.11.2010., донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Укида се пресуда Другог општинског суда у Београду П 1032/98 од 25.02.2008. у првом и трећем ставу изреке и предмет упућује Првом основном суду у Београду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог општинског суда у Београду П 1032/98 од 25.02.2008. ставом првим изреке утврђено је да је тужилац сувласник на идеалној дд као и сувласник са 46,27% идеалних делова дд1 што је тужена дужна да призна и трпи да се тужилац укњижи као власник наведених непокретности у земљишним књигама. Другим ставом изреке тужбени захтев у осталом делу, а за 53,73% идеалних делова власништва тужиоца на дограђеном грађевинском објекту гараже и кухиње површине 4,8 х 10 матера је одбијен као неоснован. Трећим ставом изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 330.850,00 динара.

Благовременом жалбом тужена је побијала први и трећи став изреке ове пресуде из свих законских разлога.

Испитујући првостепену пресуду у побијаном делу у смислу чл. 372 ЗПП-а Апелациони суд је нашао да је жалба тужене основана.

Основано се жалбом тужене указује да је изрека ожалбене пресуде у првом ставу неразумљива и неизвршива јер се утврђује да је тужилац сувласник на идеалној 1/3 идеалних дд а да се при томе из изреке не може јасно закључити о ком дограђеном делу стамбеног објекта се ради нити се може идентификовати, као што је нејасно и у преосталом делу изреке признавање сувласништва са 46,27% идеалних делова дограђеног грађевинског објекта гараже и кухиње површине 4,8 х 10 метара изграђених на истој парцели јер према налазу вештака објекат дд представља двојну кућу подељену по вертикали која у грађевинском смислу представља породични стамбени објекат који се састоји од сутерена, високог приземља и спрата те је за основни објекат добијена грађевинска дозвола 05.10.1962. а добијена је и дозвола за допуну главног пројекта која се односила на нову просторију у сутерену у функцији перионице и промену положаја купатила у згради у току 1964. У току трајања заједнице странака по налазу вештака испод терасе приземне етаже дозидан је простор у функцији кухиње, веранде и мале оставе, а такође лево уз предметни стамбени објекат (гледано од улице) започети су радови на зидању новог објекта димензија 3,55 х 9,10 метара и висине 2,4 метра док се у линији дозиданог објекта у дну дворишта уз леву ивицу парцеле налази зидана гаража уз комшијски објекат димензија 4,15 х 6,10 метара и висине 2,15 метара. Из наведеног стања по налазу вештака, а имајући у виду садржину изреке из првог става не може се јасно утврдити о чему је првостепени суд одлучивао јер ни за један објекат нису означене карактеристике и димензије да би се са сигурношћу могао идентификовати. Осим тога првостепени суд је пропустио да утврди постојање дограђеног грађевинског објекта те да ли такав дограђени део представља посебан део постојећег стамбеног објекта да би се на тако дограђеном делу могло утврђивати сувласништво по основу стицања у заједници, а затим имајући у виду намену и положај дограђене кухиње утврдити да ли се на тако дограђеном делу може утврђивати сувласнички удео јер према новелираном чл. 19 Закона о основама својинско правних односа, право својине на посебном делу зграде може постојати на стану, пословној просторији или гаражи односно гаражном месту. Поступањем на изложен начин првостепени суд је учинио битну повреду поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а, што се основано жалбом тужене указује тако да се законитост и правилност ожалбеног дела пресуде не могу испитати будући да осим неразумљиве и неизвршиве изреке из првог става, и разлози о битним чињеницама нису јасни и потпуни, а делом су противречни садржини изведених доказа. Ово из разлога што је првостепени суд оценом изведених доказа утврдио да су парничне странке најпре у ванбрачној заједници живели од 198_. до закључења брака 198_. у заједничком домаћинству са раније туженим ВВ и ГГ, родитељима тужене, у кући у улици дд2, те да је у тој заједници живео и син тужене из првог брака и заједничко дете странака те да је заједница живота трајала до 199_. када је тужилац отишао на рад у __ након чега је брак разведен у току 1999., па је нејасан закључак првостепеног суда да је тужилац улагањем новчаних средстава од посебне имовине и улагањем средстава од зараде у адаптацију и доградњу куће у улици дд2 која је предмет овог спора као и за изградњу посебног објекта који се састоји из гараже и кухиње који су такође предмет овог спора, допринео увећању вредности имовине тужене односно њених правних претходника до знатног увећања те је удео тужиоца у тој имовини определио на износ од 46,27% идеалних делова. Дакле како је чињенични основ тужбеног захтева стицање у породичној и брачној заједници првостепени суд је пропустио да јасно утврди шта представља заједничку имовину, а шта посебну имовину при чему се мора имати у виду да се доградњом или адаптацијом туђег објекта не стиче својина ако законом или уговором није друкчије одређено а да се само изузетно доградњом у заједници може стећи право сувласништва сразмерно вредности доприноса у стицању али уз услов за дограђени део представља посебан део зграде у смислу претходно цитираног члана 19 Закона о основама својинско правних односа. У супротном допринос доградњи и адаптацији туђег објекта у заједници може бити основ за истицање облигационо правног захтева као права на накнаду у новцу у складу са доприносом.

Како првостепени суд није правилно и потпуно утврдио ни чињенично стање, а што се основано и жалбом тужене указује због чега ожалбена пресуда не садржи јасне и потпуне разлоге о битним чињеницама то се њена законитост и правилност не могу испитати, па је овај суд применом чл. 376 и 377 ЗПП-а укинуо ожалбени део пресуде и предмет упутио првостепеном суду на поновно суђење. Одлука о трошковима поступка из трећег става изреке је укинута јер зависи од коначног исхода овог спора.

Првостепени суд ће у поновном поступку имајући у виду примедбе изнете у овом решењу најпре затражити од тужиоца да свој тужбени захтев употпуни тако што ће означити све карактеристике објеката означених у тужбеном захтеву као „дограђеног грађевинског објекта гараже и кухиње величине 4,8 метара х 10 метара изграђених на означеним парцелама у улици дд2“ да би се исти могли идентификовати, а о чему постоје потпуни подаци у налазу вештака, а затим ће утврдити да ли дограђени делови представљају посебне делове зграде на којима се може утврђивати сувласнички удео у смислу чл. 19 Закона о основама својинско правних односа, те постојање у природи дограђених делова, да би тек затим био у могућности да утврди шта представља посебну имовину странака, а шта заједнички стечену имовину и одлучи о висини доприноса у стицању да би могао донети закониту и правилну одлуку о тужбеном захтеву. Првостепени суд ће у поновном поступку имати у виду да код утврђења сувласничког удела странака у стицању са захтевом за укњижбу власништва у земљишној књизи, удео сваког брачног друга се утврђује разломком који показује колики део од укупне заједничке имовине припада једном, а колико другом брачном другу јер се удели означени у проценту не могу уписати у земљишну књигу.

Из изнетих разлога одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Љиљана Јенецков с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)