Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.03.2018.

Гж 1906/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1906/18
28.03.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Сање Пејовић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених ББ и ББ1, чији је заједнички пуномоћник АБ1, адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Ваљеву П 299/17 од 02.11.2017. године, у седници одржаној дана 28.03.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Ваљеву П 299/17 од 02.11.2017. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву П 299/17 од 02.11.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се утврди да има право сталне службености пута за пролаз пешице, прогон стоке, колима и пољопривредном механизацијом путним правцем преко катастарских парцела аа, ближе описаним истим ставом изреке, што би тужене биле дужне трпети и предати тужиоцу кључ од катанца на металној капији постојећој на четворомеђи катастарских парцела. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се конституише право сталне службености пута за пролаз пешице, прогон стоке, колима и пољопривредном механизацијом, путним правцем преко катастарских парцела аа ближе описаним у истом ставу изреке, а ради доласка у повласну кат.парцелу бр.607 аа, што би тужене биле дужне трпети и дозволити тужиоцу без икаквог сметања да пролази путем и предају тужиоцу кључ од катанца на металној капији постојећој на четворомеђи катастарских парцела аа. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да туженима (у изреци погрешно означено тужиљама) надокнади трошкове парничног поступка у износу од 594.650,00 динара.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога.

Апелациони суд је испитао првостепену пресуду у границама овлашћења одређених чланом 386 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр.72/11 ...55/14), који се примењује на основу члана 506 став 2 истог закона и нашао да је жалба тужиоца неоснована.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка прописана чланом 374 став 2 тачка 12 ЗПП, на коју се жалбом тужиоца указује, с обзиром да побијана пресуда садржи јасне и непротивречне разлоге о битним чињеницама и не постоји противречност између онога што је у њеном образложењу наведено о садржини исправа и самих тих исправа, односно изведених доказа.

У току првостепеног поступка је утврђено да је тужилац по основу уговора о купопродаји закљученог са ББ2, сестром тужених, власник кп.бр.607 аа, док је својину на кп.605/2 аа стекао на основу правоснажног допунског решења Основног суда у Ваљеву О 1829/15 од 02.12.2015. године, донетог у поступку расправљања заоставштине иза његовог покојног сина ПП. Тужене су по основу наслеђа иза свог пок.оца ПП1 сувласнице са по 1/2 идеална дела на кп.601/1 и 602 аа, које се не граниче са наведеним парцелама које су у својини тужиоца. Тужбеним захтевом тужилац је тражио утврђење, односно конституисање права сталне службености пролаза преко парцела које су у својини тужених ради приласка катастарским парцелама тужиоца, а траса опредељена тужбеним захтевом пролази од јавног сеоског пута идући средином кп.602 аа, која представља кућни плац тужених са породичном стамбеном зградом, економским зградама и воћњаком и средином кп.601/1 аа.

Одлучујући о тужбеном захтеву тужиоца којим је тражено право службености пролаза за тужиочеву повласну катастарску парцелу 605/2 аа, а по основу уговора о купопродаји од 09.09.1995. године закљученим између правног претходника тужиоца, као купца и ББ3, као продавца, првостепени суд је нашао да је исти неоснован, јер означеним уговором продавац ББ3 није могла да располаже катастарским парцелама које су биле у власништву правног претходника тужених, сада пок. ПП1, јер именовани није дао сагласност за пролаз преко његових парцела. Право власништва на парцелама које су у својини тужиоца утврђено је пресудом Општинског суда у Ваљеву од 03.06.1998. године, с обзиром да је уговор о купопродаји неоверен, али наведеном пресудом није утврђено, нити конституисано право службености пролаза које је наведено у неовереном уговору о купопродаји. Имајући у виду да правни претходник тужених није дао сагласност продавцу ББ3 да уговори право службености пролаза преко кп.602 аа, чији су власници сада тужене, првостепени суд је закључио да се наведеним уговором о купопродаји није могло установити право службености пролаза, јер за то нису испуњени законски услови, с обзиром да је чланом 148 став 3 Закона о облигационим односима одређено да се уговором може установити само неко право у корист трећег лица, али не и обавеза за неко треће лице, што би у овом случају била обавеза ПП1, власника послужне непокретности.

Испитујући постојање услова за утврђење права службености пролаза сходно одредби члана 54 став 1 Закона о основама својинско-правних односа, првостепени суд је утврдио да нису испуњени услови предвиђени наведеном законском одредбом, јер је оценом изведених доказа несумњиво утврђено да је власник послужног добра, сада пок. ПП1, правни претходник овде тужених, забрањивао мештанима коришћење пролаза преко свог дворишта, између осталих и правном претходнику тужиоца и тужиоцу.

Одлучујући о тужбеном захтеву усмереном на конституисање права службености пролаза до кп.бр.607 аа сходно члану 49 и 50 Закона о основама својинско-правних односа, првостепени суд је утврдио да постоје два алтернативна правца којим би се избегло коришћење спорног правца проласка кроз непокретности тужених који пролази кроз средишњи део плаца тужених и то непосредно уз стамбени објекат тужених, те је закључио да један описани алтернативни правац који се простире појасом уз међе катастарских парцела трећих лица, знатно мање оптерећује те парцеле него катастарске парцеле тужених преко којих прелаз иде средином парцеле кроз кућно двориште, уз саму породичну стамбену зграду тужених, а из којих разлога је одлучено као у изреци побијане пресуде.

Како су закључци првостепеног суда о непостојању правног основа за утврђење права службености пролаза у корист повласне парцеле тужиоца кп.605/2 аа, која службеност представља један од разлога због кога је тужилац определио други кумулативни захтев за конституисање службености и за своју другу повласну парцелу кп. 607 аа, те чињеницу да је налазом судског вештака утврђено да сходно члану 50 став 1 ЗОСПО, постоји повољнији путни правац за повласну парцелу кп.бр._, који се разликује од путног правца који је тужилац определио у свом тужбеном захтеву, првостепени суд је донео одлуку као у ставу другом изреке побијане пресуде.

Оцењујући жалбене наводе тужиоца, Апелациони суд налази да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право када је одлучио као у изреци побијане пресуде, а за своју одлуку дао јасне и на закону засноване разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Неосновано се жалбом тужиоца указује да првостепени суд није правилно утврдио чињенично стање, јер је оценом изведених доказа несумњиво утврђено да уговором о купопродаји закљученим између правног претходника тужиоца, као купца и ББ3, као продавца, није могла да се установи службеност пролаза преко предметних парцела које су у то време биле у власништу оца тужених, јер за то није постојала сагласност правног претходника тужених, оца ПП1, због чега продавац ББ3 није могла истим да располаже. Право службености пролаза није установљено ни пресудом на основу признања Општинског суда у Ваљеву П 1810/97 од 29.01.1998. године, на коју се позива тужилац, јер је означеном пресудом само утврђено право својине правног претходника тужиоца на катастарској парцели 605/2 аа, а из којих разлога нису испуњени законски услови за заснивање службености пролаза предвиђени чланом 51 Закона о основама својинско-правних односа.

Поред тога, оценом изведених доказа које је суд ценио правилном применом члана 8 ЗПП, првостепени суд је несумњиво утврдио да нису испуњени услови за стицање права службености на основу члана 54 наведеног закона, јер се отац тужених ПП1 противио проласку преко његових парцела, односно забрањивао коришћење пролаза преко свог дворишта и евентуални пролазак свим мештанима условљавао својим посебним одобрењем и противуслугом.

Наиме, да би тужилац успео у спору за утврђење права службености путем одржаја, неопходно је утврдити, а како је то предвиђено наведеном одредбом члана 54 Закона о основама својинско-правних односа, да је власник повласног добра (овде тужилац, односно његов правни претходник) фактички остваривао службеност за време од 20 година, а власник послужног добра се томе није противио. У конкретном случају је утврђено да је сада пок. ПП1, правни претходник тужених, од кад је стасао (рођен 1921. године) забрањивао пролазак кроз своје двориште без његовог посебног одобрења, а што је утврђено како из исказа тужених, тако и сведока ББ2, СС, СС1, СС2, СС3 и СС4. Исказе саслушаних сведока и тужених првостепени суд је ценио правилном применом члана 8 ЗПП и у својој одлуци дао јасне и аргументоване разлоге због којих је прихватио исказе наведених сведока и тужених који су међусобно сагласни, као и у сагласности са осталим изведеним доказима.

Такође, првостепени суд је из налаза и мишљења судског вештака утврдио да тражена траса пролаза оптерећује парцеле тужених, јер иста пролази преко средишњег дела катастарских парцела тужених, непосредно уз стамбени објекат тужених, као и да постоји други правац до његовог послужног добра који се простире уз међу других катастарских парцела, чиме се мање оптерећују исте, те је правилно закључио да нису испуњени услови за примену члана 49-53 Закона о основама својинско-правних односа за конституисање права службености.

Суд је ценио и остале жалбене наводе тужиоца, али како се истим оспорава оцена изведених доказа, за које је овај суд нашао да су правилно цењени, како сваки доказ посебно, тако и сви докази заједно и на основу истих првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање, то их овај суд посебно не образлаже.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом члана 153 и 154 ЗПП.

Приликом доношења одлуке овај суд је имао у виду да је ставом трећим изреке побијане пресуде очигледном омашком обавезан тужилац да тужиљама, уместо туженима, надокнади трошкове парничног поступка, али и да се исправка може извршити у свако доба сходно члану 362 ЗПП.

Са наведених разлога, применом члана 390 ЗПП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Весна Обрадовић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)