Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.09.2011.

Гж 1969/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1969/11
Дана 09.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Зорице Јашаревић и Весне Матковић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених Републике Србије, коју заступа Републичко јавно правобранилаштво из Београда, ул. Немањина бр. 22-26 и Општине Барајево, коју заступа Општинско јавно правобранилаштво из Барајева, ул. Светосавска бр. 87, ради утврђења, одлучујући о жалбама тужених, изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду П-41181/10 од 03.12.2010. године, у седници већа, одржаној дана 09.11.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П-41181/10 од 03.12.2010. године у првом и трећем ставу изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П-41181/10 од 03.12.2010. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље АА и утврђено да је тужиља стекла право својине на непокретности – стамбеној згради аа, што су тужени Република Србија и Општина Барајево дужни да признају, трпе и омогуће тужиљи да укњижи своје право власништва у служби за катастар непокретности – у поседовни лист број _ КО _, а уколико то не учине ова пресуда ће служити као основ за укњижбу. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље АА, којим је тражила да јој суд утврди право својине на непокретности, и то дворишту уз зграду површине од _ ари и њиви _ површине од _ ари, а све укупне површине _ ари уписане у поседовни лист број _ КО _, катастарска парцела _. Ставом трећим изреке, обавезани су тужени да тужиљи солидарно надокнаде трошкове парничног поступка у износу од 61.675,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде, става првог и трећег изреке, тужени су благовремено изјавили жалбе, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је дала одговор на жалбе тужених.

Испитујући правилност побијане пресуде у ожалбеном делу, у смислу члана 372 ЗПП-а, другостепени суд је нашао да жалбе нису основане.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Неосновано се изјављеним жалбама указује на постојање битне повреде одредаба парничног поступка из тачке 12 става другог наведене одредбе. Изрека првостeпене пресуде је разумљива и у њеном образложењу су наведени јасни и непротивречни разлози о свим битним чињеницама. Нема ни противречности између садржине исправа у списима и онога што је о томе наведено у разлозима првостепене пресуде, а изјављеним жалбама се конкретно не указује на такве контрадикторности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је од продавца ББ уговором Ов-2357/70 од 06.08.1970. године купила део катастарске парцеле аа КО _ у површини од _м². У том уговору је констатовано да је тужиља у целости исплатила цену и да је ступила у посед купљене непокретности. Анексом Ов-999/71 од 29.03.1971. године уговорне стране су предмет купопродајног уговора од 06.08.1970. године одредиле као катастарску парцелу аа/4 у површини од _м² која је настала деобом – цепањем катастарске парцеле аа КО _. Решењем земљишно-књижног суда Дн-1393/71 тужиља је, на основу уговора о купопродаји од 06.08.1970. године и његовог анекса од 29.03.1971. године, укњижена као власник катастарске парцеле аа/4 уписане у ЗКУЛ бб КО _. Тужиља је 22.06.1971. године надлежном органу управе Општине Барајево поднела пријаву градње стамбене зграде на тој парцели. Пријава је потврђена правоснажним решењем тог органа од 09.07.1971. године, које важи и као дозвола за градњу. Решењем Комисије за испитивање порекла имовине Општине Савски венац од 31.05.1977. године, тужиљи је одузета породична-стамбена зграда у Барајеву изграђена на катастарској парцели аа/4 и постала друштвена својина чији је корисник тужена Општина Барајево. Жалба тужиље поднета против тог решења је одбијена. Одбијени су и тужба којом је тужиља покренула управни спор, као и њени предлози за понављање правоснажно окончаног поступка испитивања порекла имовине. На основу наведеног правоснажног решења Комисије за испитивање порекла имовине, решењем Дн-6385/78 извршена је укњижба права друштвене својине и права коришћења тужене Општине Барајево на катастарској парцели аа/4 КО _. Пријавним листом, под Дн-1315/88, у земљишне књиге уписана је зграда на тој парцели као земљишно-књижно тело ІІ, а решењем Дн-4630/90 – на основу решења Општинског комитета за комунално-стамбене и грађевинске послове Општине Барајево, од 28.11.1985. године укњижено је право коришћења на згради у корист тужене Општине Барајево. Катастарска парцела аа/4 уписана је и у поседовни лист _ КО _ са укупном површином од _м², и то као земљиште под зградом у површини од _м², двориште уз стамбену зграду у површини од _м² и њива пете класе у површини од _м², при чему је као поседник исте уписана тужена Република Србија, а као корисник тужена Општина Барајево. Закључком надлежног органа управе Општине Савски венац од 03.01.1991. године, утврђено је да се правоснажно решење Комисије за испитивање порекла имовине те општине од 31.05.1977. године не може извршити. Тужиља живи у спорној кући на катастарској парцели аа/4 КО _ и за исту се, на основу пореске пријаве поднете 28.02.1992. године без приложених доказа о праву својине, задужује порезом на имовину.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је правилно поступио када је усвојио тужбени захтев у односу на стамбену зграду на катастаркој парцели аа/4 КО _.

Одредбом чл. 3 став 1 Закона о престанку важења Закона о испитивању порекла имовине (“Службени гласник СРС” број 59/89), прописано је да се правоснажна и коначна решења о одузимању имовине стечене супротно закону и другом пропису, која нису извршена до дана ступања на снагу тог закона не могу извршавати. Ставом другим исте одредбе, предвиђено је да орган који је решавао у првом степену о томе доноси закључак.

Правоснажно решење Комисије за испитивање порекла имовине Општине Савски венац број 46-38/76-V-03 од 31.05.1977. године којим је тужиљи одузета породична-стамбена зграда изграђена на катастарској парцели аа/4 КО _ није извршено до 29.12.1989. године, када је, у смислу чл. 4 Закона о престанку важења Закона о испитивању порекла имовине, тај закон ступио на снагу. Тужиља је и након доношења правоснажног решења о одузимању имовине као незаконито стечене остала у поседу предметне зграде, а укњижба права друштвене својине и права коришћење тужене Општине Барајево на спорној згради извршена је решњем Дн-4630/90 од 10.04.1990. године, након ступања на снагу наведеног Закона и супротно члану 3 став 1 тог Закона. Правоснажним закључком органа управе општине Савски венац од 03.01.1991. године, утврђено је да се правноснажно решење Комисије за испитивање порекла имовине од 31.05.1977. године не може извршити. Тај закључак је само деклараторног карактера, јер је немогућност извршења наведеног правноснажног решења о одузимању тужиљине имовине као стечене супротно закону и другом пропису наступила даном ступања на снагу Закона о престанку важења Закона о испитивању порекла имовине. Због тога није од значаја то што је закључак донет након укњижбе права друштвене својине и права коришћења тужене Општине Барајево на предметној згради.

Изјављеним жалбама, по налажењу другостепеног суда, неосновано се оспорава правилност првостепене пресуде у делу којим је усвојен тужбени захтев.

Правоснажно решење Комисије за испитивање порекла имовине Општине Савски венац од 31.05.1977. године није у целости извршено решењем земљишно-књижног суда Дн-6375/78, јер је истим извршена укњижба права друштвене својине и права коришћења тужене општине Барајево само на земљишту – катастаркој парцели аа/4 КО _. Употребна дозвола за објекат – стамбену зграду на наведеној парцели, како то произилази из жалбе тужене Општине Барајево, издата је 28.11.1985. године, па од тада нису постојале сметње за укњижбу права друштвене својине и права коришћења тужене Општине Барајево и на згради, која је у земљишне књиге уписана као посебно земљишно-књижно тело решењем Дн-1315/88. Укњижба права коришћења тужене Општине Барајево на предметној згради извршена је тек решењем Дн-4630/90 од 10.04.1990. године, донетим након ступања на снагу Закона о престанку важења Закона о испитивању порекла имовине, када таква укњижба није била могућа јер је чланом 3 став 1 тог Закона изричито прописана немогућност извршења решења о одузимању незаконито стечене имовине, као и обавеза органа да о томе донесе закључак. У овом случају то је и учињено закључком Општинске управе друштвених прихода Општине Савски венац од 03.01.1991. године, које је постало правноснажно 31.05.1995. године.

Посед тужиље на спорној згради утврђен је њеним исказом датим у својству странке, у смислу чл. 262 ЗПП-а. Тужени, сходно члановима 7, 220 и 223 ЗПП-а, нису предложили доказе да је тужиља пре 29.12.1989. године лишена државине зграде која јој је одузета као незаконито стечена имовина правоснажним решењем Комисије за испитивање порекла имовине од 31.05.1977. године, у поступку извршења тог правноснажног решења.

Нема законских сметњи за постојање различитих облика својине на објекту и земљишту на које се објекат налази. Земљиште – катастарска парцела 208/4 КО _ постала је друштвена својина са правом коришћења тужене Општине Барајево на основу правоснажног решења Комисије за испитивање порекла имовине од 31.05.1977. године, извршеног укњижбом тог права у земљишне књиге, односно постала је државна својина – власништво тужене Републике Србије по основу Закона о средствима у својини Републике Србије. Тужиља је грађењем стекла својину на згради која јој је одузета правоснажним решењем као незаконито стечена. Али то решење није извршено до 29.12.1989. године (дана ступања на снагу Закона о престанку важења Закона о испитивању порекла имовине) ни депоседирањем тужиље нити укњижбом права друштвене својине на кући. Због тога тужиља и даље има право својине на кући саграђеној на катастарској парцели 208/4, без обзира на постојање правоснажног решења Комисије за испитивање порекла имовине од 31.05.1977. године којим јој се та кућа одузима као незаконито стечена, пошто се то решење више не може извршити.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер је заснована на правилној примени чланова 149 и 150 ЗПП-а.

Са свега наведеног, на основу чл. 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)