Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.12.2011.

Гж 2278/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2278/11
Дана 14.12.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Маринe Говедарица, председника већа, Миланке Вукчевић и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради утврђења права својине и чинидбе, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Неготину, Судске јединице у Мајданпеку, П.бр.611/10 од 30.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 14.12.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ жалба тужене као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Неготину, Судске јединице у Мајданпеку, П.бр.611/10 од 30.12.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке, утврђено је да је тужилац власник по основу одржаја на делу катастарске парцеле аа, власништво тужене, а који део се мери и граничи од детаљне тачке 615 на међној линији ове парцеле и парцеле аа1 власништво тужиоца и иде на југоисток, а преко јужног дела катастарске парцеле аа до детаљне тачке А, у дужини од 22,74 м, наставља на југоисток до детаљне тачке Б, у дужини од 15,34 м, наставља на југоисток до детаљне тачке В, у дужини од 10,74 м, која је тромеђа тачака, спорне површине преосталог дела парцеле аа власништво тужене и _ залива где скреће на југ, границом истог дела катастарске парцеле бр.аа, и _ залива који носи број катастарска парцела аа2, у дужини од 1,95 м до детаљне тачке 624 која представља тромеђну тачку катастарске парцеле бр.аа, аа1 и _ залива кп.бр.аа2, а која је снимљена првобитним премером 1936. године, где скреће на северозапад до детаљне тачке 74, у дужини од 17,86 м, наставља на северозапад до детаљне тачке 623, у дужини од 8,27 м, наставља на северозапад до детаљне тачке 615, у дужини од 22,72 м, где се спорни део и завршава, које право је тужена дужна признати тужиоцу, па се иста обавезује да у року од 15 дана по пријему пресуде преда тужиоцу у својину и државину наведени део парцеле бр.860 у наведеним мерама, границама и површини, као и да уклони постављену ограду. Ставом другим, тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 31.800,00 динара.

Благовременом жалбом тужена је побијала пресуду због свих разлога предвиђених одредбом члана 360 став 1 ЗПП. Разлоге жалбе је образложила и жалбени предлог изнела.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе члана 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене чланом 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а због којих би се побијана одлука морала укинути.

Побијана пресуда садржи јасне и потпуне разлоге о свим важним чињеницама, који не противрече садржини доказа у списима, тако да се законитост и правилност пресуде са сигурношћу могу испитати, па не стоје наводи жалбе о почињеној битној повреди одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

У поступку пред првостепеним судом је утврђено да се катастарске парцеле тужиоца (катастарска парцела 863/2) и тужене (катастарска парцела 860) граниче, да је до 2008. године између њих постојала међа која је била поштована и између правних претходника тужиоца и тужене, та међа је постојала дуже од 100 година – све до 2008. године када је тужена постављањем жичане ограде померила међу и том приликом заузела спорни део катастарске парцеле аа који је био у поседу тужиоца преко 30 година (тужилац је у поседу тог дела катастарске парцеле тужене био од 1975. године) а пре тога у поседу његових правних претходника – оца, деде и прадеде.

Наведене чињенично стање утврђено је потпуно и поуздано и наводима жалбе тужене у којој нису истицане нове чињенице нити су предложени или понуђени нови докази у смислу члана 359 став 1 ЗПП, није доведено у сумњу. Првостепени суд је правилно спровео доказни поступак и све изведене доказе је ценио у смислу члана 8 ЗПП, а у образложењу своје одлуке је веродостојно интерпретирао садржину изведених доказа а потом на јасан, логичан и објективно прихватљив начин изнео оцену доказа и навео разлоге за прихватање, односно не прихватање појединих доказа. Жалбом тужене се неосновано оспорава оцена доказа дата од стране првостепеног суда. Жалба није пружила убедљиве па самим тим ни прихватљиве аргументе за прихватање као истинитих исказе сведока СС1, СС2, СС3 и СС4, односно за не прихватање исказа ПС1, ПС2 и ПС3, нити је навела или пружила противдоказе на основу којих би чињенично стање било утврђено другачије но што га је утврдио првостепени суд.

Тврдња изнета у жалби да између катастарских парцела странака постоји канал који се простире целом дужином катастарских парцела и да је то заправо међа између предметних катастарских парцела која је одувек постојала, супротна је стању у списима – чињеницама утврђеним на основу налаза и мишљења судског вештака геометра ВВ и скице лица места коју је он сачинио као и чињеница утврђених на основу увиђаја извршеног од стране првостепеног суда на лицу места.

Правилном применом материјалног права на утврђено чињенично стање првостепени суд је усвојио тужбени захтев и своју одлуку образложио потпуним и ваљаним разлозима.

Правилном правном оценом утврђених чињеница првостепени суд је закључио да је тужилац савестан држалац дела катастарске парцеле тужене и како тај одржај траје дуже од 30 година, утврдио је да је тужилац на основу члана 28 став 4 Закона о основама својинско-правних односа стекао право својине на делу катастарске парцеле тужене. Како је тужилац одржајем стекао право својине на делу катастарске парцеле на коме је тужена имала право својине и како је тужена од 2008. године када је поставила жичану ограду између катастарских парцела странака у државини предметног дела катастарске парцеле аа, тужилац има право, у смислу члана 37 Закона о основама својинско-правних односа, да од тужене као држаоца тражи предају у посед тог дела катастарске парцеле аа, јер та одредба прописује да власник може тужбом захтевати од држаоца повраћај индивидуално одређене ствари. Власник само мора доказати да на ствари чији повраћај тражи има право својине, као и да се ствар налази у фактичкој власти туженог. У овој парници тужилац је доказао да на основу одржаја има право својине на спорном делу катастарске парцеле аа а између парничних странака није спорно да се тај део катастарске парцеле тренутно налази у државини тужене. Навод жалбе да је тужена жичану ограду поставила 2008. године и тада дошла у државину предметног дела катастарске парцеле аа а да је тужилац тек 2010. године поднео тужбу нема значаја. Пре свега, тужилац је тужбу поднео 17.08.2009. године а што се утврђује на основу пријемног печата Општинског суда у Мајданпеку који се налази на тужби а одредба члана 37 став 3 Закона о основама својинско-правних односа прописује да право на подношење тужбе којом власник може захтевати од држаоца повраћај индивидуално одређене ствари не застарева.

Нису основани ни наводи жалбе којима се указује на погрешну примену материјалног права – одредбе члана 28 став 4 Закона о основама својинско-правних односа и ова тврдња образлаже чињеницама да тужилац није био у државини спорног дела катастарске парцеле аа, јер је 30 година живео у _ и за то време своју катастарску парцелу – катастарску парцелу аа1 и спорни део катастарске парцеле аа, давао другим лицима ради обрађивања. Одредба члана 72 став 2 Закона о основама својинско-правних односа дефинише да је државина савесна ако држалац не зна или не може знати да ствар коју држи није његова. У проведеном поступку је утврђено да ни тужилац а ни његови правни претходници све до 2008. године нису узнемиравани у државини спорног дела катастарске парцеле 860. Дакле, тужилац је савестан држалац. Члан 70 истог Закона предвиђа различите видове државине – непосредну државину, посредну државину и судржавину. Посредну државину ствари има лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица, коме је по основу плодоуживања, уговора о коришћењу, закупа, чувања, послуге или другог правног посла дало ствар у непосредну државину. Према томе тужилац је и када је своју катастарску парцелу и део катастарске парцеле тужене давао другим лицима на коришћење био у посредној државини истих.

Цењени су и сви други наводи жалбе али како нису од одлучног значаја и не могу довести до другачије, за тужену повољније, одлуке другостепени суд их сходно члану 382 став 1 ЗПП, не образлаже посебно.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка јер у свему одговара исходу спора и постигнутом успеху странака.

Из наведених разлога, Апелациони суд је на основу члана 375 ЗПП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија,
Марина Говедарица,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)