Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.02.2018.

Гж 2298/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2298/17
22.02.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Маје Чогурић и Радмиле Ђурић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужене АА1, чији је пуномоћник адвокат АБ1, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Ваљеву П бр. 989/16 (2015) од 17.02.2017. године, у седници већа одржаној 22.02.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

I ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Ваљеву П бр. 989/16 (2015) од 17.02.2017. године.

II ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву П бр. 989/16 (2015) од 17.02.2017. године ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу на име дуга исплати износ од 800.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 4.07.2015. године до коначне исплате. Ставом другим изреке пресуде обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 101.750,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац побијајући је у у целини, из свих законом прописаних жалбених разлога.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 386 у вези члана 402 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр.72/11, 49/13 - одлука Уставног суда, 74/13 - одлука Уставног суда и 55/14), Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужиоца неоснована.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене чланом 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7. и 9. ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а због којих би се ожалбена одлука морала укинути.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку тужилац АА је након преговора са туженом АА1 и њеним сада пок. супругом ПП, власником СТР “АА”, дана 09.12.2011. године купио половно теретно возило аа, за стварно уговорену цену од 10.000,00 евра, коју је у име и за рачун радње на руке исплатио туженој у целости. Тужилац је дана 03.07.2012. године, без личног знања да је возило од стране продавца као заложног дужника, оптерећено залогом код заложног повериоца ОТП Банке (залога регистрована под бројем 11162-3/2010), исто продао трећем лицу привредном друштву "АА1". Дана 14.07.2015. године тужилац је од представника привредног друштва “АА1” доо сазнао да је возило које је истима продао оптерећено залогом. Тужилац је истог дана (14.07.2015. године), ради брисања терета и отклањања настале штете привредном друштву “АА1” доо, исплатио 800.000,00 динара. Наведени износ тужилац потражује од тужене АА1, регресном тужбом, као једином универзалном сукцесору сада пок. ПП, власника СТР “АА”, од кога је купио спорно возило са теретом.

Наведено чињенично стање утврђено је потпуно и поуздано и оно недвосмислено произлази из доказа у списима, које је првостепени суд правилно оценио у складу са одредбама члана 8 ЗПП, па наводима жалбе тужиоца чињенично стање није доведено у сумњу.

Правилно је првостепени суд нашао да постоји пасивна легитимација тужене, с обзиром да је продавац спорног возила аа, предузетничка радња СТР “АА”, која је основана у време трајања брачне заједнице сада пок. ПП и тужене АА1 (заједничка имовина), те како је тужена једини законски наследник покојног супруга, то постоји њена одговорност за обавезе предузетничке радње према трећим лицима (члан 85 Закона о привредним друштвима, члан 222 Закона о наслеђивању и члан 187 Породичног закона).

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је правилном применом одредаба члана 508 став 1, 510, 512 став 1 и члана 515 Закона о облигационим односима, као и члана 56, 59. и 61. Закона о заложном праву на покретним стварима (“Сл. гласник РС”, бр. 57/2003, 61/2005, 64/2006, 99/2011) нашао да је тужбени захтев тужиоца неоснован.

Неосновано је позивање у жалби тужиоца да је суд пропустио да примени одредбу члана 514 Закона о облигационим односима, због чега је чињенично стање остало непотпуно утврђено. У конкретном случају не ради се о ограничењима јавно – правне природе, с обзиром да је залога на возилу установљена на основу приватног облигационог односа залогодавца (СТР “АА”) и залогопримца (ОТП Банке), ради обезбеђења потраживања које је банка имала према предузетничкој радњи. Чињеница да је заложно право регистровано у Регистру залоге и да има десјтво према свим трећим лицима, не утиче на промену правног односа поводом ког је залога дата, те се не може сматрати ограничењем јавно – правне природе, како то у жалби наводи тужилац.

Супротно жалбеним наводима тужиоца, правилно је првостепени суд нашао да тужилац право на накнаду штете изводи из правних недостатака продате ствари (усменог уговора о продаји од 09.12.2011. године), те да су за доношење одлуке меродавне одредбе Закона о облигационим односима којим се регулишу права купца за случај да продата ствар има недостатак. У конкретном случају у време продаје возила аа, постојало је право трећег лица (ОТП Банке) које је ограничавало право тужиоца као купца, с обзиром да је у Регистру заложних права на покретним стварима (који води Агенција за привредне регистре) била регистрована залога под бр. 11162-3/2010.

Према Закону о заложном праву на покретним стварима Регистар залоге је јавни регистар заложних права на стварима физичких или правних лица и других података који се, у складу са овим законом, уписују у Регистар залоге, доступан је свим лицима без обзира на место и територију на којој приступају Регистру залоге. Сва лица могу се обратити било којој јединици Регистра залоге, без ограничења, ради уписа или претраживања. Подаци из Регистра залоге су јавни, свако има право да захтева приступ подацима уписаним у Регистар залоге, свако има право да, у складу са прописима, захтева оверени извод о подацима из Регистра залоге, свако има право да захтева извод којим се потврђује да регистар не садржи податке о залози на одређеној ствари или праву. Сматра се да су трећа лица упозната са постојањем заложног права на основу самог уписа у Регистар залоге, те се нико не може позвати на околност да му нису били познати подаци из Регистра залоге (члан 56, 59. и 61. Закона).

Следом наведеног, правилно првостепени суд закључује да без обзира на чињеницу што тужилац није знао да је возило које купује под теретом (заложено), његово не знање га неоправдава (не може позвати на околност да му нису били познати подаци из Регистра залоге) и не утиче на рок у којем купац може остварити права по основу правних недостатака. Чланом 510 Закона о облигационим односима прописано је која права има купац ако продавац не поступи по захтеву купца да у разумном року ствар ослободи од права или претензије трећег или му не испоручи другу ствар без правних недостатака, те је купац између осталог овлашћен и да захтева накнаду претрпљене шете. Чалном 515 став 1 Закона о облигационим односима прописано је да се права купца по основу правних недостатака гасе истеком године од дана сазнања за постојање права трећег. Како је тужилац тужбу поднео дана 07.09.2015. године, те како се дан сазнања за право трећег везује за дан када је залога на возилу које је било предмет продаје од 09.12.2011. године, уписана у Регистар залоге (2010. године), то правилно првостепени суд закључује да је протекао једногодишњи рок у ком је тужилац могао тражити заштиту својих права, из ког разлога је и тужбени захтев правилно одбијен као неоснован.

Правилна је и одлука о трошковима поступка садржана у ставу другом изреке првостепене пресуде, будући да је донета правилном применом одредаба чланова 153, 154 и 163 Закона о парничном поступку.

Приликом одлучивања о законитости и правилности првостепене пресуде, другостепени суд је ценио и остале жалбене наводе, али их није посебно образлагао, сагласно одредби члана 396 став 1 ЗПП, с обзиром да не могу довести до другачије одлуке у овој правној ствари.

Одлуку као у ставу другом изреке, Апелациони суд је донео на основу члана 165 у вези члана 153 ЗПП, имајући у виду да тужилац није успео у поступку по жалби, па је захтев да му се накнаде трошкови другостепеног поступка, и то на име састава жалбе од стране пуномоћника из реда адвоката у износу од 22.500,00 динара и таксе на жалбу и другостепену одлуку, одбијен као неоснован.

Председник већа-судија
Зоран Хаџић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)