Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.07.2015.

Гж 2421/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2421/2014
Дана 08.07.2015. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорице Ђаковић, председника већа, др Драгице Попеску и Светлане Павић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, против тужене ББ, чији је пуномоћник адвокат АБ1, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиље која је изјављена против пресуде Првог основног суда у Београду 51 П бр. 52950/10 од 06.06.2013. године, у седници већа одржаној дана 08.07.2015. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду 51 П бр. 52950/10 од 06.06.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 51 П бр. 52950/10 од 06.06.2013. године ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље АА из Београда, којим је тражила да се утврди да је поред својег раније сувласничког удела од 1/4 сувласник на још 1/4 дела на основу улагања у реконструкцију и доградњу, односно сувласник на укупно 1/2 дела непокретности – куће аа, а што је тужена ББ дужна да трпи да се у земљишним књигама или катастру, без њеног даљег присуства изврши упис права својине од укупно 1/2 идеалног сувласничког дела непокретности у корист тужиље на непокретности – кући аа, као неоснован. Ставом другим изреке побијане пресуде обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 221.400,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења. 

Против ове пресуде тужиља је изјавила благовремену жалбу побијајући је из свих жалбених разлога предвиђених одредбом члана 360 ЗПП.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у границама овлашћења из члана 372 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 125/04, 111/09) овај суд оценио да је жалба тужиље неоснована.

Тужена је одговорила на жалбу тужиље, предлажући да се иста одбије као неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде пред првостепеним судом нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које повреде овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а жалбом није указано на друге повреде одредаба парничног поступка које би могле бити од утицаја на њену правилност и законитост.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља и тужена су сувласнице са по 1/4 идеалног дела непокретности (породичне стамбене зграде) у улици Кордунашкој бр. 23 у Земуну, саграђеној на парцели бр. 2819/3 КО Земун. Покојна мајка парничних странака, АА1, била је сувласник са 2/4 удел на предметној непокрености, у чију корист је за живота било конституисано право доживотног плодоуживања на преосталих 1/2 предметне непокретности. Овереном писменом изјавом тужене и АА1, као сувласница предметне непокретности, дозвољено је тужиљи да може као сувласница на предметној непокретности згради аа, да изврши реконструкцију, градњу и доградњу на овим некретнинама, згради и парцелама, према плану и пројекту који буде поднела општини Земун на одобрење. Та изјава је служила тужиљи као сагласност тужене и њихове покојне мајкеза исходовање грађевинске дозволе за горе описане радове, код општине Земун. Тужиља је општину Земун обавестила, писмено пријавивши почетак следећих радова на инвестиционом одржавању у предметној стамбеној згради аа: претрес крова са заменом дотрајалих летви, рогова и кровног покривача; замена дотрајалих тршчаних плафона у две просторије; замена дотрајалих једнокрилних прозора у три просторије; замена дотрајалих двокрилних прозора у три просторије; замена дотрајалих трокрилних прозора у две просторије; замена двоја дотрајалих врата; замена дотрајалих олука; замена дотрајалих подова у четири просторије; облагање зидова купатила керамичким плочицама; хоризонтална и вертикална изолација влаге у зидовима; замена дотрајалих уређаја у постојећем купатилу; замена дотрајале електроинсталације; поправка оштећених зидова – обијање старог малтера; ново малтерисање и кречење; бетонирање стаза у дворишту; поправка дотрајалих делова ограде. Од Одељења за грађевинско комунално-стамбене послове општине Земун, обавештена је да није потребно прибављати одобрење за изградњу, у смислу члана 14 Одлуке о изградњи објеката грађана (“Службени лист Града Београда” бр. 26/86 и 12/89), већ само опис радова са скицом измене и допуна које се врше у техничкој документацији, јер се под наведеним радовима подразумевају радови инвестиционог одржавања, као и радови у оквиру постојећег објекта којима се побољшавају услови становања, односно стварају услови за вршење одређене делатности, а којима се не мењају конструктивни елементи и не угрожава стабилност и спољни изглед објекта, а како је наведено у Обавештењу општине Земун од 11.05.1995. године, упућеног тужиљи. Ради извођења наведених радова тужиља је 22.05.1995. године закључила Уговор о зајму са Народном банком Југославије, којим јој је одобрен зајам у износу од 60.000,00 динара, са роком враћања од 40 година, као и Уговор о зајму на износ од 20.000,00 динара, дана 14.11.1996. године, такође са роком враћања од 40 година, које зајмове је враћала од својих средстава и због чега је прихватила забележбу хипотеке првог реда на стану и ангажовала је предузеће „_“ из Београда, за извођење радова на спорном објекту. Из налаза и мишљења судског вештака грађевинске струке, ВВ, утврђено је да је тужиља извела радове на реконструкцији куће, која се разликује у односу на стање пре реконструкције у томе што је улазни антре, који је био застакљена веранда, озидан и наткривен међуспратном плочом, промењени су фасадна столарија и улазна врата, укључујући и решетке; од предсобља које се користило као дневна соба, један део је остао предсобље, а остатак претворен у степенишни простор са оставом и део новог, већег, потпуно реновираног купатила. Једна спаваћа соба је остала у истом габариту, али је потпуно реконструисана: плафон, зидови, фасадна столарија, под и друго. Друга спаваћа соба је рушењем зида спојена са трпезаријом и кухињом и све је реконструисано, као и спаваћа соба, а новоизграђеним армиранобетонским степеништем, излази се на тавански простор. У приземљу су урађени молерај, у трпезарији скинут паркет с пода и урађен равнајући слој са керамичким плочицама, на два зида је урађена керамика у висини од 1,4 метара. У дневном боравку је исхоблован паркет као и у ходнику. Купатило је проширено са постављањем нових санитарија, као и плочицама на поду и на зидовима до плафона. У спаваћој соби је пресложен паркет и постављена је ролетна на прозору. Стари тавански простор, укључујући од кара тавана, све до кровног покривача, потпуно је уклоњен и замењен новим, који је већег габарита и површине због дела тавана који се налази изнад озиданог антреа, изведен је надзидак и калкански зидови са једним преградним зидом, затим армирано-бетонске греде и стубови (бетонске рожњаче и столице), са дрвеном кровном конструкцијом подашчаном даском и постављањем тер хартије и црепом. У тавану су постављена два кровна прозора и дрвени прозори са двоструким стаклом у калкану. Изведени су хоризонтални и вертикални олуци са опшивкама око кровних прозора и димњака. Такође, на кући је извршена комплетна реконструкција електро развода и замена електро галантерије и замена разводног ормана, као и замена канализационе и водоводне мреже, али је објекат и даље прикачен на септичку јаму. Таван је пре конструкције имао мању површину, која је износила 65,86 м2, док је после реконструкције тавана 74,71 м2. Вештак је проценио да је грађевинска вредност предметног објекта пре извођења радова износила 6.469.196,49 динара (56.296,91 евро), а после извођења радова укупна грађевинска вредност је 9.057.766,34 динара (81.623,71 евро), док је на дан вештачења 15.03.2012. године, износила 8.580.397,05 динара односно 77.321,91 евро. Према налазу и мишљењу вештака сви радови у обиму, врсти и количини нису изведени само према Обавештењу послатом општини Земун бр. 354-90/95-3 од 11.05.1995. године, те је приликом извођења радова дошло до промене конструктивних елемената израде међуспратне плоче, зидања зидова на самој плочи, израде нове кровне конструкције, те се може констатовати да поред радова на инвестиционом одржавању, изведени радови обухватају и радове на реконструкцији објекта. На основу наведеног вештак је нашао да је грађевинска вредност изведених радова за инвестиционог одржавање према Обавештењу општине Земун, од 11.05.1995. године 10.068,24 евра, а грађевинска вредност осталих радова на реконструкцији који нису одобрени овим Обавештењем општине Земун, 13.477,68 евра. Радови које је тужиља извела спадају у реконструкцију и у инвестиционо одржавање. Вештак налази да је након изведених радова на првој плочи и променом конструкције тавана и кровног покривача, дакле, након завршетка радова на предметном објекту који нису у свему изведени према Обавештењу општине Земун, тавански простор добио већу запремину и налази се у фази грубих грађевинских радова, тј. у сивој фази. Да би се нешто могло третирати као поткровље, потребно је прибавити сву неопходну урбанистичку у техничку документацију, урадити главни пројекат и прибавити грађевинску употребну дозволу и дозволу урбаниста, с тим да се по мишљењу вештака садашње стање тавана може описати и као нелегално изграђено поткровље, јер се може порушити на захтев грађевинске инспекције. Но, уколико се та чињеница занемари, вредност преосталих улагања, ради превођења овако изграђеног поткровља у грубим грађевинским радовима, у поткровље које би било завршено комплетно грађевинско-занатским радовима, требало би дупло више средстава од оних која су до сада уложена, с тим да је изведеним грађевинским радовима и на инвестицоном одржавању и на реконструкцији, увећана грађевинска вредност објекта за 23.545,92 евра. Према налазу вештака површина тавана је остала иста, као и слеме, али су надзици промењени и повећани због чега је повећана запремина тавана, с тим да је све урађено над габаритом приземља које је раније постојало. Радови који нису обухваћени Обавештењем општини, нису били нужни, али су повећали вредност објекта, а из исказа парничних странака је утврђено да је тужена знала за све радове које је тужиља изводила од 1995. до 2005. године и да им се није противила.

На основу овако утврђеног чињеничног стања правилно је првостепени суд утврдио да наведеним реконструктивним радовима под којима се у смислу Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС” бр. 72/09), чланом 2 дефинисан појам, између осталог, "реконструкције," која представља извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту, којима се утиче на стабилност и сигурност објекта, мењају конструктивни елементи или технолошки процес, мења спољни изглед објекта, повећава број функционалних јединица, утиче на безбедност суседних објеката, саобраћаја, заштите од пожара и животна средина, мења режим воде, утиче на заштиту природног и непокретног културног добра и његове заштићене околине, радовима које је изводила тужиља на спорном објекту, није изграђена нова ствар.

Одредбом члана 22. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да лице које од свог материјала, својим радом изради нову ствар, стиче право својине на ту ствар. Право својине на нову ствар припада власнику од чијег је материјала ту ствар на основу правног посла израдило друго лице. У конкретном случају тужиља је ангажовала Предузеће за грађевинске послове, трговину и инжињеринг “_” из Београда, ради реконструкције породичне куће аа, али на таванској плочи није изграђена нова стамбена целина. Одредбом члана 21. истог Закона прописано је да се по самом закону, право својине стиче, између осталог, стварањем нове ствари, али и спајањем, мешањем, грађењем на туђем земљишту и др. Одредбом члана 23. истог Закона прописано је да када су ствари које припадају разним власницима тако спојене или помешане да се више не могу раздвојити без знатне штете или без несразмерних трошкова, на новој ствари настаје право сусвојине у корист дотадашњих власника, сразмерно вредности које су поједине ствари имале у тренутку спајања или мешања. Ако је неко од власника био несавестан, савестан власник може захтевати у року од године дана од дана спајања или мешања ствари да му цела ствар припадне у својину или да цела ствар припадне несавесном власнику и да му овај накнади вредност његове ствари.

Наиме, доградњом, надзиђивањем или адаптацијом грађевинског објекта може се стећи својина на њему, с тим да није нужно да градитељ буде и сувласник објекта на коме се ови радови изводе, већ је довољно да је о томе постигнут споразум са власником, односно са свим сувласницима објекта и за пуноважност тог споразума није нужно да буде закључен у писменом објекту. Споразум је пуноважан и ако је усмено између странака постигнут, а потреба да он буде писмено сачињен, због добијања одобрења за извођење радова, не утиче на његову пуноважност.

У конкретном случају, првостепени суд налази да тужиља не би имала права на увећање сувласничког дела зграде по основу изведених радова на реконструкцији објекта, имајући у виду да се наведеним радовима који су повећали квалитет постојеће предметне непокрености и његову грађевинску вредност, није променила постојеће површине и спратност објекта, те не могу бити основ за стицање права сувласништва у смислу одредбе члана 20 и 21 Закона о основама својинско правних односа, јер се према налажењу првостепеног суда према начелном ставу заједничких седница Савезног суда, Врховних судова и Врховног војног суда од 23.10.1990. године, адаптацијом, реконструкцијом и доградњом сувласничког и грађевинског објекта не стиче право својине, ако законом или уговором није другачије одређено, односно уколико није изграђен посебан део зграде који представља засебну целину, а власник је за такву градњу знао и томе се није противио.Такође, Врховни суд Србије је прихватио правно схватање Републичког јавног тужиоца да се доградњом, надзиђивањем или адаптацијом грађевинског објекта може стећи својина на њему и од стране лица које није сувласник, ако се са тим сагласи власник, односно сви сувласници објекта на којима се ови радови изводе, и ако је ово извођење у складу са урбанистичким прорписима. У конкретном случају постојећи каратаван је срушен и направљено је на том месту “поткровље” над међуспратном плочом са вертикалним армирано-бетонским зидовима и новим кровним покривачем, с тим да истом недостају преградни зидови. Мајка странака и тужена су биле упознате са тим које радове тужиља изводи,будући да су трајали одређен низ година, те се тужиља уселила у кућу тек 2007. године. Извесно је да су јој мајка и тужена дале, не само усмену, већ и писану сагласност да може, као сувласник на овим некретнинама - згради аа, извршити реконструкцију, градњу и доградњу према плану и пројекту који буде поднела општини Земун на одобрење, што је од утицаја на могућност легализације овог објекта, али не и на стицање сусвојине, али је утврђено да тавански простор који је тужиља подигла на спратној плочи, са нешто увећаном корисном површином за око 8 м2, који је описан од стране судског вештака, као недовршено поткровље, није нова ствар.

Неосновано се жалбом тужиље истиче да је првостепени суд погрешно нашао да је неоснован тужбени захтев тужиље за увећањем сувласништва на предметној кући, по основу извођења инвестиционих и реконструкционих радова у које је уложила велика новчана средства, сходно одредбама чл. 21. и 22. Закона о основама својинскоправних односа, чиме је повећала свој сувласнички удео за ¼ удела, преко 1/4 коју већ поседује, што је потврђено и тумачењем Врховног суда Србије у ГЗЗ 89/96 од 24.12.1997. године. Из тог разлога сматра да се не могу прихватити наводи вештака у налазу, а потом став суда у ожалбеној пресуди, да изведени радови не могу утицати на промену сувласничких делова. Наиме, вештак је у одговору на примедбе на налаз заузео став да није мењана површине куће, већ је само повећана вредност објекта, јер изведени радови представљају инвестиционе радове, а радови на тавану се могу описати као нелегално изграђено поткровље, јер нису одобрени, те сматра да извођењем истих није могло доћи до повећања спратности корисне површине објекта. Међутим, исти не могу утицати на промену сувласничких односа, иако је постављена међуспратна бетонска плоча, измењен стари каратаван и направљен озидани простор, пошто није створена нова ствар, у смислу нове стамбене јединице на тој спратној плочи, јер, иако је дошао до повећања површине некадашњег таванског простора за око 8 м2, како то налази вештак, исти је подигнут на постојећим габаритим старог приземља, а осим тога није претворен у стан, јер није утврђено да је спроведена водоводна, канализациона и елетроинсталациона мрежа, па произлази да је од старог тавана, новим материјалом, са нешто измењеном површином бившег таванског простора, све остало у претходним габаритима. Дакле, иако је тужиља изменила кровну конструкцију и кровни покривач, поставила бетонске серклаже и бетонско-армирану плочу између приземља и поткровља, уместо раније постојећег каратавана и извела друге радове који директно утичу на бољу стабилност и искоришћеност објекта, ти радови могу водити само њеном облигационоправном захтеву у односу на тужену, како је то правилно нашао првостепени суд.

  Неосновано се истиче да је првостепени суд прихватио да је тужиља извела реконструкционе радове на поткровљу, а да реконструкција представља извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту којима се врши надзиђивање, санација, адаптација, замена инсталације, уређаја, постројења и опреме, те да утиче на стабилност и сигурност објекта, да се њоме мењају битни конструктивни елементи, мења технолошки процес, спољни изглед објекта, те да реконстукција води стицању својине Међутим, првостепени суд правилно налази да у конкретном случају тужиља није повећала свој сувласнички удео на предметној кући, управо стога што није изградила нову ствар, без обзира на чињеницу да што је увећала грађевинску вредност објекта за уложена средстава и реконструкционе радове, који нису довели до изграђености поткровља, као новог станбеног простора.

Имајући у виду да се изведеним радовима тужиље, нису променили површина и спратност предметног објекта, без обзира на постављање међуспратне плоче од армираног бетона, уместо каратавана, изведени радови не могу бити основ за стицање сувласништва на објекту, у смислу одредбе члана 21 и 22 Закона о основама својинскоправних односа. Чињеница да објекат може да има две етаже, због постављене међуспратне плоче од армираног бетона на којој је могуће изградити станбени простор, што тужиља није учинила, не представља грађење нове ствари у смислу одредаба наведеног закона, већ за сада, само замену старог каратавана, новом армирано-бетонском плочом, будући да је и сам вештак на питање суда колико је још потребно средстава уложити да би се довршило поткровље, изјавио да је за то потребно уложити још двоструко више средстава, односно да би исто могло да представља нову ствар.

Суд је ценио и остале наводе жалбе, нашавши да су без утицаја на другачију одлуку суда у овој парници.

Правилна је одлука првостепеног суда о трошковима парничног поступка будући да је иста донета сходно успеху странака у спору.

Са свега изложеног одлучено је као у изреци пресуде на основу члана 375 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 125/04 и 111/09), примењене су на основу одредбе члана 506 став 1 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/11 са свим изменама и допунама).

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Зорица Ђаковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)