Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.05.2011.

Гж 2600/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2600/11
Дана,19.05.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа БА, адвокат, ради предаје у посед непокретности, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица Кучево П 1825/10 од 07.04.2010. године, у седници већа одржаној дана 19.05.2011. године, донео је



П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица Кучево П 1825/10 од 07.04.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица Кучево П 1825/10 од 07.04.2010. године ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се тужени обавеже да тужиоцу као власнику преда у посед и на коришћење к.п. аа и аа1 обе уписане у л.н. аа2 КО Каона. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 15.300,00 динара.

Против наведене пресуде, благовремено је изјавио жалбу тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на жалбу.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП и налази да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 1 тачка 12 истог закона на коју се жалбом неосновано указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивречна. Садржи разлоге о свим одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је тужилац уписан као власник к.п. аа и аа1 у лист непокретности аа2 КО Каона. У поседу предметних непокретности је тужени на основу уговора о купопродаји закљученим са претходним власницима, продавцима СС и СС1 Ов 1672/03 од 07.11.2003. године. По тужби правног претходника тужиоца, оца ВВ против тужених СС и СС1 у предмету П 109/04 је одбијен тужбени захтев да се поништи купопродајни уговор Ов 1672/03 од 07.11.2003. године. Правноснажном пресудом Општинског суда у Кучеву П.бр.232/85 од 6.06.1994.године утврђено је да су правни предходници туженог, СС и СС1 власници кат. парцеле аа3 и аа1 са по ½ по основу одржаја. Истом пресудом утврђено је да је ништаво поравнање закључено пред Општинским судом у Кучеву у предмету П 522/84 од 22.07.1984. године којим је ГГ предметне парцеле отуђио у корист ВВ. Пресудом П 180/94 од 25.10.1994. године претходни власници парцела ВВ и ВВ1 су обавезани да СС и СС1 предају у посед к.п. аа и аа1. Извршење је спроведено дана 27.10.1997. године у извршном поступку И 44/96. Пресудом Општинског суда у Кучеву П 491/97 од 11.04.1996. године због неоснованог коришћења наведених парцела обавезани су ВВ и ВВ1 да СС и СС1 изврше исплату за период од 05.11.1998. године до предаје у посед. Пред Општинским судом у Кучеву вођен је и поступак ради сметања поседа у предмету П 881/87 у којем је утврђено да су СС и СС1 били последњи мирни и фактички поседници кат. парцела а да је у поседу сметао тужени ВВ, на тај начин што је 24.05.1984. године извршио самовласно заузеће.

При овако утврђеном чињеничном стању првостепени суд је оценио да је питање својине и државине на кат. парц. аа и аа1 расправљено у поступцима вођеним пред Општинским судом у Кучеву, да су парцеле предате правним претходницима туженог који су закључили пуноважан уговор о купопродаји О 1672/03 од 0'7.11.2003. године и предали му наведене парцеле.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио материјално право и то одредбе чл. 20, 28, 30 и 33 Закона о основама својинскоправних односа одбијањем тужбеног захтева.

Неосновано се жалбом указује да правни претходници туженог нису стекли право својине на предметним непокретностима те да својину нису могли да пренесу туженом, јер непокретности нису стекли ни на један од начина прописаних законом. Према одредби чл. 20 Закона о основама својинскоправних односа право својине стиче се по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем. По самом закону право својине се стиче, између осталог, и одржајем (чл. 28 и 30 ЗОСО), што је овде случај са правним претходницима туженог, чије право својине на основу одржаја је утврђено правноснажном судском одлуком. Супротно наводима жалбе, правни претходници туженог су стекли право својине одлуком суда и пренели је туженом пуноважним правним послом.

Тужилац своје право својине заснива на чињеници уписа у катастар непокретности Републичког геодетског завода и захтева предају непокретности од туженог код којег се она налази у фактичкој власти. Међутим, земљижно књижни упис је правно ваљан само онда када је укњижено право потпуно доказано без икакве сумње о правном основу уписа. Сам упис, није довољан доказ да је уписано лице носилац уписаног права, како је правилно оценио првостепени суд. Правилно је у првостепеном поступку утврђено да је правни основ уписа правног претходника тужиоца отпао, што је утврђено правноснажном судском пресудом. Насупрот томе, тужени имају правни основ држања непокретности, а то је пуноважан уговор о купопродаји закључен са претходним власницима, чија је правоваљаност утврђена правноснажном судском одлуком. Неосновано се жалбом указује да је правни претходник тужиоца право својине стекао по основу трампе и као власник уписан у регистар непокретности. Супротно наводима жалбе, у поступку вођеном пред Општинским судом у Кучеву којим је утврђено да су правни претходници туженог СС и СС1 сувласници са по ½ на к.п. 1032/2 и 1034/2 по основу одржаја, утврђено је да је ништаво поравнање којим је путем трампе са ГГ, ВВ стекао право својине на предметним катастарским парцелама, јер се радило о фиктивној трампи. Стога је правилно првостепени суд, при постојању пуноважног уговора о купопродаји који је тужени закључио са претходним власницима, при неспорној чињеници да је у поседу парцела тужени, а да је тужилац уписан у листу непокретности као власник, одбио тужбени захтев.

Не утиче на правилност и законитост одлуке навод првостепеног суда у образложењу пресуде, на који се жалбом неосновано указује, да се ради о пресуђеној ствари, јер из образложења жалбе следи да је првостепени суд оценио да је правноснажно расправљено питање својине и државине на предметним непокретностима, а не да је пресуђено у смислу постојања идентитета странака и тужбеног захтева.

Из наведених разлога применом чл. 375 ЗПП одлучено је као у изреци пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)