Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.01.2013.

Гж 2601/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2601/11
Дана 10.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Гордане Тодоровић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адв., против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адв. и ВВ, чији је пуномоћник ВА, адв., ради утврђења, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судскa јединицa у Кучеву 72.П.бр.3588/10 од 18.11.2010. године, у седници већа одржаној дана 10.01.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 72.П.бр.3588/10 од 18.11.2010. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Кучеву 72.П.бр.3588/10 од 18.11.2010. године одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је власник путничког возила марке аа регистровано први пут 06.09.2001. године на име тужене ВВ, што су тужени дужни признати, те да ће тужиоцу ова пресуда послужити као исправа подобна за пренос власништва и регистрацију предметног возила.

Благовремено изјављеном жалбом тужилац побија првостепену пресуду из свих разлога прописаних одредбом чл.360 ст.1 Закона о парничном поступку и због битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 12 ЗПП.

Тужена, ВВ, је доставила одговор на жалбу.

Испитујући правилност првостепене пресуде у оквиру овлашћења из чл.372 ЗПП („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09), који се примењује на основу чл.506 ст.1 ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11), Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужиоца основана.

Према чињеничном стању утврђеном од стране првостепеног суда, тужилац је купио предметно возило од туженог ББ који му је предао саобраћајну дозволу и кључ од возила, а тужилац му је исплатио цену у износу од 7.000,оо евра. Возило је било регистровано на име тужене ВВ. У просторијама агенције „_“ д.о.о. Пожаревац је 26.011.2005. године сачињен купопродајни мешетарски уговор бр.337/2005 у коме је наведено да се закључује између продавца, ВВ, и купца, АА и да је његов предмет продаја путничког возила марке аа за цену од 11.000,00 евра. Уговор садржи печат и потпис овлашћеног лица, власника агенције „_“ д.о.о и потпис купца, овде тужиоца, али не и потпис тужене, ВВ као продавца возила. Агенција „_“ д.о.о. Пожаревац врши пренос власништва и регистрацију возила и власништво је ВВ1, супруга тужене ВВ. Тужени, ББ, је признао тужбени захтев и навео да је он својину на предметном возило стекао куповином, након чега је возило продао тужиоцу. Према закључку првостепеног суда, власник предметног возила је тужена ВВ, што је тужиоцу приликом куповине аутомобила било познато, а тужени, ББ, није имао овлашћење за продају возила од стране тужене ВВ, па како тужилац није био ни у каквом правном односу са туженом ВВ као власником возила применом одредбе чл.34 Закона о основама својинскоправних односа је одбио тужбени захтев.

Чињеничноправни закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити као правилан.

Одредбом члана 67 Закона о облигационим односима је прописано у ставу 1. да закључење уговора не подлеже никаквој форми, осим ако је законом друкчије одређено, а чланом 34 став 1 Закона о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ“ , бр.6/80 и 36/90 и „Службени лист СРЈ“, бр.29/96) да се на основу правног посла право својине на покретну ствар стиче предајом те ствари у државину стицаоца.

Дакле, како је возило покретна ствар, то је за стицање права својине потребно да је закључен правни посао и да је возило предато у државину стицаоца. Сходно начелу консензуализма предвиђеним у чл.67 ст.1 ЗОО такав правни посао не мора бити закључен у писменој форми. Сада важећи Закон о безбедности саобраћаја на путевима (“Службени гласник РС”, бр. 41/2009, 53/2010 и 101/2011) у чл.270 ст. 1 тач. 1 прописује као један од услова да се возило упише у јединствени регистар возила и да се изда саобраћајна дозвола да постоје докази о пореклу и власништву возила у писаној форми (што не значи да је иста форма потребна да би се стекло право својине на возилу), док Закон о безбедности саобраћаја на путевима (“Службени гласник СРС”, бр. 53/82, 15/84, 5/86, 21/90 и 28/91), који је важио у време стицања возила од стране тужиоца, писмену форму уговора није прописивао ни као услов за регистрацију возила. Писана форма није услов за пуноважност уговора, већ доказ да је уговор закључен и захтева се само у поступку регистрације возила.

Стога се не може прихватити закључак првостепеног суда, да с обзиром да је из саобраћајне дозволе утврђено да је возило регистровано на име тужене ВВ, да је она самим тим и власник возила и да је то тужиоцу било познато.

  Имајући у виду напред наведено, првостепени суд је пропустио да цени од каквог је значаја чињеница да се предметно возило налазило код тужиоца од новембра 2004. године, да је њиме тужилац несметано управљао на основу овлашћења све до октобра 2005. године када је истекла регистрација за возило а да тужена ВВ није пријавила крађу возила, те да је тужени ББ признао тужбени захтев и чињеницу да је тужилац од њега купио предметно возило.

Поред тога, првостепени суд није извршио увид у предмет на који се тужилац позвао у тужби К. бр. 4/08, у коме се, како тужилац тврди, против овде тужених води кривични поступак у вези предметног возила због кривичног дела преваре из чл. 208 ст. 3 у вези чл. 33 Кривичног законика, у коме је тужена, према наводима тужбе, изјавила да је спремна да тужиоцу омогући регистрацију возила.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из решења, расправити спорна питања на која му је указано од стране другостепеног суда, те ће ценити и остале наводе жалбе и донети нову, правилну и на закону засновану одлуку.

На основу изложеног Апелациони суд је применом чл.377 ст.2 ЗПП укинуо првостепену пресуду.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)