Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.10.2010.

Гж 2693/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2693/10
Дана 14.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Тамаре Узелац Ђуровић, председника већа, Добриле Страјина и Сање Лекић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Петог општинског суда у Београду V П.бр.1243/06 од 22.04.2008.године, у седници већа одржаној дана 14.10.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У


І ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Петог општинског суда у Београду V П.бр.1243/06 од 22.04.2008.године тако што се УСВАЈА захтев тужиље АА и утврђује да је тужиља власник куће вв и ванкњижни власник помоћног објекта вв1 и стамбеног објекта – вв2, што је тужени ББ дужан да призна и трпи да тужиља наведено право својине упише у земљишне и друге јавне књиге.

ІІ ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржно у ставу другом пресуде Петог општинског суда у Београду V П.бр.1243/06 од 22.04.2008.године тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 63.500,00 динара у року од 15 дана од пријема писменог отправка ове пресуде.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље АА, као правног следбеника првобитно туженог ПП, бившег из __ којим је тражила да суд утврди да је власник куће вв уписане као ЗКТЕЛО вв и ванкњижни власник помоћног објекта вв1 и стамбеног објекта вв2, по основу купопродаје и изградње личним средствима, што би тужени ББ био дужан признати и трпети да тужиља њено право својине упише у земљишне и друге јавне књиге о евиденцији непокретности (став први изреке). Обавезана је тужиља да туженом надокнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 39.500,00 динара ( став други изреке ).

Против наведене пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу из свих законских разлога предвиђених одредбом члана 360 став 1 ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04), Апелациони суд је нашао

- да је жалба основана.

Према стању списа тужиља и тужени су комшије које деле катастарске парцеле 4034/1 и 4034/3 КО Гроцка и објекте саграђене на тим парцелама. Међу њима је фактички неспорно који део наведених парцела и објеката припада тужиљи, а који туженом. Иако се нису формално поделили обе парничне странке се налазе у поседу тачно одређених објеката и усмено омеђених делова предметних катастарских парцела и верују да су власници непокретности које држе. Спор је настао због разлике између фактичког и земљишно књижног стања. Према изводу из ЗКУЛ бр. ии КО __, на кат.парц. ии1 и ии2 саграђена је кућа у АА са помоћним објектом (ова кућа и помоћни објекат се у ЗКУЛ ии воде као ЗК. тело II ). Тужиља верује да се наведено ЗК тело односи на њену кућу, а не на кућу туженог који је уписан као власник тог ЗК тела. Дакле, у стварности постоје одвојене куће са помоћним објектима и међу парничним странкама је спорно на чију кућу се односи земљишнокњижни упис означен као ЗК тело бр. ІІ и ко је власник тог земљишно књижног тела.

Првостепени суд је одлуку о спору засновао на уговорима које су својевремено закључили правни предходник тужиље и тужени са Предузећем „ГГ“ д.д. из Београда. Прво је тужени 07.10.1992.године потписао са овим предузећем уговор о откупу стана; након тога правни предходник тужиље је 16.03.1993.године са истим предузећем закључио уговор о откупу стана у друштвеној својини. Оба уговора су за предмет обавезе предузећа имала исту непокретност односно предузеће се обавезало према парничним странкама да ће им продати стан АА уписан у ЗКУЛ ии КО __ као ЗК тело бр. ІІ. Полазећи од чињенице да је тужени уписао уговором стечено право својине у земљишне књиге, првостепени суд је закључио да је тужени власник спорне куће и да је захтев тужиље неоснован.

Приликом извођења наведеног чињенично-правног закључка првостепени суд је превидео да се парничне странке слажу око тога ко и шта поседује од делова предметних катастарских парцела и објеката који су на њима саграђени и да је судски вештак на терену идентификовао да је тужиља у поседу куће описане као земљишно књижно тело бр. ІІ у ЗКУЛ бр. ии КО __. Првостепени суд је утврдио ове чињенице, али исте није имао у виду када је одлучивао о праву тужиље. Пропуст првостепеног суда отклонио је овај суд јер је основаност захтева тужиље сагледао са аспекта свих чињеница које су утврђене у доказном поступку. Дакле, према правилно и потпуно утврђеном чињеничом стању произилази: - да је Предузеће „ГГ“ д.д. из Београда купило од ДД две стамбене породичне зграде, вв1, -да је тужени од Предузећа „ГГ“ д.д. из Београда 07.10.1992.године откупио један стан вв и две споредне шупе уписане у ЗКУЛ _ КО __,- да је правни претходник тужиље ПП од Предузећа „ГГ“ д.д. из Београда 16.03.1993.године откупио стан у друштвеној својини површине вв и уписан је у ЗКУЛ ии КО __, -да се тужени води као земљишно књижни власник куће вв и једног помоћног објекта уписаних у ЗКУЛ ии ( као ЗК тело бр.ІІ ), -да су правни претходник тужиље и тужиља држаоци земљишно књижног тела број ІІ односно вв,- да су парничне странке извршиле неформалну деобу кат.парц. ии1 и ии2 КО __ и објеката који су саграђени на тим парцелама, - те да су парничне странке и поред тих објеката саградили нове објекте -и да је правни претходник тужиље поднео тужбу 19.05.2003.године.

Имајући у виду наведено, овај суд налази да су парничне странке од Предузећа „ГГ“ д.д. из Београда откупиле две различите непокретности тј. куће. Према томе не ради се о двострукој продаји исте ствари већ о откупу посебних кућа од којих је само једна била уписана у ЗКУЛ бр. ии КО __ као ЗК тело бр. ІІ. Тужени је први купио вв уписану у ЗКУЛ бр. ии КО Гроцка као ЗК тело ІІ, али није ушао у посед те куће. Ипак уписом права својине у земљишне књиге тужени је постао власник спорне куће. Што се тиче фактичке власти на тој кући тужиља односно њен правни претходник је од закључења уговора о откупу стана у друштвеној својини ( 16.03.1993.године ) до подношења ове тужбе ( 19.05.2003.године ) био законит и савестан држалац спорне куће. У току поступка тужени није доводио у питање својинска права тужиље на кући у којој живи већ је сматрао да се земљишнокњижни упис означен као ЗК тело бр. ІІ не односи на ту њену кућу, него се односи на кућу у којој он живи. Након спроведеног доказног поступка разјашњено је да тужиља користи кућу која је уписана у ЗКУЛ бр. ии КО __ као земљишно књижно тело бр. ІІ. Како је тужени формални власник те куће и како правни претходник тужиље одн. тужиља као законити и савесни држалац живи у спорној кући преко десет година ( од момента закључења уговора о откупу стана у друштвеној својини до момента подношења тужбе ), те како тужени не спори право тужиље на кући у којој живи,- то овај суд налази да се на конкретни спорни случај имају применити одредбе Закона о основама својинскоправних односа Републике Србије ( „Службени лист СФРЈ“ бр. 6/80 са каснијим изменама и допунама ) које регулишу институт стицања права својине путем редовног одржаја. Полазећи од овлашћења садржаног у одредби члана 380 став 1 тачка 4 ЗПП, Апелациони суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање применио одредбе члана 28 став 2 Закона о основама својинскоправних односа РС и одлучио као у ставу І изреке. Што се тиче осталих непокретности које се налазе на делу плаца тужиље ,овај суд је такође заузео став да се ради о власништву тужиље односно њеног правног претходника (јер је међу парничним странкама у току поступка било неспорно власништво на тим стварима).

Када су у питању трошкови парничног поступка, Апелациони суд је донео одлуку као у ставу ІІ изреке јер је тужени изгубио ову парницу тако ;да је тужени дужан да тужиоцу накнади укупне трошкове парничног поступка у износу од 63.500,00 динара односно по 12.000,00 динара за шест поднесака које је за тужиљу саставио адвокат, по 3.000,00 динара за девет рочишта на којима је тужиљу заступао адвокат, по 1.500,00 динара за пет неодржаних рочишта на којима је био присутан пуномоћник тужиље, 1.500,00 динара на име таксе за тужбу и 17.000,00 динара на име трошкова вештачења. Наведену одлуку Апелациони суд је донео у складу са одредбом члана 149 и 150 ЗПП.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Тамара Узелац Ђуровић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)