Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.06.2011.

Гж 3377/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3377/11
30.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ адвокат, против туженог ББ, ради предаје непокретности, одлучујући о жалби тужиље, изјављеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П 2893/10 од 07.02.2011. године, у седници већа одржаној дана 30.06.2011. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П 2893/10 од 07.02.2011. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Основног суда у Пожаревцу, Судске јединице у Кучеву П 2893/10 од 07.02.2011. године одбачен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужени обавеже да тужиљи као власнику преда у посед 1/3 стамбене зграде величине 10 х 9 метара која има приземље и поткровље и к.п. аа у пл.бр. аа1 КО _, који део је неопходан за редовну употребу зграде. Истом пресудом је одређено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

  Против наведене пресуде благовремено је изјавила жалбу тужиља због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

  Апелациони суд у Београду је испитао побијану одлуку у смислу одредби чл. 372 ЗПП-а и налази да је жалба основана.

  У спроведеном поступку првостепени суд је утврдио да је пресудом Општинског суда у Кучеву П 122/08 од 25.08.2008. године утврђено да је тужиља по основу брачне тековине власник 1/3 стамбене зграде величине 10 х 9 метара, која има приземље и поткровље и к.п. аа из пл.бр. аа1 КО _ а који је део неопходан за редовну употребу зграде. Из пресуде Окружног суда у Пожаревцу Гж 1886/2008 од 24.11.2009. године је утврђено да је наведена пресуда Општинског суда потврђена у ставу првом изреке којим је утврђено власништво тужиље на 1/3 зграде и да је иста одлука преиначена и тужбени захтев одбијен у делу у коме је тужиља тражила да јој тужени путем физичке деобе преда у посед непокретности из става један изреке. Вештачењем је утврђено да је наведени стамбени објекат делимично у употреби и то приземље, док је поткровље незавршено и да је физичка деоба формирањем две стамбене јединице тешко изводљива и то улагањем финансијских средстава од 350.000,00 до 450.000,00 динара. У поседу стамбеног објекта је тужени са новом супругом, а тужиља живи као подстанар.

  Првостепени суд је правилном применом чл. 16 Закона о основама својинскоправних односа оценио да тужиља има право на издвајање свог сувласничког удела на спорним непокретностима након спровођења физичке деобе. Такође, тужиља има право да захтева од другог сувласника предају сувласничке непокретности у судржавину.

  Налазећи да тужиља није доказала правни интерес за подношење тужбе у смислу чл. 188 ЗПП-а и како правни интерес за погрешно постављени тужбени захтев тужиља нема, првостепени суд је одбацио тужбени захтев тужиље за предају у посед 1/3 тражених непокретности.

  Жалбом се основано указује на битне повреде одредаба парничног поступка.

  Одредбама чл. 279 ЗПП-а је прописано да се тужба одбацује поред осталог и када не постоји правни интерес тужиоца за подизање тужбе из чл. 188 ЗПП-а. Према чл. 330 став 1 ЗПП-а суд одлучује пресудом о захтеву који се тиче главне ствари и споредних тражења. Одредбама чл. 188 ЗПП-а су прописани законски услови за подношење тужбе за утврђење када се у тужби тражи да суд само утврди постојање односно непостојање неког права или правног односа, или истинитост односно неистинитост неке исправе.

  Са изложеног, због недостатка правног интереса тужба за утврђење а не тужбени захтев се одбацује решењем а не пресудом. У овом случају тужбом је опредељен захтев за чинидбу и није било места примени чл. 188 ЗПП-а и одбачају тужбе, већ доношењу мериторне одлуке усвајањем или одбијањем тужбеног захтева применом одредби Закона о основама својинскоправних односа.

  У поновном поступку првостепени суд ће отклонити указане неправилности и водећи рачуна о садржини тражене правне заштите, применом чл. 13, 14, 16 и 70 став 4 Закона о основама својинскоправних односа донети правилну и на закону засновану одлуку.

  Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења на основу одредби чл. 376 став 1 ЗПП-а.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)