Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.05.2012.

Гж 348/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 348/11
30.05.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Сање Пејовић и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Привредно друштво за производњу хидроелектричне енергије „Хидроелектрана Ђердап“ д.о.о. Кладово, Трг краља Петра првог број 1, ради утврђења, вредност спора 50.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Неготину, Судске јединице у Мајданпеку П 1522/10 од 19.11.2010.године, у седници одржаној 30.05.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Неготину, Судске јединице у Мајданпеку П 1522/10 од 19.11.2010.године.


O б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Неготину, Судска јединица у Мајданпеку П 1522/10 од 19.11.2010.године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се утврди да има право трајног коришћења к.п.аа, а коју чине земљиште под зградом-објектом, површине 0.00,76 ха, земљиште под зградом-објектом површине 0.00,31 ха и остало вештачки створено неплодно површине 0.06,39 ха, а све укупне површине од 0.07,46 ха, ради редовне употребе своје стамбене зграде, које право је тужени дужан признати тужиоцу и трпети да се исти упише као корисник наведене парцеле у катастар Службе за катастар непокретности Мајданпек, док је ставом другим изреке одређено да свака странка сноси своје трошкове.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 372. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр. 72/11), Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца неоснована.

У поступку пред првостепеним судом није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. Закона о парничном поступку, на које овај суд, као другостепни, пази по службеној дужности, а нема ни повреде из тачке 12. наведене законске одредбе на коју указује тужилац, јер је ожалбена пресуда разумљива, садржи разлоге о битним чињеницама које нису у супротности са изведеним доказима и њена законитост се може испитати.

У првостепеном поступку је утврђено да је аа, у укупној површини од 0.07,46 ха, да ту површину чини земљиште под зградом- објектом површине 0.00,76 ха, земљиште под објектом – зградом у површини од 0.00,31 ха и остало вештачки створено неплодно површине 0.06,39 ха. Власник ове парцеле је Република Србија, а корисник овде тужени. Из истог поседовног листа произилази да су сви објекти који се налазе на к.п. аа, а на којима је као носилац права уписан овде тужилац, изграђени без одобрења за градњу, односно без дозволе. Решењем Одељења за управно-правне послове СО Мајданпек од 25.05.1976.године, АА је одобрена изградња помоћне зграде према скици број 04/69 на катастарској парцели бр. бб. Утврђујући да се кат. парцела аа (раније грађевински плац 24), налази у државној својини и да је додељена на коришћење овде тужиоцу ради изградње помоћне зграде, али да су на тој парцели подигнути породична стамбена зграда и гаража без грађевинске дозволе, а на основу којих објеката управо тужилац захтева утврђење права трајног коришћења, а ради редовне употребе своје стамбене зграде, првостепени суд налази да се бесправном градњом на земљишту у државној својини не може стећи право коришћења земљишта без обзира на својину на изграђеном објекту, односно објектима на земљишту, као и да би тужилац кроз поступак легализације пред надлежним управним органом евентуално могао стећи одређена права на земљишту, а не у редовном судском поступку, због чега је одлучено као у изреци побијане пресуде.

Оцењујући жалбене наводе тужиоца којима се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилном оценом свих предложених доказа, које је ценио у смислу члана 8. ЗПП, утврдио све битне чињенице значајне за одлучивање у овој правној ствари, те је правилно нашао да је тужбени захтев тужиоца неоснован. Наиме, неосновани су жалбени наводи да је првостепени суд погрешно утврдио да су предметни објекти бесправно саграђени, јер је за градњу тужилац добио дозволу и испоштовао све урбанистичко-техничке услове које је пред њим поставило Одељење за управне послове општине Мајданпек, а ово стога што тужилац, на коме је терет доказивања сходно члану 223. ЗПП, није доказао да су објекти изграђени у складу са позитивним правним прописима важећим у време изградње, а ради стицања права коришћења грађевинског земљишта на основу самих објеката, а сходно одредбама Закона о планирању и изградњи.

Поред тога, с обзиром да се тужбеним захтевом тужиоца тражи утврђења права трајног коришћења земљишта ради редовне употребне своје стамбене зграде, неосновани су жалбени наводи тужиоца да суд није правилно применио материјално право, а ово стога што се право коришћења грађевинског земљишта утврђује у управном поступку у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 72/2009 са изменама). Одредбом члана 70. Закона о планирању и изградњи одређено је да земљиште за редовну употребу објекта јесте земљиште испод објекта и земљиште око објекта које испуњава услове за грађевинску парцелу, те да се захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта и формирање грађевинске парцеле подноси органу јединице локалне самоуправе надлежном за имовинско-правне послове под условима предвиђеним законом. Стога тужилац своја евентуална права стечена изградњом објеката може остваривати у управном поступку.

Осталим наводима жалбе не доводи се у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, па ти наводи нису посебно образлагани.

Приликом доношења одлуке, Апелациони суд је имао у виду да је у уводу пресуде погрешно означено име пуномоћника тужиоца, али и да се сходно члану 349. ЗПП исправка може извршити у свако доба.

  Како тужилац није успео у овој парници, а тужени није тражио накнаду трошкова парничног поступка, то је правилна и одлука о трошковима поступка садржана у ставу другом изреке пресуде.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци, а применом члана 375. ЗПП.

Председник већа-судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)