Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.10.2010.

Гж 3682/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3682/10
Дана 28.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Тамаре Узелац – Ђуровић, председника већа, Добриле Страјина и Сање Лекић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, чији су пуномоћници БА, адвокат, и БА1, адвокат, ради узнемиравања права својине и накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Општинског суда у Смедеревској Паланци П.бр.574/05 од 30.09.2008.године, у седници већа одржаној дана 28.10.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Смедеревској Паланци П.бр. 574/05 од 30.09.2008.године.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац АА тражио да тужени ББ престане са узнемиравањем тужиоца, као власника пословно – стамбеног објеката аа, на тај начин што ће уклонити зидове којима је ограђен прозор просторије која се означава као дневни боравак тужиоца, а који прозор се налази на првом спрату, на зиду који се граничи са објектом туженика у аа1 и обуставити изградњу бетонске плоче на другој етажи истог објекта, а уколико ову бетонску плочу сагради пре извршности пресуде, да исту сруши, а да са градњом истог објекта може наставити након измене техничког решења, на начин који ће омогућити да до прозора на дневном боравку тужиочеве куће допире уобичајена количина сунчеве светлости предвиђена грађевинским стандардима (став први изреке). Одбијен је као неоснован евентуални захтев тужиоца којим је тражено да се тужени ББ обавеже да тужиоцу, по основу накнаде штете, исплати укупан износ од 642.724,50 динара, са законском затезном каматом почев од 06.02.2008.године па до исплате ( став други изреке ). Обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 121.000,00 динара (став трећи изреке).

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавило жалбу из свих законских разлога предвиђених одредбом члана 360 став 1 ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе члана 372 ЗПП ( „Службени гласник РС“ бр. 125/04 ), Апелациони суд је нашао

- да жалба није основана.

Предмет овог спора је захтев тужиоца за заштиту његовог права својине на аа и то од радњи и поступака туженог усмерених на узнемиравању тужиоца у вршењу наведеног права. Тужилац је легално сазидао стамбено-пословни објекат аа. Одмах до куће тужиоца налазе се кат.парц. _ и _ КО Смедеревска Паланка, које су у власништву туженог. Приликом изградње куће тужилац је уз саму међу кат.парц. _ и _ ископао темељ за свој стамбено-пословни објекат и на тој страни објекта отворио прозоре који гледају у правцу кат. парц. туженог. Спор између парничних странака избио је са почетком легалних радова туженог на изградњи стамбене зграде на кат.парц. _ и _ КО Смедеревска Паланка. Како је тужени почео да зида своју кућу уз саму међу са плацем и објектом туженог, и како су изведени радови заклонили прозоре тужиоца од сунца, то је тужилац радње и поступке туженог квалификовао као акт узнемиравања у вршењу његовог права својине на предметној кући. Имајући у виду наведено, тужилац је основним захтевом тражио обуставу радова и реституцију док је евентуалним захтевом тражио накнаду штете.

Код таквог стања ствари, првостепени суд је спровео доказни поступак и правилном оценом изведених доказа утврдио чињенично стање из кога и по налажењу овог суда произилази: - да је тужилац на кат.парц. _ КО Смедеревска Паланка саградио стамбено-пословни објекат, да је наведени објекат изграђен на самој међној линији кат.парц. _ и _ КО Смедеревска Паланка, да је тужени на кат.парц. _ и _ КО Смедеревска Паланка саградио стамбену зграду спратности П + 4 + ПК, да је овај објекат такође саграђен уз међну линију кат.парц. _ и _ КО Смедеревска Паланка и да су управни органи Општине Смедеревске Паланке признали право парничним странкама да граде објекте на наведеним катастарским парцелама.

Одлучујући о самом праву тужиоца, правилно је првостепени суд закључио да тужени није узнемирио тужиоца у вршењу права својине на предметном стамбено-пословном објекту. Наиме, када је тужилац градио стамбено-пословни објекат, он је морао и могао знати да ће градњом објекта уз саму међу са плацем туженог створити ситуацију која ће се неминовно негативно одразити на обе стране уколико тужени одлучи да на исти начин гради кућу тј. уз међу са тужиоцем. У сукобу два једнака права, правилно је првостепени суд закључио да у конкретном случају нема места пружању заштите тужиоцу у ситуацији када је он сам искористио могућност градње уз међу и коме сада смета што се на исти начин понаша тужени. Обе стране у овом спору су градиле непокретности у границама својих катастарских парцела не водећи при томе рачуна да ће таквом градњом неминовно једни другима затворити прозоре односно заклонити сунце и нормални видик. Прекомерним вршењем законом признатих права парничне странке су саме себи умањиле употребну вредност саграђених непокретности. Да су се тужилац и тужени више руководили начелом савесности и поштења у вршењу законом признатог права градње, они би се суздржали од зидања непокретности уз саму међу и тиме би спречили умањење употребне вредности својих објеката. То што је тужилац пре туженог саградио стамбено-пословни објекат не даје за право тужиоцу да очекује судску заштиту у складу са принципом „први у времену, први у праву“. Штавише тужилац је први започео градњу која је коначно довела до спорне ситуације, тако да је неоснован његов захтев за обуставу радова и реституцију. Када је у питању евентуални захтев тужиоца, исти је неоснован како због наведених разлога тако и због чињенице да у радњама туженог нема елемената противправности тј. тужени је добио грађевинску дозволу да гради кућу на кат.парелама _ и _ КО Смедеревска Паланка.

Са разлога што је нашао да је чињенично стање у овој парници правилно утврђено и да је на исто правилно примењено материјално право, као и да није почињена ни једна од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 ЗПП, Апелациони суд је сходно овлашћењу из одредбе члана 373 став 1 тачка 2 ЗПП и на основу члана 375 ЗПП жалбу тужиоца одбио као неосновану и потврдио првостепену пресуду у ставу првом и другом изреке; а потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу трећем изреке, јер је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио одредбе члана 149 и 150 ЗПП.

Овај суд је имао у виду све жалбене наводе тужиоца, али је нашао да се истима не доводи у сумњу законитост и правилност ожалбене пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Тамара Узелац - Ђуровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)