Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.11.2010.

Гж 3763/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3763/10
25.11.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У И М Е Н А Р О Д А

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Милице Аксентијевић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужене ББ, коју заступа БА, адвокат, ради утврђења и брисања укњижбе, одлучујући о жалбама тужене изјављеним против пресуде Првог општинског суда у Београду П.5815/04 од 08.05.2008.године и решења истог суда П.5815/04 од 14.05.2008.године, у седници већа одржаној 25.11.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

ДЕЛИМИЧНО СЕ ОДБИЈА као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.5815/04 од 08.05.2008.године у делу става првог изреке којим је утврђено да је ништав и да од дана сачињавања 17.12.2002.године па убудуће тестамент пок.ПП бив.из Београда не производи правно дејство у оспореном делу.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.5815/04 од 08.05.2008.године у преосталом делу става првог изреке и ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев да се утврди да није правно ваљана укњижба ½ права својине у корист тужене на четворособном стану на петом спрату стамбене зграде у улици аа уписане у ЗКУЛ бр.аа КО Београд аа, као ЗК. тело аа под редним бројем аа, а на кат. парцели аа извршена на основу правноснажног решења Другог општинског суда у Београду О.бр.1323/03 од 16.05.2003.године, да се наложи њено брисање и успостављање пређашњег стања.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о привременој мери садржано у ставу другом изреке пресуде Првог општинског суда у Београду П.5815/04 од 08.05.2008.године, тако што се ОДБИЈА као неоснован предлог тужиоца за издавање привремене мере којом би се забранило туженој да располаже и отуђи ½ права својине на четворособном стану број аа на петом спрату зграде у улици аа у Београду, ближе означеном у овом делу изреке, до правноснажног окончања ове парнице, те да се примерак решења достави Земљишно књижном одељењу Другог општинског суда у Београду ради уписа предметне привремене мере.
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Првог општинског суда у Београду П.5815/04 од 14.05.2008.године, тако што се одређује да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П.5815/04 од 08.05.2008.године, утврђено је да је ништав тестамент пок. ПП, бив.из Београда, сачињен у форми писменог тестамента пред сведоцима 17.12.2002.године, а проглашен дана 05.05.2003.године, на записнику у предмету Другог општинског суда у Београду О.бр.1323/03 у делу где се наводи да је ПП власник целе једне половине четворособног стана на петом спрату зграде у улици аа у Београду уписан као ЗК. тело редни број аа у ЗКУЛ аа КО аа, на кат.парцели аа, тиме и власник дела од ове једне половине што представља један једноипособан стан број аа, као и у делу располагања целом ½ аа, формираног по правноснажном решењу Одељења за комунално стамбене и имовинко правне и грађевинске послове Општине Савски венац бр. 351-719/96-3-02 од 04.02.1997.године у корист тужене ББ, јер је располагано туђом имовином, односно имовином тужиоца АА, те у том делу овај тестамент не производи правно дејство од дана сачињавања 17.12.2002.године, па убудуће, што је тужена дужна да призна и трпи, те није правно ваљана укњижба ½ права својине у корист тужене на наведеном четворособном стану, извршена на основу правноснажног решења Другог општинског суда у Београду О.бр.1323/03 од 16.05.2003.године, те се налаже њено брисање и успостављање пређашњег стања. Ставом другим изреке издаје се привремена мера те се забрањује туженој да располаже и отуђи ½ права својине на наведеном четворособном стану до правноснажног окончања ове парнице, те да примерак истог решења се достави Земљишно књижном одељењу Другог општинског суда у Београду ради уписа предметне привремене мере.

Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу побијајући је из свих законских разлога прописаних одредбом чланом 360. став 1. ЗПП.

Решењем Првог општинског суда у Београду П.5815/04 од 14.05.2008.године, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 121.250,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка решења.

Против овог решења тужена је благовремено изјавила жалбу без ближег навођења законских разлога побијања.

Апелациони суд у Београду је испитао пресуду и решење у границама законских овлашћења из члана 372. и члана 388. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 125/2004 и 111/2009) – ЗПП и нашао да је жалба против пресуде делимично основана, као и да је основана жалба изјављена против решења о трошковима парничног поступка.

У поступку у погледу одлуке о ништавости тестамента није било битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Није учињена ни повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се посебно указује у жалби, с обзиром да је у овом делу првостепена пресуда јасна и непротивуречна, а дати су разлози о свим битним чињеницама.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је по основу уговора о продаји закљученог 26.08.1997.године са продавцем ПП купио стан аа, по структури једнособан, који се налази на аа спрату стамбене зграде у улици аа у Београду. Уговор о продаји оверен је 26.08.1997.године, а тужилац, као купац стана, ступио је у његов посед одмах по исплати продајне цене и од тада се и налази у несметаном поседу стана. Пре закључења овог уговора о продаји, продавац је извршио физичку поделу четворособног стана аа наведене зграде између себе и другог сувласника ВВ, тако да су од овог четворособног стана најпре формиране две стамбене јединице-двособан стан аа1 квм за ВВ и двособан стан аа2 за ПП. Потом је ПП од овог двособног стана број аа2 дозвољено формирање две стамбене јединице и то једнособног стана број аа3 површине аа3 квм и једнособног стана број аа4 површине аа4 квм. Формирање ових стамбених јединица је извршено на легалан начин, с обзиром да су за ове адаптације уредно издате грађевинске, односно употребне дозволе. ПП, продавац стана кога је купио тужилац, преминуо је 29.03.2003.године, а у оставинском поступку иза његове смрти проглашен је 05.05.2003.године писмени тестамент пред сведоцима сачињен 17.12.2002. године, којим је, између осталог, оставилац навео да поседује ½ четворособног стана у Београду на петом спрату у улици аа у коме живи и који је подељен, те да и ову имовину оставља својој ванбрачној супрузи ББ, туженој у овој парници. Правноснажним решењем Другог општинског суда у Београду О.бр.1323/03 од 16.05.2003.године, за наследника на целокупној заоставштини пок.ПП, између осталог и на праву својине ½ идеалног дела на наведеном четворособном стану, оглашена је по тестаменталном основу наслеђивања његова ванбрачна супруга овде тужена ББ. На основу овог оставинског решења, решењем Другог општинског суда у Београду Дн.бр.12122/03 од 06.08.2003.године, дозвољена је у ЗКУЛ бр. аа КО Београд 5, укњижба права власништва на посебном физичком делу зграде и то ½ идеалног дела четврособног стана аа на петом спрату куће кућни број аа у улици аа, описано у А листу као ЗК. тело 2, под редним бројем аа, на кат. парцели аа са дотадашњег власника ПП у корист ББ са ½. Такође је утврђено да је решењем Другог општинског суда у Београду Дн.бр.11211/04 од 20.07.2004.године, извршена промена описа посебног физичког дела уписаног као четворособни стан број аа, на петом спрату куће кућни број аа у улици аа утолико што се уместо уписаног дозвољава упис новоформираних станова као посебних физичких делова и то двособног стана број аа, од аа1 квм, једнособног стана број а2а од аа квм и једнособног стана број аа2 од аа2 квм, да је до овог укњижења дошло по предлогу тужене, те да је тужена дала сагласност да се тужилац упише као искључиви власник једнособног стана број аа2 површине аа2 квм, по основу раније закљученог уговора о продаји са ПП, чији је тужена наследник. Ову сагласност тужена је дала 19.07.2004.године.

Полазећи од овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд применио материјално право када је утврдио да је тестамент (завештање) сада пок. ПП у делу где се наводи да је тестатор власник целе ½ четворособног стана, а тиме и власник дела од ове ½ што представља један једноипособан стан број аа2 површине аа2 квм, као и у делу располагања целом ½ овог четворособног стана, а тиме и овим једнособним станом број 11/2 у корист тужене ББ ништав и да у том делу тестамент не производи правно дејство од дана сачињавања 17.12.2002.године, па убудуће.

Правилност овог дела побијане одлуке се наводима жалбе не доводи у сумњу. Међу странкама је заправо неспорно да је тужилац по основу уговора о продаји постао власник једноипособног стана број аа2 површине од аа2 квм, у чијем се несметаном поседу све време и налази. То што се право својине на непокретности по основу правног посла стиче уписом и јавну књигу у смислу одредбе члана 33. Закона о основама својинскоправних односа, односно околност да се тужилац није укњижио на стану који је био предмет уговора о продаји, не може да значи да тужилац нема правни интерес у смислу одредбе члана 188. Закона о парничном поступку за подношење тужбе за утврђење какву је поднео. Ни околност да је после подношења тужбе у јавним књигама извршен упис који одговара фактичком стању, не значи да тужилац није имао правни интерес за подношење тужбе за утврђење ништавости тестамента у делу који се односи на његов стан. Тужена није признала тужбени захтев, иако не спори тужиочево право својине на једнособном стану који је био предмет уговора о продаји са њеним правним претходником, а тужилац као власник права својине на непокретности има из разлога правне сигурности несумњив интерес да непокретност чији је власник не буде предмет неког другог правног посла, па тако ни тестемента (завештања) који је по својој правној природи једнострани правни посао.

Из наведених разлога Апелациони суд у Београду је у овом делу жалбу тужене одбио као неосновану и првостепену пресуду у делу става првог изреке, потврдио на основу одредбе члана 375. ЗПП.

Међутим, основано се у жалби тужене оспорава правилност примене материјалног права у погледу дела тужбеног захтева којим је тражено да се утврди да није правно ваљана укњижба у корист тужене, те да се наложи њено брисање и успостављање пређашњег стана. Наиме, оспоравана укњижба је извршена на основу правноснажног оставинског решења Другог општинског суда у Београду, која је подобна исправа за укњижбу права својине у складу са тим решењем, па је земљишно књижни суд полазећи од начела легалитета оспоравану укњижбу правилно извршио, због чега је неоснован захтев тужиоца да се утврди да та укњижба није правно ваљана. Према правним правилима земљишно књижног права садржаним у параграфу 68. предратног Закона о земљишним књигама, на тужбу за брисање земљишно књижног уписа и повраћај у земљишно књижно стање, овлашћено је само лице које је повређено у свом земљишно књижном праву. Није легитимисано за подношење овакве тужбе лице које има само правни основ за стицање права својине не непокретности, а да на тој непокретности није никада стекла било које земљишно књижно право које би му могло бити повређено.

Из изнетих разлога првостепена пресуда је у погледу захтева да се утврди да укњижба није правно ваљана, да се наложи њено брисање и успостављање пређашњег стања преиначена применом одредбе члана 380. тачка 4. ЗПП.

Преиначено је и решење о привременој мери садржано у ставу другом изреке побијане пресуде од 08.05.2008.године, јер нису испуњени услови за одређивање привремене мере прописани одредбом члана 302. Закона о извршном поступку. Тужилац није доказа опасност да ће се остваривање његовог потраживања осујетити или знатно отежати, нити је учинио вероватним да је мера потребна да би се спречила употреба силе или настанак ненадокнадиве штете. После уписа у лист непокретности, привремени број аа РГЗ-катастарски срез Београд Градска општина Савски венац, у коме су парничне странке уписане на припадајућим становима, привремена мера је безпредметна и више не постоји „1/2 права својине на четворособном стану број аа“ које би тужена могла да отуђи.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 387. тачка 3. ЗПП решење о привременој мери садржано у другом ставу изреке побијане пресуде је преиначено.

Преиначено је и решење првостепеног суда о трошковима парничног поступка П.5815/04 од 14.05.2008.године и одређено да свака странка сноси своје трошкове поступка, с обзиром на делимичан успех странака у парници, а на основу одредбе члана 149. став 2. ЗПП и члана 161. став 2. ЗПП у вези са чланом 387. тачка 3. истог закона.

Председник већа-судија
Споменка Зарић, ср.

МШ
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)