Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.03.2012.

Гж 4605/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4605/11
Дана 22.03.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против тужених ББ, ББ1, Градске општине Чукарица, коју заступа Јавно правобранилаштво Општине Чукарица, Шумадијски трг бр.2 и Републике Србије, коју заступа Републичко јавно правобранилаштво, Београд, Немањина бр.22-26, ради утврђења права својине одлучујући о жалбама тужиље и тужене Републике Србије, изјављеним против пресуде Другог општинског суда у Београду П.1499/00 од 14.05.2009. године, у седници већа одржаној 22.03.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужиље и тужене Републике Србије и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Другог општинског суда у Београду П.1499/00 од 14.05.2009. године, у ставу првом, трећем и четвртом изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог општинског суда у Београду П.1499/00 од 14.05.2009. године, ставом првим изреке утврђено је да је тужиља, као правни следбеник пок. ПП, стекла право власништва на кући аа, што су тужени ББ, ББ1 и Република Србија дужни признати и трпети да тужиља ово своје право упише у земљишне књиге. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев у односу на тужену Градску општину Чукарица. Ставом трећим изреке обавезани су тужени ББ1 и Република Србија да тужиљи солидарно на име трошкова парничног поступка исплате износ од 312.380,00 динара. Ставом четвртим изреке обавезана је тужиља да туженој Градској општини Чукарица плати трошкове парничног поступка у износу од 196.000,00 динара. Ставом петим изреке, одбијен је захтев тужиље да суд обавеже тужена ББ да јој накнади трошкове парничног поступка.

Против наведене пресуде у ставу првом и трећем изреке жалбу је благовремено изјавила тужена Република Србија због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права и тужиља против решења о трошковима садржаног у ставу четвртом изреке.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл.372 ЗПП (“Службени гласник РС'' бр.125/04 и 111/09) који се у овом случају примењује на основу чл. 506 став 1 ЗПП (“Сл. гласник РС'' бр.72/11) и налази да су жалбе неосноване.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да се у _ у ул. _на кп._ КО _, налази објекат – кућа аа. Ову кућу је саградио отац тужиље, сада пок. ПП 1946 -1947. године на делу тадашње кат.парц.15 КО Умка. Приликом ревизије премера 1956. године ова кат.парцела уписана је у поседовни лист бр._, у коме су се као корисници земљишта водили ВВ1, ВВ2, ВВ3 и малолетне ВВ4, ВВ5 и ВВ5 са одређеним сувласничким уделима, а на кат.парцели је снимљена и предметна зграда. Иста лица су по Дн. решењу 1497/57 и у земљишним књигама била уписана као власници земљишта, а 1957. године су целу кат. парц. 15 продали КК и КК1 (правним претходницима тужених ББ и ББ1), са по ½. Током 1977. године дошло је до поделе кат.парцеле бр._, а кућа је остала на кат.парцели бр._ и приликом тог уписа у земљишним књигама промењен је кућни бр. са _ на _. Током 1997. године, извршена је промена уписа власништва на земљишту тако што је исто постало својина Републике Србије, а у читавом овом периоду кућа описана као ЗК тело 2, вођена је као објекат без доказа о праву власништва. Након смрти ранијег корисника КК, тужена ББ је оглашена за његовог јединог наследника, а једини наследник ранијег корисника, пок. КК1 и након њега пок. КК2 је тужени ББ1. По међусобном споразуму корисника земљишта, део кат.парц._ на којој се налази предметна кућа користили су правни претходници туженог ББ1, а након тога и он. После изградње куће, отац тужиље, сада пок. ПП је у њој обављао _ занат, затим је издавао, а након његове смрти 1990. године, кућу је наставила да користи тужиља која је оглашена и за његовог јединог наследника на целокупној заоставштини. Тужиља је наставила да плаћа трошкове коришћења предметне куће, као и трошкове пореза на имовину за непокретност. Према налазу вештака грађевинске струке, обзиром на технологију грађења објекта који је зидан у блатном малтеру са додатком плеве, произилази да је објекат највероватније грађен пре 60 година, а да је током времена прилагођаван намени којој је служио.

При овако утврђеном чињеничном стању првостепени суд је оценио да је правни претходник тужиље грађењем 1946 – 1947. године на свом земљишту стекао право власништва на кући, а да је право власништва грађењем стекао и у случају да је градио на туђем земљишту, јер је то чинио без противљења власника земљишта. Правни претходник тужиље је градио пре доношења прописа који су прописивали да се извођењу грађевинских радова не сме приступити без грађевинске дозволе.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио материјално право и то одредбе чл.21 и 24 Закона о основама својинско-правних односа, чл. 48 Основне Уредбе о грађењу (“Сл. лист ФНРЈ'' 46/48) и чл. 52 Уредбе о грађењу (“Сл. лист ФНРЈ'' 14/52), усвајањем тужбеног захтева у односу на тужене ББ, ББ1 и Републику Србију

Супротно наводима жалбе, Република Србија је током поступка оспоравала тужбени захтев истичући приговор недостатака пасивне легитимације (поднесак од 30.03.2004. године). Стога су неосновани наводи жалбе позивањем на поднесак тужене од 10.04.2001. године, у којем тужена Република Србија оставља суду на оцену одлуку о тужбеном захтеву, па због тога није у обавези да тужиљи накнади трошкове поступка. Супротно наводима жалбе тужене, одлука о трошковима поступка у ставу трећем изреке донета је правилном применом чл. 149 и 150 ЗПП.

Супротно наводима жалбе тужиље, правилна је одлука о трошковима поступка садржана у ставу четвртом изреке јер је донета правилном применом чл.149, 150, 158 ЗПП. Обзиром на успех у спору, тужена Општина Чукарица има право на трошкове поступка јер је тужбени захтев у односу на њу одбијен.

Са изнетих разлога, применом чл.375 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,
Слађана Накић-Момировић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)