Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.07.2010.

Гж 4675/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж. 4675/10
23.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


Апелациони су у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Меланије Сантовац и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужиоца "АА", чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених: Општине Стари град, коју заступа Општински јавни правобранилац Општине Стари град и Републике Србије, коју заступа Републички јавни правобранилац, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.3234/01 од 06.03.2008.године, у седници одржаној 23.07.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У


Одбија се као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.3234/01 од 06.03.2008.године.


О б р а з л о ж е њ е


Први општински суд у Београду је пресудом П.бр.3234/01 од 06.03.2008.године одбио, као неоснован, тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужилац по основу уговора о продаји закљученог дана 30.12.1965.године између продавца „ББ“ из Београда и тужиоца и по основу одржаја стекао у својину објекат сталног карактера „ВВ“ -магацин, који се налази у комплексу зграда на локацији __ у ул.__ бр.__ у Београду, изграђен на кат.парц.__ КО Стари град, укупне површине __ха, спратности-приземље, бруто површине __м2 и нето површине __м2, који је раније уписан у ЗКУЛ __ КО Београд 1, а сада у листу непокретности бр.__ КО Стари град у Б листу - први део под бројем _ као државна својина друготуженог Републике Србије, без опредељеног носиоца права коришћења, што су тужени дужни признати и у року од 15 дана предати писмену изјаву којом дозвољавају да се овај објекат са правом коришћења на земљишту упише на име тужиоца, а у противном табуларну исправу замениће ова пресуда. Обавезан је тужилац да туженом Општини Стари град накнади трошкове парничног поступка у износу од 191.000,00 динара, у року од 15 дана.

Тужилац је против наведене пресуде благовремено изјавио жалбу из свих законом предвиђених разлога.

Апелациони суд у Београду је испитао побијану пресуду у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку и нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку на које повреде другостепени суд пази по службеној дужности, а на друге битне повреде одредаба парничног поступка у жалби се не указује.

Према утврђеном чињеничном стању, 30.12.1965.године закључен је између предузећа „ББ“ Београд као продавца и тужиоца као купца уговор о купопродаји магацина под називом „ВВ“, који је основно средство продавца и који се налази у Београду, __ бр._, сада __ бр._. Предметни објекат је изграђен на кат.парц._ и у 19_. години се наведена кат.парцела водила у поседовном листу бр.__ као државно добро Министарства финансија, а од 1968.године води се у поседовном листу бр.__ на предузеће __ „_“. Према подацима из земљишних књига од __.године на кат.парц. __ (уписаној у тадашњем ЗКУЛ __ КО Б1) је било укњижено земљиште-пристаниште на Сави са 23 зграде укупне површине _ха _ари и __м2, с тим да је земљиште опште - народна имовина, а орган управљања земљиштем Министарство саобраћаја ФНРЈ-Главна дирекција унутрашње пловидбе. Према подацима из ЗКУЛ бр._ од __.године на кат.парц.бр._ уписано је земљиште са __ зграда-__ укупне површине _ха _а _м2, као друштвена својина, при чему није уписан корисник, а према подацима из истог ЗКУЛ од __.године на кат.парц.бр. _ уписано је земљиште са _ зграда лука и магацин кућни број _ у ул.__ као државна својина, без доказа о праву коришћења односно власништву на зградама и магацинима. На основу података из копије плана Службе за катастар непокретности од 25.05.2007.године и преписа листа непокретности број __ КО Стари град од 24.05.2007.године (раније ЗКУЛ бр.__ КО Б1) објекат -магацин „ВВ“ налази се у комплексу зграда на локацији Савског пристаништа на адреси ул.__ бр._ у Београду, који објекат је уписан у В листу под бројем _ као зграда посебних услуга и то на основу преузимања из земљишних књига са површином земљишта под објектом од _м2, при чему власник, односно држалац објекта није уписан у лист непокретности.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је правилно одбио тужбени захтев тужилаца, као неоснован, налазећи да у конкретном случају нису испуњени услови за стицање права својине тужиоца на предметном објекту у односу на тужене ни по основу одржаја, ни по основу уговора о купопродаји од 30.12.1965.године.

Одредбом члана 20. Закона о основама својинскоправних односа регулисано је да се право својине стиче по самом закона, на основу правног посла и наслеђивањем, као и одлуком државног органа, на начин и под условима одређеним законом.

Одредбом члана 28. став 2. и 4. наведеног закона регулисано је да савестан и законит држалац непокретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 10 година. Савестан држалац непокретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 20 година.

Из наведених одредби произилази да када се ради о стицању права својине на непокретној ствари одржајем, један од битних услова је да се ради о ствари на којој други има право својине. Према утврђеном чињеничном стању, објекат „ВВ“ - магацин, у односу на који тужилац тражи да се утврди да је он у односу на тужене по основу одржаја стекао право својине, није никада евидентиран нити уписан као друштвена, односно државна имовина. У земљишним књигама се исти водио као објекат без доказа о праву власништва или коришћења (што и тужилац наводи у жалби) и као такав уписан је у лист непокретности Службе за катастар непокретности. Стога, по налажењу овога суда, тужени, с обзиром да немају право својине на предметном објекту, нису пасивно легитимисани у овој парници за утврђење права својине. Тачни су наводи жалбе да је тужилац у поседу предметног магацина од 1965.године, а његов правни претходник од 1948.године, али имајући у виду наведено, у конкретном случају, нису испуњени услови из одредбе члана 28. Закона о основама својинскоправних односа за стицање права својине по основу одржаја.

Такође, правилно је првостепени суд закључио да у конкретном случају нису испуњени ни услови из одредбе члана 33. Закона о основама својинскоправних односа за стицање права својине на предметној непокретности на основу правног посла. Наиме, за деривативно стицање права својине потребно је да на предметној непокретности већ постоји право својине неког носиоца, да то право буде пренето са тог на другог вољом носиоца (правним послом), као и да се изврши упис у јавну књигу. С обзиром да према утврђеном чињеничном стању, тужени нису носиоци права својине на предметној непокретности, нити су са тужиоцем закључили уговор о преносу права својине, они нису пасивно легитимисани ни по овом основу.

Из наведених разлога, неосновани су жалбени наводи да материјално право у конкретном случају није правилно примењено.

Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом одредби члана 149,150. и 158. Закона о парничном поступку.

Применом одредбе члана 375. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија,
Споменка Зарић,ср.

МШ

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)