Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.11.2010.

Гж 471/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 471/10
25.11.2010 године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца "АА", коју заступа АБ, адвокат, против тужених ББ, ББ1, ББ2 и ББ3, које заступа БА, адвокат, ради брисања хипотеке, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П-3050/05 од 23.12.2005.године исправљену решењем истог суда П-3050/05 од 29.11.2007.године, у седници већа одржаној дана 25.11.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П-3050/05 од 23.12.2005.године, исправљена решењем истог суда П-3050/05 од 29.11.2007.године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев па се бришу заложна права-хипотеке и то ББ за износ од 5.099,15 ДМ, ББ1 за износ од 5.049,67 ДМ, ББ2 за износ од 10.352,58 ДМ и пок. ПП чији је правни следбеник ББ3 за износ од 5.049,67 ДМ све са припадајућим приносима и све уписано у лист непокретности аа, кат.парцела бр.аа1 на згради аа2 КО Стари Град што су тужени дужни да трпе. По правноснажности пресуде Служба за катастар непокретности Београд овлашћена је да брише из листа непокретности аа КО Стари Град описана заложна права-хипотеке тужених. Ставом другим изреке одбијен је приговор литиспенденције истакнут од стране тужених. Ставом трећим изреке обавезани су тужени да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка у износу од 64.062,50 динара.

Против наведене пресуде жалбу су изјавили тужене због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу члана 372 ЗПП и налази да жалба није основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл.361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 став 2 тач.12 истог закона на који се жалбом неосновано указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивречна. Садржи све разлоге о одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је између Предузећа за производњу, промет и услуге "ББ" у стечају и "ББ1" АД у ликвидацији, као продаваца и "АА" као купца, закључен уговор о купопродаји пословне зграде која се налази у Београду, аа2, за купопродајну цену од 41.487.120,00 динара. Одредбом чл. 3 наведеног уговора купац се обавезао да ће купопродајну цену исплатити тако што ће до износа купопродајне цене намирити разлучне-хипотекарне повериоце продавца, који су разлучно право стекли на имовини која је предмет ове купопродаје и то тако што ће повериоцу "ББ2", за утврђено потраживање на име хипотекарног права од 4.108.779,20 ДМ, купац намирити уплатом динарске противвредности у износу од 21.447.828,00 динара, сагласно уговору бр.54 од 04.12.1988.године, на који су продавци дали сагласност, а који износ је утврђен по умањењу пореза и средстава ликвидационе масе, а повериоце-физичка лица која имају хипотекарно право и чији је редослед намирења утврђен решењем Привредног суда, купац намирити за 14.645.966,00 динара у наредних 5 година са исплатом припадајуће камате на годишњем нивоу и гаранцијом утврђеног девизног потраживања паритетом 1 ДМ-6,00 динара, на основу штедних књижица отворених за сваког повериоца појединачно. Потраживања тужених према хипотекарним дужницима Предузећу "ББ" и "ББ1" АД била су обезбеђена уписом заложног права на непокретности пословном објекту аа уписане у лист непокретности _/Стари Град која се налази на катастарској парцели бр.аа1, на којој су наведени хипотекарни дужници имали право својине. Тужилац као купац извршио је своју обавезу из наведеног уговора, јер је купопродајну цену утврђену овим уговором исплатио хипотекарним повериоцима према редоследу намирења утврђеног решењем Привредног суда. Тужени своја потраживања која су била обезбеђена хипотеком нису намирили из цене добијене продајом предметне непокретности.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио материјално право и то одредбе чл.63, 65 и 68 Закона о основама својинско правних односа усвајањем тужбеног захтева.

Чланом 68 Закона о основама својинско правних односа наведена су четири случаја престанка хипотеке (кад хипотекарни дужник плати потраживања обезбеђена хипотеком, кад се хипотекарни поверилац одрекне хипотеке писменом изјавом датом код надлежног органа који води јавну књигу у коју је уписана хипотека, кад је исто лице стекло право својине и хипотеке на истој непокретности и кад пропадне непокретност оптерећена хипотеком, ако не буде обновљена). Међутим, ово нису једини начини престанка хипотеке. Хипотека може престати јавном принудном продајом, може престати заменом испуњења, пребијањем, споразумом, преновом и слично. Све се то подразумева под плаћањем потраживања.

Правилно је првостепени суд оценио да продајом непокретности која је обезбеђена хипотека и намирењем хипотекарних поверилаца према реду првенства, без обзира на то да ли су њихова потраживања обезбеђена хипотеком у том случају намирена или не и без обзира што овај начин престанка хипотеке није изричито предвиђен одредбом члана 68 Закона о основама својинско правних односа, у конкретном случају хипотека престаје и у случају извршене продаје непокретности и намирењем хипотекарних поверилаца према редоследу уписа. У конкретном случају из вредности добијене продајом, а коју представља купопродајна цена, су намирени хипотекарни повериоци према реду првенства и одредбе чл.3 предметног уговора о купопродаји. Пошто тужени нису успели да намире своја потраживања према дужницима из вредности непокретности, на којој су имали уписану хипотеку, а која је добијена продајом у посебном поступку уновчавања имовине стечајног и ликвидационог дужника, непокретност се ослободила терета хипотеке, иако тужени и даље имају ненамирено потраживање према дужницима. Међутим, они ова своја потраживања могу да остваре из преостале стечајне масе као обични повериоци.

Неосновани су жалбени наводи да првостепени суд није утврђивао вредност непокретности, те да њена вредност није једнака цени по којој је продата. Ово из разлога што је оспоравање купопродајне цене предметног пословног простора могла бити истицана само у поступку испитивања пуноважности закљученог уговора о купопродаји бр.2642 од 22.12.1998.године. Правоваљаност овог уговора утврђена је пресудама Трговинског суда. Неосновани су жалбени наводи да је непокретност продата непосредном погодбом, по вишеструко нижој цени од тржишне, јер тржишну цену не одређује стварна вредност непокретности него тржиште, а и ово је све могло бити предмет другог поступка око утврђивања пуноважности предметног уговора. Неосновани су и жалбени наводи којима тужена указује да је чланом 68 одређени услови за престанак хипотеке, те да ни један од ових услова у конкретном случају није испуњен. Ови наводи су били предмет оцене првостепеног суда, које разлоге у свему прихвата као правилне и Апелациони суд. Неосновани су жалбени наводи којима се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из чл.361 ст.1 ЗПП да је суд погрешно применио одредбе чл.196 и 197 ЗПП, када није усвојио истакнути приговор да међу странкама тече иста парница у погледу истог захтева у предмету П.8184/03, по противтужби овде тужиоца, а у време подношења тужбе ради брисања хипотеке у овом предмету. Апелациони суд у свему прихвата разлоге које је навео првостепени суд одбијајући приговор литиспенденције јер противтужба није достављена противтуженима, већ адвокату, који према изричитој изјави није имао овлашћење да тужиоца у том поступку заступа и по противтужби. Уручењем противтужбе адвокату као лицу које није имало пуномоћје за заступање, није почела да тече парница.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом чл.149 и 150 ЗПП.

Са изнетих разлога Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци пресуде на основу одредбе чл.375 ЗПП.

Председник већа-судија
Слађана Накић-Момировић, с. р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 471/10
25.11.2010 године
Б Е О Г Р А Д

СП7 (ПРАВО ЗАЛОГЕ)

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца "АА", коју заступа АБ, адвокат, против тужених ББ, ББ1, ББ2 и ББ3, које заступа БА, адвокат, ради брисања хипотеке, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П-3050/05 од 23.12.2005.године исправљену решењем истог суда П-3050/05 од 29.11.2007.године, у седници већа одржаној дана 25.11.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П-3050/05 од 23.12.2005.године, исправљена решењем истог суда П-3050/05 од 29.11.2007.године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев па се бришу заложна права-хипотеке и то ББ за износ од 5.099,15 ДМ, ББ1 за износ од 5.049,67 ДМ, ББ2 за износ од 10.352,58 ДМ и пок. ПП чији је правни следбеник ББ3 за износ од 5.049,67 ДМ све са припадајућим приносима и све уписано у лист непокретности аа, кат.парцела бр.аа1 на згради аа2 КО Стари Град што су тужени дужни да трпе. По правноснажности пресуде Служба за катастар непокретности Београд овлашћена је да брише из листа непокретности аа КО Стари Град описана заложна права-хипотеке тужених. Ставом другим изреке одбијен је приговор литиспенденције истакнут од стране тужених. Ставом трећим изреке обавезани су тужени да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка у износу од 64.062,50 динара.

Против наведене пресуде жалбу су изјавили тужене због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу члана 372 ЗПП и налази да жалба није основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл.361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 став 2 тач.12 истог закона на који се жалбом неосновано указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивречна. Садржи све разлоге о одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је између Предузећа за производњу, промет и услуге "ББ" у стечају и "ББ1" АД у ликвидацији, као продаваца и "АА" као купца, закључен уговор о купопродаји пословне зграде која се налази у Београду, аа2, за купопродајну цену од 41.487.120,00 динара. Одредбом чл. 3 наведеног уговора купац се обавезао да ће купопродајну цену исплатити тако што ће до износа купопродајне цене намирити разлучне-хипотекарне повериоце продавца, који су разлучно право стекли на имовини која је предмет ове купопродаје и то тако што ће повериоцу "ББ2", за утврђено потраживање на име хипотекарног права од 4.108.779,20 ДМ, купац намирити уплатом динарске противвредности у износу од 21.447.828,00 динара, сагласно уговору бр.54 од 04.12.1988.године, на који су продавци дали сагласност, а који износ је утврђен по умањењу пореза и средстава ликвидационе масе, а повериоце-физичка лица која имају хипотекарно право и чији је редослед намирења утврђен решењем Привредног суда, купац намирити за 14.645.966,00 динара у наредних 5 година са исплатом припадајуће камате на годишњем нивоу и гаранцијом утврђеног девизног потраживања паритетом 1 ДМ-6,00 динара, на основу штедних књижица отворених за сваког повериоца појединачно. Потраживања тужених према хипотекарним дужницима Предузећу "ББ" и "ББ1" АД била су обезбеђена уписом заложног права на непокретности пословном објекту аа уписане у лист непокретности _/Стари Град која се налази на катастарској парцели бр.аа1, на којој су наведени хипотекарни дужници имали право својине. Тужилац као купац извршио је своју обавезу из наведеног уговора, јер је купопродајну цену утврђену овим уговором исплатио хипотекарним повериоцима према редоследу намирења утврђеног решењем Привредног суда. Тужени своја потраживања која су била обезбеђена хипотеком нису намирили из цене добијене продајом предметне непокретности.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио материјално право и то одредбе чл.63, 65 и 68 Закона о основама својинско правних односа усвајањем тужбеног захтева.

Чланом 68 Закона о основама својинско правних односа наведена су четири случаја престанка хипотеке (кад хипотекарни дужник плати потраживања обезбеђена хипотеком, кад се хипотекарни поверилац одрекне хипотеке писменом изјавом датом код надлежног органа који води јавну књигу у коју је уписана хипотека, кад је исто лице стекло право својине и хипотеке на истој непокретности и кад пропадне непокретност оптерећена хипотеком, ако не буде обновљена). Међутим, ово нису једини начини престанка хипотеке. Хипотека може престати јавном принудном продајом, може престати заменом испуњења, пребијањем, споразумом, преновом и слично. Све се то подразумева под плаћањем потраживања.

Правилно је првостепени суд оценио да продајом непокретности која је обезбеђена хипотека и намирењем хипотекарних поверилаца према реду првенства, без обзира на то да ли су њихова потраживања обезбеђена хипотеком у том случају намирена или не и без обзира што овај начин престанка хипотеке није изричито предвиђен одредбом члана 68 Закона о основама својинско правних односа, у конкретном случају хипотека престаје и у случају извршене продаје непокретности и намирењем хипотекарних поверилаца према редоследу уписа. У конкретном случају из вредности добијене продајом, а коју представља купопродајна цена, су намирени хипотекарни повериоци према реду првенства и одредбе чл.3 предметног уговора о купопродаји. Пошто тужени нису успели да намире своја потраживања према дужницима из вредности непокретности, на којој су имали уписану хипотеку, а која је добијена продајом у посебном поступку уновчавања имовине стечајног и ликвидационог дужника, непокретност се ослободила терета хипотеке, иако тужени и даље имају ненамирено потраживање према дужницима. Међутим, они ова своја потраживања могу да остваре из преостале стечајне масе као обични повериоци.

Неосновани су жалбени наводи да првостепени суд није утврђивао вредност непокретности, те да њена вредност није једнака цени по којој је продата. Ово из разлога што је оспоравање купопродајне цене предметног пословног простора могла бити истицана само у поступку испитивања пуноважности закљученог уговора о купопродаји бр.2642 од 22.12.1998.године. Правоваљаност овог уговора утврђена је пресудама Трговинског суда. Неосновани су жалбени наводи да је непокретност продата непосредном погодбом, по вишеструко нижој цени од тржишне, јер тржишну цену не одређује стварна вредност непокретности него тржиште, а и ово је све могло бити предмет другог поступка око утврђивања пуноважности предметног уговора. Неосновани су и жалбени наводи којима тужена указује да је чланом 68 одређени услови за престанак хипотеке, те да ни један од ових услова у конкретном случају није испуњен. Ови наводи су били предмет оцене првостепеног суда, које разлоге у свему прихвата као правилне и Апелациони суд. Неосновани су жалбени наводи којима се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из чл.361 ст.1 ЗПП да је суд погрешно применио одредбе чл.196 и 197 ЗПП, када није усвојио истакнути приговор да међу странкама тече иста парница у погледу истог захтева у предмету П.8184/03, по противтужби овде тужиоца, а у време подношења тужбе ради брисања хипотеке у овом предмету. Апелациони суд у свему прихвата разлоге које је навео првостепени суд одбијајући приговор литиспенденције јер противтужба није достављена противтуженима, већ адвокату, који према изричитој изјави није имао овлашћење да тужиоца у том поступку заступа и по противтужби. Уручењем противтужбе адвокату као лицу које није имало пуномоћје за заступање, није почела да тече парница.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом чл.149 и 150 ЗПП.

Са изнетих разлога Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци пресуде на основу одредбе чл.375 ЗПП.

Председник већа-судија
Слађана Накић-Момировић, с. р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)