Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.01.2011.

Гж 5818/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж бр. 5818/10
20.01.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У И М Е Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Тамаре Узелац Ђуровић, председника већа, Добриле Страјина и Сање Лекић, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1, обоје из _, ул. _, чији је заједнички пуномоћник АБ, адвокат из _, ул. _, против тужене ББ, из _, ул. _, чији је пуномоћник БА, адвокат из _, ул. _, ради утврђења, вредност предмета спора 501.000,00 динара, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против пресуде Другог општинског суда у Београду П бр.2820/00 од 02.06.2009. године, у седници већа одржаној 20.01.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Другог општинског суда у Београду П бр.2820/00 од 02.06.2009. године тако што се:

УТВРЂУЈЕ да су тужиоци АА и АА1 ванкњижни сувласници са по ½ идеалног дела куће аа старог премера којој одговара кат.парцела аа1 новог премера, уписана у ЗКУЛ бр.аа2 КО аа3, односно грађевинској парцели бр.аа4 формираној од кат.парцеле бр.аа старог односно бр.аа1 новог премера, а што је тужена ББ дужна признати и трепети и дозволити да ово своје право упишу у земљишне књиге када се за то буду стекли сви потребни законски услови.

ОБАВЕЗУЈЕ тужена ББ да тужиоцима АА и АА1 накнади трошкове поступка у износу од 346.885,00 динара, у року од 15 дана.


О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом одбијен је као неоснован тужбени захтев којим су тужиоци тражили да се утврди да су ванкњижни сувласници са по ½ идеалног дела куће аа старог премера којој одговара кат.парцела бр.аа1 новог премера, уписана у ЗКУЛ бр.аа2 КО аа3, односно грађевинској парцели бр.аа4 формираној од кат.парцеле бр аа старог односно бр.аа1 новог премера, а што је тужена дужна признати и трепети и дозволити да тужиоци ово своје право упишу у земљишне књиге када се за то буду стекли сви потребни законски услови (став први изреке). Одбијен је као неоснован захтев тужилаца за накнаду трошкова поступка (став други изреке). Обавезани су тужиоци да туженој накнаде трошкове парничног поступка у укупном износу од 67.000,00 динара (став трећи изреке).

Против наведене пресуде тужиоци су благовремено изјавили жалбу побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност првостепене пресуде у смислу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба основана.

Према разлозима првостепене пресуде правни претходник парничних странака, сада пок. ПП је био корисник ½ идеална дела кат.парцеле бр.аа5 на којој се налазила кућа кућни бр._. Оставинским решењем Другог општинског суда у Београду О бр.188/62 од 01.06.1992. године расправљена је заоставштина сада пок. ПП коју, између осталог, представља ½ идеална дела кат.парцеле бр. аа5 тако што су за наследнике оглашени ВВ, правни претходник тужилаца, ГГ, правни претходник тужене и ДД, сваки са по 1/3, док је правни претходник тужене оглашен и за наследника куће кућни бр._ која се налази на тој кат.парцели. Након спроведеног оставинског поступка иза смрти сада пок. ПП његови законски наследници су извршили деобу тада јединствене кат.парцеле бр.аа5. Правноснажном пресудом Другог општинског суда у Београду П бр.1437/88 од 20.07.1988. године утврђено је да је сада пок. ПП искључиви корисник кат.парцеле бр.аа5 м2 и куће кућни бр.аа/4 уписана је у ЗКУЛ бр.аа2 КО аа3 као зк тело I, двориште у површини од 9 ара и 94 м2 као својина Републике Србије, док је у исти ЗКУЛ као зк тело II уписана кућа кућни бр.10 у Космајској која се налази у власништву овде тужене са правом коришћења земљишта које служи за редовну употребу куће. Кућу је тужена стекла на основу уговора о поклону закљученог са сада пок. ГГ. Укњижена кућа бр.10 као зк тело II у ЗКУЛ бр.аа2 КО аа3 не постоји више јер је срушена, а на том месту је изграђена нова кућа. Кат.парцела бр.аа/4 одговара кат.парцели бр.аа новог премера, која је 29.11.2003. године дељена на кат.парцеле бр.аа/1 и аа/2 тако што новоформирана кат.парцела бр.аа/1 представља кат.парцелу бр.аа5/4 старог премера, а кат.парцела бр.аа1 кат.парцелу бр.аа5/9 старог премера, али промена није спроведена у земљишним књигама. Правни претходник тужилаца, сада пок. ВВ, а сада и тужиоци су у поседу новоформиране кат.парцеле бр.аа, на којој је пок. ПП 1960. године изградио кућу аа.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је, обзиром да је правни претходник тужилаца, сада пок. ПП, знао да гради кућу на туђој парцели – парцели која је на коришћење припала правном претходнику тужене, сада пок. ГГ, закључио да нису испуњени услови из Закона о основама својинско – правних односа за стицање својине на кући аа старог премера којој одговара кат.парцела аа1 новог премера уписана у ЗКУЛ бр._ КО аа5, односно грађевинској парцели бр.__ формираној од кат.парцеле бр _ старог односно бр.аа1 новог премера, па је захтев тужиоца да се утврди да су ванкњижни сувласници са по ½ идеална дела на предметној кући одбио као неоснован.

Међутим, овакав закључак првостепеног суда не може се прихватити јер по налажењу Апелационог суда основано се жалбом тужилаца указује да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право у погледу утврђивања ванкњижног права сусвојине тужилаца на предметној кући.

Наиме, у конкретном случају ради се о грађевинском објекту (кући) подигнутом без одобрења за грађење на земљишту које је уписано као власништво Републике Србије, а на коме тужена има право коришћења. Грађевински објекат подигнут без одобрења за градњу (бесправно подигнут објекат) има своју употребну вредност, па стога може бити предмет права својине и може му се признати судска заштита која припада власнику грађевинског објекта до легализације или рушења истог на основу одлуке надлежног органа. У супротном, када се такав објекат не би третирао као предмет власништва, градитељ би био лишен грађанско – правне заштите. Ово стога што се одлуком суда којом се утврђује право својине на таквом објекту уређује међусобни однос парничних странака, при чему таква одлука не утиче на статус бесправно изграђеног објекта, а уколико одлуком надлежног органа буде легализован представља исправу подобну за упис – укњижбу права својине у јавне књиге. Судбина бесправно изграђеног објекта цени се са становишта прописа о грађењу – Закона о планирању и изградњи. Наиме, одлука надлежног органа о легализацији бесправно подигнутог објекта подразумева накнадно издавање грађевинске и употребне дозволе, па тек доношењем такве одлуке сматра се да су се испунили услови за упис тог објекта у јавне књиге. При овоме, на основу одлуке суда којом се тужиоцима утврђује право сусвојине на грађевинском објекту подигнутом без дозволе – куће аа, не утврђује се и право коришћења на земљишту на коме је кућа изграђена.

Стога, како се власнику бесправно изграђеног грађевинског објекта до легализације или рушења истог на основу одлуке надлежног органа, може пружити судска заштита уз ограничење да је судска одлука подобна за упис права својине у јавне књиге уколико одлуком надлежног органа буде легализован, то је Апелациони суд сходно овлашћењу из члана 380. став 1. тачка 4. ЗПП преиначио првостепену пресуду тако што је утврдио да су тужиоци ванкњижни сувласници са по ½ идеалног дела на спорној кући, са којих разлога је одлучио као у изреци ове другостепене одлуке, претходно нашавши да у спроведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 1. тачка 2. ЗПП.

Имајући у виду исход овог поступка, тј. да су тужиоци успели са својим захтевом, тужиоцима на основу чл.149, 150 и 159 ЗПП припадају нужни и оправдани трошкови у укупном износу од 346.885,00 динара и то на име састава тужбе и седам образложених поднесака од стране пуномоћника – адвоката у износу 90.000,00 динара, на име заступања тужилаца од стране адвоката на петнаест одржаних рочишта у износу од 176.625,00 динара и на име приступа на седам неодржаних рочишта у износу од 40.950,00 динара, на име трошкова вештачења у износу од 5.000,00 динара, те на име судске таксе на одлуку у износу од 34.310,00 динара. Трошкови адвоката су одмерени према важећој Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у време доношења првостепене одлуке, при чему су исти увећани за 50% на основу Тарифног броја 11 Тарифе. Из ових разлога је преиначена одлука о трошковима парничног поступка и применом чл.387 тач.3 ЗПП је одлучено као у изреци ове друго пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Тамара Узелац Ђуровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)