Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.02.2015.

Гж 6099/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6099/14
Дана 20.02.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Субић, председника већа, Милице Поповић Ђуричковић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против тужених ББ1 до ББ3, које заступа пуномоћник АБ1, адвокат и Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ул. Немањина бр.22-26, ради утврђења, вредност предмета спора 10.220.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду П.бр.798/13 од 04.09.2014. године, у нејавној седници већа одржаној дана 20.02.2015. године, донео је


П Р Е С У Д У

ДЕЛИМИЧНО СЕ ОДБИЈА, као НЕОСНОВАНА, жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П.бр.798/13 од 04.09.2014. године у делу става првог изреке у односу на утврђење права коришћења на спорним парцелама по основу куповине.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П.бр.798/13 од 04.09.2014. године, у преосталом делу става првог изреке, у ставу другом и у ставу трећем изреке, тако што се:

а) УТВРЂУЈЕ према туженима ББ1 до ББ3 и Републици Србији, да је тужилац АА, стекао право коришћења катастарске парцеле број аа и аа1, по основу одржаја, што су тужени дужни да признају и трпе, као и да дозволе да се изврши укњижба искључивог права коришћења на овим парцелама у корист тужиоца АА;

б) ОБАВЕЗУЈУ тужени ББ1 до ББ3 и Република Србија, да тужиоцу АА, на име парничних трошкова, солидарно накнаде износ од 442.500,00 динара, у року од 15 дана по пријему пресуде.

ОБАВЕЗУЈУ СЕ тужени ББ1 до ББ3 и Република Србија, да тужиоцу АА солидарно накнаде трошкове другостепеног поступка у износу од 60.000,00 динара, у року од 15 дана по пријему пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П.бр.798/13 од 04.09.2014. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца АА из Београда, којим је тражено да се утврди да према туженима ББ1 до ББ3 и туженој Републици Србији, тужилац има по основу куповине и по основу одржаја пок. ПП, чији је тужилац законски наследник првог наследног реда, од пок. ПП1, чији су законски наследници тужени од првог до трећег реда, право коришћења катастарске парцеле број аа и аа1, што би тужени били дужни да признају и трпе и да тужени дозволе да се на основу пресуде, на терет њиховог удела у праву коришћења, изврши укњижба искључивог права коришћења у корист тужиоца. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженима ББ1 до ББ3, солидарно на име трошкова поступка исплати износ од 565.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да туженој Републици Србији на име трошкова поступка накнади износ од 22.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом извршења.

Против ове пресуде благовремено је изјавио жалбу тужилац, побијајући пресуду у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду, у границама овлашћења из члана 386. Закона о парничном поступку, па је оценио да је изјављена жалба основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачке 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, па није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, на коју се у жалби посебно указује. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 398. став 2. Закона о парничном поступку, на коју се такође у жалби посебно указује, јер је првостепени суд, због промене у саставу већа правилно одредио извођење доказа поновним саслушањем парничних странака.

Према утврђеном чињеничном стању отац тужиоца, сада пок. ПП је 1954. године купио од своје рођене тетке, која је правни претходник тужених ББ1 до ББ3, катастарске парцеле аа и аа1. Купопродаја је извршена на основу усменог уговора и правни претходник тужиоца је у потпуности исплатио купопродајну цену правном претходнику првотуженог, друготуженог и трећетужене. Од купопродаје спорне парцеле отац тужиоца је био у сталној и несметаној државини спорних парцела, а касније и тужилац, ове парцеле су обрађивали, а првотужени, друготужени и трећетужена ове парцеле никада нису обрађивали јер и нису живели у насељу аа2. У поступку обнове премера и катастра дошло је до промене броја катастарске парцеле _, тако што је нови број _, док је њена површина остала иста, а површина катастарске парцеле _ је промењена, тако да је сада ова парцела уписана са површином од _. На спорним катастарским парцелама, приликом обнављања земљишних књига 1946. године, укњижено је право својине ПП1, правног претходника првотуженог, друготуженог и трећетужене, а решењем Другог општинског суда Дн. 2059/60 од 25.05.1960. године, на основу решења Секретаријата за финансије НОО Звездара од 17.05.1960. године, ово земљиште уписано је као друштвена својина, а ПП1 је уписана као корисник земљишта, у смислу члана 38. и 39. ЗОН. Такође, решењем истог суда Дн. 1000/97, а на основу члана 1, 8, 8а и 47. Закона о средствима у својини Републике Србије извршено је брисање ранијег уписаног земљишта као друштвеног и укњижено је као државна својина власништво Републике Србије, с тим што је ова имовина пок. ПП1 расправљена допунским решењем Четвртог општинског суда О. 673/02 од 06.05.2005. године и право коришћења је укњижено у корист законских наследника, деце оставиље ББ1 и ББ4 са по 1/3 и унука по сину пок. ББ5, ББ2 и ББ3, са по 1/6. Ревизијом катастра 1956/1957 као корисник спорних парцела уписаних у поседовни лист _ уписан је ПП, правни претходник тужиоца са 1/1, који је и користио ове парцеле, плаћао порез за њих, док је породица ПП1 користила и обрађивала имање у Јајинцима.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право доносећи побијану пресуду у делу става првог изреке у односу на утврђење права коришћења тужиоца на спорним парцелама по основу куповине. Правилно је првостепени суд закључио да у конкретном случају нема услова за стицање својине и права коришћења спорних парцела по основу правног посла, јер правни претходник тужиоца и правни претходник првотуженог, друготуженог и трећетужене нису закључили писмени уговор о купопродаји спорних парцела, а што је био услов за стицање права својине по основу куповине, имајући у виду члан 9. Закона о промету земљишта и зграда („Сл. лист ФНРЈ“ бр.26/54, 19/55, 48/58, 30/62, 53/62 и „Сл. лист СФРЈ“ бр.15/65), којим је прописано да уговор на основу кога се преноси право коришћења или право својине на земљиште или зграду мора бити писмен, а уговор који није закључен у писменом облику не производи никакво правно дејство. Овај Закон је важио у време закључења спорног уговора и због тога се има применити у овој правној ствари у односу на тужбени захтев којим се тражи утврђење права својине на спорним парцелама по основу куповине. Зато је жалба тужиоца морала бити делимично одбијена и побијана пресуда потврђена у делу става првог изреке у односу на утврђење права коришћења по основу куповине.

Међутим, првостепени суд је погрешно закључио да правни претходник тужиоца, а касније и тужилац нису могли да стекну право својине, односно право коришћења на спорним парцелама по основу одржаја, а имајући у виду члан 28. став 2. и став 4. Закона о основним својинско правним односима („Сл. лист СФРЈ“ бр. 6/80) који је ступио на снагу 01.09.1980. године, као и у смислу одредбе члана 29. истог Закона. Такође, погрешно је првостепени суд закључио да државина правног претходника тужиоца, а касније и тужиоца није била савесна зато што је тетка правног претходника тужиоца била уписана у земљишне књиге као власник непокретности која је национализована 1960. године. Према оцени Апелационог суда правни претходник тужиоца, а касније и тужилац су били у савесној државини спорних парцела јер су оправдано сматрали да спорне парцеле држе као своје, односно нису имали разлога за сумњу да парцеле нису њихове, с обзиром да је правни претходник тужиоца исплатио купопродајну цену за спорне парцеле својој тетки, а правном претходнику првотуженог, друготуженог и трећетужене, а нису закључили писмени уговор о купопродаји, имајући у виду блиски степен сродства и однос поверења који је владао између њих. Правни претходник тужиоца, а касније и тужилац су у савесној државини спорних парцела били од 1954. године, тако да су до ступања на снагу Закона о основним својинско правним односима били у државини спорних парцела 26 година, због чега су до тада стекли право својине, односно право коришћења на спорним парцелама, по основу одржаја, а у смислу правних правила из параграфа 929. Српског грађанског законика. Зато је жалба тужиоца морала бити делимично усвојена, а побијана пресуда преиначена у делу става првог изреке, у односу на стицање права коришћења по основу одржаја.

Тужилац је у спору успео, трошкове поступка је тражио и определио, због чега су тужени дужни да тужиоцу, у смислу чланова 153. и 154. Закона о парничном поступку накнаде тужиоцу трошкове поступка, и то за заступање од стране пуномоћника на осам одржаних рочишта по 31.500,00 динара, заступање од стране пуномоћника на два неодржана рочишта по 16.500,00 динара и за састав два образложена поднеска по 30.000,00 динара, и таксу за одлуку у износу од 97.500,00 динара, а према Адвокатској тарифи и Таксеној тарифи у време пресуђења. У списима нема доказа да је тужилац платио таксу за тужбу, а потраживање наплате таксе за тужбу је застарело, па тужиоцу нису признати трошкови таксе на тужбу. Тужилац је у другостепеном поступку успео, трошкове је тражио и определио за састав жалбе у износу од 60.000,00 динара, па су тужени дужни да тужиоцу исплате и тражене трошкове другостепеног поступка. Зато је побијана пресуда преиначена у ставу другом и ставу трећем изреке.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 394. став 1. тачка 2. и тачка 3, члана 401. став 1. тачка 3. и члана 165. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија
Весна Субић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)