Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.11.2014.

Гж 6266/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6266/14
Дана 26.11.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Гордане Комненић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужилаца АА1 до АА4 чији је пуномоћник АБ адвокат, против тужене "ББ" банке чији су пуномоћници адвокати АБ1, ради брисања хипотеке, решавајући о жалби тужилаца изјављеној против решења Вишег суда у Београду П-12/14 од 20.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 26.11.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду П-12/14 од 20.05.2014. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду П-12/14 од 20.05.2014. године, ставом првим изреке, тај суд се огласио ненадлежним за одлучивање о поднетој тужби. Ставом другим изреке, одбачена је тужба тужилаца поднета дана 14.01.2014. године против туженог.

Против наведеног решења тужиоци су благовремено изјавили жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на жалбу, са предлогом да се жалба тужилаца одбије као неоснована и тужиоци обавежу на накнаду трошкова поступка за састав одговора на жалбу и у висини судске таксе за тај поднесак.

Испитујући правилност побијаног решења, у смислу члана 386 ЗПП у вези са чланом 402 ЗПП, другостепени суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1,2,3,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Тужиоци су поднетом тужбом захтевали испис извршне вансудске хипотеке І реда на објекту у изградњи аа, уписане на основу њихове заложне изјаве Ов-5692/10 од 20.04.2010. године у лист непокретности бр. аа1 КО Врачар.

Законом о државном премеру и катастру („Службени гласник Републике Србије“ бр. 72/09 – у даљем тексту: Закон), прописано је: да су тим законом уређени стручни послови и послови државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско картографску делатност, процену вредности непокретности, геодетско – катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података и геодетски радови у инжињерско – техничким областима (члан 1); да је за стручне послове и послове државне управе из члана 1 тог закона надлежан Републички геодетски завод (члан 8 став 1); да су у делокругу Завода геодетски радови и послови државне управе који се односе и на оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности (члан 10 тачка 3); да у управним пословима државног премера, оснивања и обнове катастра непокретности, оснивања катастра водова, као и њиховог одржавања решава у првом степену Завод а у другом степену министарство надлежно за послове просторног планирања и урбанизма (члан 11); да се својина и друга стварна права на непокретностима стичу, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности, а престају брисањем (члан 60 став 1); да је упис стварних права упис којим се стичу, преносе, ограничавају или престају право својине и друга стварна права на непокретностима (члан 75); да се у катастар непокретности, осим права својине, уписује право коришћења, право закупа, право службености, хипотека и друга стварна права на непокретностима прописана законом (члан 77); да је одржавање катастра непокретности прикупљање, утврђивање и провођење промена на непокретностима и стварним правима на њима која су од утицаја на податке катастра непокретности у складу са одредбама тог закона (члан 113); да су промене у поступку одржавања у смислу тог закона промене на непокретностима и стварним правима на њима настале променом која се односи на стицање, пренос, ограничење и престанак стварног права или држаоца на непокретности (члан 114 став 1 тачка 10); да се упис у катастар непокретности врши, по правилу, по скраћеном поступку на основу приложених исправа, а у случају када се утврди да се на основу приложених исправа не може одлучити по захтеву, може се спровести испитни поступак (члан 121); да се упис у катастар непокретности врши даном доношења решења којим је упис дозвољен, уз упис по службеној дужности забележбе ради чињења видљивим да решење о упису није коначно (члан 128 став 1); да се против решења донетог у првом степену може изјавити жалба у року од 8 дана од дана достављања решења (члан 129 став 1); да се против другостепеног решења донетог у складу са одредбама тог закона може водити управни спор (члан 180 став 1).

Према члану 7 Закона, на поједина питања уписа стварних права која нису уређена тим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује својина и друга стварна права, а на поједина питања поступка која нису уређена тим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Из наведених одредби произилази да је правилан закључак о ненадлежности првостепеног суда у овој правној ствари.

Поднетом тужбом тражен је испис (брисање) хипотеке – врста уписа којим престаје хипотека (члан 75 закона) и провођење тако настале промене на том стварном праву у поступку одржавања катастра непокретности (чланови 113 и 114 став 1 тачка 10 закона). Одржавање катастра непокретности је у делокругу Републичког геодетског завода (члан 8 став 1 закона), који у управним пословима одржавања катастра непокретности решава у првом степену (члан 11 тачка 1 закона) по скраћеном или испитном поступку и правилима из Закона о општем управном поступку (чланови 7 и 121 закона), доношењем решења (члан 128 став 1 закона) против којег се може изјавити жалба (члан 129 став 1 закона) и водити управни спор (члан 180 став 1 закона).

Због тога не постоји надлежност суда за одлучивање о испису (брисању) хипотеке уписане на непокретности у листу непокретности бр. 3668 КО Врачар, већ је одлучивање о томе у надлежности Републичког геодетског завода (у првом степену), министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма (у другом степену), а судска заштита може се остварити у управном спору – пред Управним судом. Из тих разлога, у овој правној ствари правилно је примењен члан 16 став 1 и 2 ЗПП на основу којих се првостепени суд огласио ненадлежним и одбацио поднету тужбу.

Неосновано се изјављеном жалбом – наводом да тужени одбија да изда сагласност за брисање хипотеке и да зато тужиоци немају исправу на основу које би могли тражити њено брисање, због чега морају у судском поступку исходити брисање уписане хипотеке, указује на постојање битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 2 ЗПП, односно да је првостепени суд неосновано одбио да одлучује о захтеву за који је надлежан. Одбијање туженог (хипотекарног повериоца) да изда сагласност за брисање хипотеке не искључује надлежност Републичког геодетског завода за одлучивање о њеном брисању нити успоставља надлежност суда да одлучује о захтеву за брисање хипотеке. То само значи да означени орган, ако утврди да на основу исправа које тужиоци приложе као доказ за тврдњу о испуњености услова за брисање хипотеке не може одлучити о том захтеву, тражени упис – брисање хипотеке неће извршити по скраћеном поступку, већ ће спровести испитни поступак (саслушање странака, увиђај, вештачење и друго).

Нису основани ни жалбени наводи да је првостепени суд пропустио да одлучи о истовременом или одвојеном расправљању о противтужби коју је тужени поднео у смислу члана 198 ЗПП, као и да није применио одредбу члана 294 став 2 истог закона и тако учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 7 ЗПП – онемогућио тужиоце у расправљању.

Тужени је у одговору на тужбу истакао противтужбени захтев, али не само против тужилаца већ и против још два правна лица. Поднету противтужбу првостепени суд је решењем од 26.02.2014. године издвојио из списа и о истој се одлучује у посебном поступку – у предмету тог суда П-96/14. Дужност суда да пре одбацивања тужбе одржи рочиште ради изјашњења тужилаца о одбацивању тужбе прописана је ставом другим одредбе члана 294 Закона о парничном поступку. Наведена одредба је у Закон о парничном поступку унета Законом о изменама и допунама Закона о парничном поступку који је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 55 од 23.05.2014. године и ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања. Побијано решење донето је пре ступања на снагу наведеног закона, због чега првостепени суд у време његовог доношења ту одредбу није ни могао применити, па зато и не постоји битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 7 ЗПП.

Са свега наведеног, на основу члана 401 тачка 2 ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Трошкови одговора на жалбу, по налажењу овог суда, нису били нужни и неопходни због чега је применом чланова 154 и 165 став 1 ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)