Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.03.2011.

Гж 627/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАД
Гж 627/11
Дана 23.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Зорице Јашаревић и Весне Матковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против тужених ББ и ББ1, чији је пуномоћник БА адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П-10605/10 од 25.06.2010. године, у седници већа одржаној дана 23.03.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П-10605/10 од 25.06.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П-10605/10 од 25.06.2010. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је носилац права коришћења на непокретности-њиви, катастарска парцела број аа површине _ уписаној у привремени лист непокретности број аа1 КО _, што би тужени били дужни да признају и да трпе да тужилац своје право упише у земљишне и друге јавне књиге. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован предлог за одређивање привремене мере којим је тражено да се забрани туженима или било ком лицу које они овласте продаја, оптерећење или друго располагање непокретношћу-њивом на катастарској парцели аа површине _ ар уписаној у привремени лист непокретности број аа1 КО _. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженима солидарно плати трошкове парничног поступка у износу од 9.900,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде, тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени су дали одговор на жалбу тужиоца.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу члана 372 ЗПП-а, другостепени суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1,2,5,7 и 9 ЗПП-а на које другостепени суд пази по службеној дужности. Жалбом, изјављеном и из разлога предвиђеног чланом 360 став 1 тачка 1 ЗПП-а, посебно се не указује да првостепени суд није применио или да је неправилно применио неку другу одредбу Закона о парничном поступку и да је то имало утицаја на правилност побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, сада покојна ПП је током 1983. године од АА1 примила износ од 80.000,00 тадашњих динара на име накнаде-цене за пренето право коришћења земљишта-њиве на катастарској парцели аа у површини од _ м2 у КО _. Решењем Општинске управе друштвених прихода Општине Врачар број 467/1-24/86-VI од 11.07.1986. године сада покојној ПП одузет је новац у износу од 280.000,00 тадашњих динара јер је стечен недозвољеним прометом градског грађевинског земљишта-катастарским парцелама аа и аа2 уписаним у зк.ул._ КО _, и пренет у Фонд друштвене својине. Пресудом Врховног суда Србије У-1256/86 од 24.12.1986. године одбијена је тужба сада покојне ПП поднета против решења Градске управе друштвених прихода IV-02 бр.467-63/86 од 24.09.1986. године којим је одбијена њена жалба изјављена против решења првостепеног органа од 11.07.1986. године. Правоснажним решењем О-544/91 од 24.05.1991. године тужени су, са једнаким наследним уделима, оглашени за наследнике заоставштине покојне ПП коју, између осталог, чини и право коришћења катастарске парцеле аа у површини од _ ари уписане у зк.ул._ КО _. Наведена парцела је сада уписана у привремени лист непокретности број _ КО _, као земљиште у државној својини-власништво Републике Србије са правом коришћења покојне ПП.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев за утврђење права коришћења тужиоца на катастарској парцели аа површине _ ар уписаној у привремени лист непокретности број 1167 КО Крњача, сматрајући да је тужилац очигледном грешком у писању спорну парцелу у тужби означио бројем аа2. Тужилац у жалби не указује да је побијаном пресудом прекорачен тужбени захтев тако што је одлучено о нечем другом а не о ономе што је тужбом тражено.

И по налажењу овога суда, тужилац не може стећи право коришћења на земљишту које има статус градског грађевинског земљишта у државној својини са правом коришћења тужених као законских наследника ранијег корисника тог земљишта, сада покојне ПП.

Одредбом члана 26 Закона о грађевинском земљишту (''Службени гласник СРС'' број 20/79 и 16/83), важећег у време када су правни претходници странака извршили промет неизграђеног градског грађевинског земљишта-њиве на подручју КО _ уз накнаду, било је прописано да ранији сопственик неизграђеног градског грађевинског земљишта има право да користи то земљиште и да га употребљава за дозвољене сврхе, на начин којим се не мења облик и својство земљишне парцеле, до дана када га је на основу одлуке надлежног општинског органа дужан да преда општини, односно одређеном кориснику, ради привођења тог земљишта намени одређеној урбанистичким планом. Право коришћења из наведене законске одредбе, сходно члану 29 став 1 истог закона, ранији сопственик могао је пренети само на брачног друга, потомке, усвојенике, родитеље и усвојиоце који ово право нису могли пренети правним послом на друга лица. Ставом трећим ове одредбе било је прописано да је правни посао закључен противно одредби става првог тог члана ништав.

Правни посао којим је током 1983. године извршен пренос права коришћења неизграђеног градског грађевинског земљишта у _ на правног претходника тужиоца је ништав у смислу цитираног члана 29 став 1 и 3 тада важећег Закона о грађевинском земљишту, зато што правни претходник тужиоца није припадао кругу лица на које је то право правни претходник тужених могла пренети. Због тога, правни претходник тужиоца по том основу није могао стећи право коришћења на спорном земљишту нити је то право могло накнадно прећи на тужица као његовог правног следбеника. Државина тужиоца и његовог правног претходника на спорном земљишту у одређеном временском периоду такође не може бити ваљани правни основ за стицање права коришћења. Протек одређеног времена и државина су чињенице које су, сходно члану 28 Закона о основама својинско-правних односа, релевантне за одржај као законом признати начин стицања права својине. Међутим, овај начин стицања права својине не може се примењивати и на стицање права коришћења грађевинског земљишта јер је право на том земљишту регулисано посебним прописима.

Правилно је првостепени суд одбио и предлог за одређивање привремене мере јер за то, из изложених разлога, нису били испуњени услови прописани чланом 302 ЗИП-а.

Изјављеном жалбом, по налажењу другостепеног суда, неосновано се оспорава правилност првостепене пресуде.

Ништав уговор не може постати пуноважан ни кад разлог ништавости доцније нестане. Одредбом члана 107 став 1 Закона о облигационим односима изричито је прописано да ништав уговор не постаје пуноважан кад забрана или који други узрок ништавости накнадно нестане. Због тога, правни посао који су закључили правни претходници странака и, противно тада важећим законским одредбама, извршили промет неизграђеног градског грађевинског земљишта не може постати пуноважан зато што је, услед измене закона, сада дозвољен промет тог земљишта, односно прописана конверзија права коришћења истог у право својине. Признавање пуноважности правном послу којим су правни претходници странака извршили промет неизграђеног градског грађевинског земљишта са позивом на одредбе сада важећег Закона о планирању и изградњи значило би ретроактивну примену тог закона, што је у супротности са чланом 197 став 1 Устава Републике Србије нити је, у смислу става другог наведене Уставне одредбе, тим законом предвиђено да поједине његове одредбе о грађевинском земљишту имају повратно дејство.

Бесправном изградњом објекта не може се стећи право коришћења земљишта које није на законит начин дато градитељу на коришћење. Приступајући бесправној градњи на том земљишту тужилац је преузео ризик штетних последица које могу настати због таквог његовог понашања. Зато је без утицаја на одлуку у овом спору навод жалбе да тужилац сада не може да легализује објекте док претходно не утврди право коришћења земљишта.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је заснована на правилној примени чланова 149 и 150 ЗПП-а.

Са свега наведеног, на основу члана 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)