Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.09.2011.

Гж 6333/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6333/10
29.09.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца д.п. "АА", које заступа Дејан Бојић, адвокат из Пожаревца, против тужених "ББ", "ББ1" и "ББ2", које заступа БА адвокат, ради брисања укњижбе, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Општинског суда у Пожаревцу П 1477/07-43 од 19.03.2009. године, у седници већа одржаној дана 29.09.2011. године донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Пожаревцу П 1477/07-43 од 19.03.2009. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Пожаревцу П 1477/07-43 од 19.03.2009. године одбијен је тужбени захтев за укидање у целости укњижбе по решењу земљишно-књижног суда Општинског суда у Пожаревцу Днл. _ у ЗКУЛ бр. аа на пословном простору у Пожаревцу аа1, на к.п. аа2, извршена као право коришћења на "ББ2" са целином у корист "ББ", на ½ и "ББ1" на ½, као право и за враћање у пређашње књижно стање. Истом пресудом је обавезан тужилац да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 64.400,00 динара.

Против наведене пресуде благовремено је изјавио жалбу тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о трошковима спора.

Апелациони суд у Београду је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП-а и налази да жалба није основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 истог закона на коју се жалбом неосновано и паушално указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивуречна и садржи разлоге о свим одлучним чињеницама.

У току првостепеног поступка је утврђено да је тужилац правно лице, регистровано у Србији од делова раније постојећег "ББ3" који су се налазили на подручју Републике Србије. Тужени "ББ2" је организовано 18.03.1994. године од имовине истог Југословенског комбината са територије Хрватске. Оснивач и власник овог правног лица је Хрватски фонд за приватизацију, односно Република Хрватска. Тужилац је корисник пословног простора – локала аа1 у Пожаревцу. Право коришћења локала тужилац заснива на Уредби о заштити имовине делова предузећа чије је седиште на подручју бивших Република СФРЈ („Службени гласник РС“ 31/01). Захтев тужиоца за упис права својине наведене непокретности у књигу етажне својине је одбачен правноснажним решењем Општинског суда у Пожаревцу Днл. 679/2006 од 13.09.2006. године услед недостатка правног основа за укњижбу, недостатка исправе о својини предлагача, односно да се ради о основном средству и недостатку скице локала. Тужени "ББ2" је продао наведени пословни простор уговором о купопродаји непокретности, овереним пред судом 12.10.2006. године купцима, туженима "ББ"и "ББ1" на једнаке делове. У земљишним књигама је уписано право коришћења наведене непокретности са претходног корисника "ББ2" у корист купаца, стим што није прихваћен приликом укњижбе тражени упис права својине. Општина Пожаревац и Република Србија су упућене на парницу ради утврђења права коришћења на спорном пословном простору. Правноснажним решењем Трговинског суда у Пожаревцу П 341/07 од 17.04.2006. године прекинут је парнични поступак по тужби д.п. "АА" против тужених "ББ2", "ББ" и "ББ1", ради утврђења ништавости уговора од 12.10.2006. године и по противтужби за предају у државину спорног локала и накнаду штете, јер се ради о спору из области примене Споразума о питањима сукцесије, условљеног спровођењем претходног поступка пред државним телом и по процедури коју предвиђају билатерални споразуми држава сукцесора.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је побијаном пресудом према садржини тражене правне заштите одбијен тужбени захтев због недостатка активне легитимације. Према правним правилима садржаним у Закону о земљишним књигама, који се примењују на основу Закона о неважности правних прописа донетих пре 06.04.1941. године и то параграфу 68, право на подизање брисовне тужбе као земљишно-књижног права има лице које је у свом већ постојећем земљишно-књижном праву повређено због доцније укњижбе против које је управљен тужбени захтев. У овом случају тужилац никада није био уписан као земљишно-књижни власник спорне непокретности, нити њеног дела, те побијаном укњижбом није повређено његово земљишно-књижно право. Поступак за оцену пуноважности уговора, закљученог између тужених је у прекиду и тужилац није доказао стварна права на спорној непокретности. По окончању ове парнице и решења својинскоправних односа следбеника Југословенског комбината гуме и обуће „Борово“, применом Споразума о питањима сукцесије биће коначно опредељено и земљишно-књижно стање спорне непокретности.

Жалбом се само парафразира законски текст када постоје битне повреде поступка, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и повреда материјалног права и паушално оспорава побијана одлука из свих законских разлога, прописаних чл. 360 ЗПП-а без навођења конкретних повреда поступка, чињеница које првостепени суд није утврдио или је утврдио погрешно и без навођења одредби материјалног права које првостепени суд није применио или их је погрешно применио. Стога поднетом жалбом није доведена у сумњу правилност и законитост побијане пресуде.

Одлука о трошковима поступка је донета правилном применом чл. 149 и 150 ЗПП-а.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци пресуде на основу одредби чл. 375 ЗПП-а.

       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
       Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)