Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.01.2017.

Гж 6446/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6446/16
12.01.2017. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Добриле Страјина, председника већа, Зорана Хаџића и Маје Чогурић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог ББ, чији је пуномоћник адвокат АБ1, ради конституисања права службености, вредност предмета спора 10.000,00 динара, одлучујући о жалбама парничних странака изјављеним против пресуде Основног суда у Мионици П бр.336/14 од 26.07.2016 године, у седници већа одржаној 12.01.2017. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда  Основног суда у Мионици П бр.336/14 од 26.07.2016 године у ставу 1. и 3. изреке.

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Мионици П бр.336/14 од 26.07.2016 године у ставу 2. изреке.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени АБ да тужиоцу АА накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 15.800,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа другостепене одлуке.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом установљено је право службености пута као колског, за прогон стоке и пешачког у корист повласних кат. парцела бр. аа укупне поврине 0.08.18 ха, по култури земљиште под зградом – објектом у површини 0.01.00 ха, земљиште под зградом – објектом у површини 0.01.73 ха и земљиште уз зграду – објекат у површини 0.03.27 ха њива II класе у површини 0.02.18 ха, са два породична стамбена објекта на овој парници и у корист кат. парцеле бр. аа1 у укупној површини од 0.06.10 ха са земљиштем под зградом – објектом у површини 0.1.12 ха и земљиште уз зграду – објекат у површини 0.04.98 ха, обе КО Мионица Село власништво тужиоца, преко послужне кат. парцеле аа2 њива II класе КО Мионица Село, власништво туженог који службени пут полази од асфалтног пута Мионица – Горња Топлица, кат. парцела бр. аа3 и иде у ширини од 4м, у дужини од 65м правцем од североистока ка југозападу послужном парцелом туженог кат.парцелом бр. аа2 између парцеле непарничара кат.парцела бр. аа0 – службеног пута и целом дужином северних међа повласних парцела тужиоца кат.парцела бр. аа и бр. аа1 између детаљних тачака бр. 1 чије су коодинате Y-428 020.78 и Х-900 885.54, бр. 2 чије су координате Y-428 044.99 и Х-900 891.20, бр. 3 чије су координате Y-428 083.83 и Х-900 900.56 бр. 4 чије су координате Y-428 085.63и Х-900 896.84, бр. 5 чије су координате Y-428 043.95 и Х-900 886.82 и бр. 6 чије су координате Y-428 428.02198 и Х-900 881.51 за улазак у повласне парцеле тужиоца кат.парцела бр. аа и кат.парцела бр. аа1, обе КО Мионица Село, где се и завршава, што је тужени дужан да призна, дозволи и трпи да се тужилац несметано користи напред описаним путем за долазак и одлазак из својих повласних парцела да се описана стварна службеност пута, као колског за прогон стоке и пешачког уцрта према описаним детаљним тачкама у кат.плану и операту, на кат.парцели бр. аа2 КО Мионица Село у РГЗ – СКН Мионица и другим јавним књигама у којима се води евиденција права својине и коришћења на непокретностима по основу ове пресуде, без посебног одобрења туженог, све у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде (став 1. изреке). Обавезан је тужилац да туженом на име накнаде за конституисану службеност пута из става 1. изреке плати износ од 258.640,50 динара у року од од дана пријема писменог отправка пресуде (став 2. изреке). Одлучено је да свака станка сноси своје трошкове поступка (став 3. изреке).

Против наведене пресуде парничне странке су благовремено изјавиле жалбу и то тужилац против одлуке из става 2. изреке а тужени против одлуке из става 1. и 3. изреке побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Тужилац је дао одговор на жалбу туженог.

Испитујући правилност првостепене пресуде у смислу члана 386. ЗПП (“Службени гласник РС”, бр. 72/11 и бр.55/14), Апелациони суд је нашао да  је жалба тужиоца основана а да жалба туженог да није основана.

Према разлозима првостепене пресуде, повласне парцеле бр.аа и бр.аа1 и послужна парцела бр.аа2, све уписане у КО Мионица, биле су власништво ВВ. Повласне парцеле формиране су од основне кат.парцеле бр.аа2. Повласна парцела бр.аа се са источне стране граничи са регионалним путем Мионица – Љиг (кат.парцела бр.аа3), са северне стране је послужна парцела бр.аа2, са јужне стране са кат.парцелом бр.аа4, а са западне стране са кат.парцелом бр.аа1. На кат.парцели бр.аа налазе се три објекта – стамбени објекат који је изграђен за време претходног власника ВВ, стамбено – пословна зграда у којој се налази аутомеханичарска радња и магацин за резервне делове (није уписан у лист непокретности). Улазак у радионицу и мегацин резервних делова (оба објекта на кат.парцели бр.аа) је са кат.парцеле бр.аа2. Повласна парцела бр.аа1 се са источне стране граничи са кат.парцелом бр.аа, са западне стране са кат.парцелом бр.аа5, са јужне стране са кат.парцелом бр.аа4, са северне стране је послужна парцела бр.аа2. На кат.парцели бр.аа1 налази се објекат  за технички преглед моторних возила, пролазног типа, и то тако што је улаз возила са кат.парцеле бр.аа2 а излазак на кат.парцелу бр.аа1. Послужна кат.парцела бр.аа2, власништво туженог, се источном страном граничи са регионалним путем Мионица – Љиг. Кат.парцела бр.аа2 је у кат.операту уписана као њива повшине 0.23.17 ха. Део послужне парцеле у дужини од око 148 метара и просечне ширине од око 4м се користи као приступни пут, док се остатак парцеле користи као обрадиво пољопривредно земљиште. Дужина путног земљишта кат.парцеле бр.аа2 поред повласних парцела износи 65 метара са подлогом подобном за кретање моторних возила. Тужилац је власник кат.парцеле бр.аа4Ц која се граничи са кат.парцелом бр.аа4Е која представља путно земљиште које је у целости насуто ризлом и која повезује регионални пут Мионица – Љиг.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд закључио да тужилац без коришћења послужне парцеле која је у власништву туженог – кат.парцела бр.аа2 КО Мионица Село не може да дође до пословних објеката изграђених на повласним парцелама тужиоца кат.парцела бр.аа и бр.аа1, па је правилном применом члана 53. став 1. Закона о основама својинско – правних односа, којом је прописано да се одлуком суда или другог државног органа стварна службеност установљава када власник повласног добра у целини или делимично не може користити то добро без одговарајућег коришћења послужног добра, као и у другим случајевима одређеним законом, установио право службености у корист кат.парцела бр.аа и бр.аа1 а на терет кат.парцеле бр.аа2 на начин како је то одређено ставом 1. изреке првостепене одлуке, с обзиром да се на тај начин најмање оптерећује послужно добро туженог.

Нашавши да првостепени суд није починио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. и 2. ЗПП, да је чињеничо стање потпуно и правилно утврђено и на исто правилно примењено материјално право, то је Апелациони суд сходно овлашћењу из члана 390. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке ове другостепене одлуке, а при том је имао у виду све жалбене наводе туженог и нашао да се истим не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде.

Наиме, неосновани су наводи жалбе туженог којима се указује да првостепени суд није потпуно и правилно утврдио чињенично стање у погледу нужности установљавања службености с обзиром да је суд наведену чињеницу утврдио из основног и допунског налаза и мишљења судског вештака саобраћајне струке и судског вештака грађевинске струке, које је првостeпени суд правилно ценио у смислу члана 8. Закона о парничном поступку. Првостепени суд је правилно утврдио да се на кат.парцели бр.аа налази радионица за поправку моторних возила технички опремљена са два радна места и магацин резевних делова, да је улазак у оба објекта са кат.парцеле бр.аа2 (послужно добро), да се испред радионице налази бетонски плато ширине 5,0 метара, те да ако би се саобраћај возила пребацио на путни правац кат.парцеле бр.аа3Е (који излази на државни пут) улазак путничких возила у радионицу на кат.парцели бр.аа био би на граници техничких могућности, уз неизбежно маневрисање возила и да би улазак у магацин резервних делова који се налази на кат.парцели бр.аа био немогућ с обзиром да је једини улаз у овај објекат са послужне парцеле бр.аа2. У погледу објекта у коме се изводи технички преглед а који се налази на кат.парцели бр.аа1 суд је правилно утврдио да је исти пролазног типа, тако што је улаз возила са кат.парцеле бр.аа2 а излазак на кат.парцелу бр.аа1 имајући у виду да је смер кретања условљен положајем канала, испитне плоче на каналу и ваљцима за испитивање кочница, па уколико би се спречио улаз са кат.парцеле бр.аа2, већ да се веза са државним путем оствари преко кат.парцеле бр.аа4Ц и бр.аа4Е, то би довело до тога да би улазак возила на линију техничког прегледа морао бити кретањем уназад, а излазак кретањем унапред, што представља технолошки отежан, неудобан и мање безбедан начин кретања возила у односу на кретање преко кат.парцеле бр.аа2. И у случају да се веза између кат.парцеле бр.аа1 и државног пута оствари преко кат.парцеле бр.аа4Ц и бр.аа4Е, у ком случају би возила у објекат техничког прегледа улазила са кат.парцеле бр.аа1, те скретала улево и улазила на линију техничког прегледа са северне стране, коришћење линије техничког прегледа без залежења на послужно добро није могуће, па би за пролазак путничких возила стандардних димензија потребно коришћење кат.парцеле бр.аа2 на ширини 1,05 м и дужини 3м, а за пролазак лаких теретних возила до 5.000 кг иста парцела би се користила у ширини од 2,15 м и дужини 5м (тужилац сходно решењу МУП-а Србије бр.223-649/08 од 13.04.2009. године има овлашћење да врши технички преглед возила чија највећа дозвољена маса не прелази 5.000 кг). 

Такође, Апелациoни суд је ценио наводе жалбе туженог којима указује да је тужилац изградњом бесправних пословних објеката довео до тога да обављање своје пословне делатности у објектима изграђеним на повласним парцелама не може вршити без коришћења парцеле туженог бр.аа2 (послужног добра), те да би да њих нема тужилац могао преко своје кат.парцеле бр.аа4Ц и парцеле бр.аа4Е (путно земљиште) изаћи на пут Мионица – Љиг, али налази да су исти неосновани с обзиром да из решења Одељења за општу управу Општине Мионица бр.351-117/2004 од 23.04.2004. године произлази да је тужиоцу издато одобрење за изградњу пословно – стамбеног објкета  - аутомеханичарске радионице на кат.парцели бр.аа у КО Мионица Село, те да тужилац и за изградњу пословног објекта за технички преглед возила на кат.парцели бр.аа1 у КО Мионица Село има одобрење (решење Одељења за општу управу Општине Мионица бр.351-862/2008 од 26.06.2008. године), па се у конкретном случају не може говорити о бесправно подигнутим објектима (тужени на коме је терет пружања доказа из члана 228. ЗПП није пружио доказе да су наведена решења поништена и да је наложено рушење спорних објеката).

Апелациони суд је ценио и све друге наводе жалбе туженога, али налази да нису од значаја и да не могу утицати на доношење другачије одлуке, те их стога сходно члану 396. став 1. ЗПП не образлаже посебно.

Са наведеног суд је донео одлуку као у ставу првом изреке.

Основано се жалбом тужиоца оспорава одлука првостeпеног суда којом је обавезан тужилац да туженом исплати износ од 258.640,50 динара на име накнаде за конституисану службеност пута. Наиме, одредбом члана 53. став 3. Закона о основама својинско – правних односа прописано је да на захтев власника послужног добра надлежни државни орган утврђује и одговарајућу накнаду коју је власник повласног добра дужан да плати власнику послужног добра. Са наведеног произлази да суд не може сам да одреди накнаду власнику послужног добра, већ да власник послужног добра мора истаћи захтев за накнаду, па како тужени, као власник послужног добра и то кат.парцеле бр.аа2 КО Мионица село, током поступка такав захтев није истакао, то суд није био овлашћен да накнаду и досуди, па је Апелациoни суд применом члана 393. став 1. ЗПП укинуо првостeпену пресуду у делу у коме је обавезан тужилац да туженом  исплати износ од 258.640,50 динара на име накнаде за конституисану службеност пута и донео одлуку као у ставу другом изреке ове другостепене одлуке.

Правилна је и одлука о трошковима поступка јер је иста донета правилном применом члана 153. и 154. ЗПП.

Како је Апелациoни суд нашао да је жалба тужиоца основана, то тужиоцу у смислу члана 153. 154. и 163. ЗПП припадају трошкови другостепеног поступка и то трошкови на име састава жалбе од стране адвоката у износу од 12.000,00 динара и на име судских такси на жалбу и другостепену одлуку у износу од  по 1.900,00 динара а све сходно важећој АТ и ТТ из Закона о судским таксама, па је обавезао туженог да тужиоцу накнади трошкове другостепеног у укупном износу од 15.800,00 динара.

Са наведеног Апелациoни суд је одлучио као у ставу трећем изреке.

Имајући у виду да је жалба туженог одбијена као неоснована то је Апелациoни суд на основу члана 153. и 165. ЗПП донео одлуку као у ставу четвртом изреке ове другостепене пресуде.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА  - СУДИЈА
Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)