Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.03.2015.

Гж 7433/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7433/13
Дана 10.03.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Јасне Беловић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених ББ и ББ1, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради проглашења извршења недопуштеним, одлучујући о жалби туженог ББ1 изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П бр. 64111/10 од 04.11.2011. године, у седници већа одржаној дана 10.03.2015. године донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П бр. 64111/10 од 04.11.2011. године па СЕ ОДБИЈА тужбени захтев којим је тужиља АА тражила да се прогласи недопустивим извршење решења Четвртог општинског суда у Београду И бр. 10185/09 од 24.06.2009. године, којим је на основу решења Трећег општинског суда у Београду П бр. 8083/07 од 11.02.2008. године и допунског решења истог суда П бр. 8083/07 од 18.04.2008. године, одређено извршење против извршног дужника, туженог ББ принудним исељењем из стана аа, КАО НЕОСНОВАН.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима садржано у ставу другом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П бр. 64111/10 од 04.11.2011. године па СЕ ОБАВЕЗУЈЕ тужиља АА да туженом ББ1 из Београда на име трошкова парничног поступка исплати износ од 62.000,00 динара у року од 15 дана од пријема пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке, проглашено је недопустивим извршење решења Четвртог општинског суда у Београду И бр. 10185/09, нови број И бр. 39196/10 Првог основног суда у Београду, којим је на основу решења Трећег општинског суда у Београду П бр. 8083/07 од 11.02.2008. године и допунског решења истог суда П бр. 8083/07 од 18.04.2008. године, одређено извршење против извршног дужника, туженог ББ принудним исељењем из стана аа. Ставом другим изреке обавезан је тужени ББ1 да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 50.850,00 динара.

Против наведене пресуде тужени ББ1 је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у границама законских овлашћења из члана 372 ЗПП (Службени гласник РС бр. 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506 ЗПП(Службени гласник РС бр. 72/11 са свим изменама и допунама) Апелациони суд је оценио да је жалба туженог ББ основана.

Према утврђеном чињеничном стању решењем Трећег општинског суда у Београду П бр. 8083/07 од 11.02.2008. године, допуњеним решењем истог суда од 18.04.2008. године, утврђено је да је тужени ББ одузео мирну државину тужиоца, а овде туженог ББ1, на стану аа на тај начин што је променивши браву улазних врата провалио и уселио се у стан. Истовремено, тужени ББ је обавезан да наведени стан врати у искључиву државину тужиоцу, овде туженом ББ1, тако што ће се из њега иселити и уз све примерке кључа предати му га испражњеног од свих лица и ствари, уз овлашћење тужиоцу да, за случај да тужени не поступи како му је наложено, о његовом трошку промени браву на улазним вратима. Такође, забрањено је туженом да на описани или сличан начин смета тужиоца у мирној државини предметног стана, а одређена је и привремена мера којом је туженом наложена чинидба идентична чинидби садржаној у одлуци о тужбеном захтеву. Правноснажним решењем Четвртог општинског суда у Београду И бр. 10185/09 од 24.06.2009. године, по предлогу овде туженог ББ1 као извршног повериоца, одређено је извршење на основу наведеног решења, па је у поступку настављеним пред Првим основним судом у Београду (нови број И бр. 39196/10) дана 11.03.2011. године извршење спроведено тако што је предметни стан извршном повериоцу предала овде тужиља уз констатацију на записнику о спровођењу извршења да се у стану налази од 09.05.2008. године. Дана 09.05.2008. године тужиља је у својству купца са ВВ у својству продавца закључила и пред судом оверила уговор о купопродаји предметног стана. Пре него што је закључио тај уговор ВВ је, преко заступника ВА, дана 26.06.2007. године закључио и пред судом оверио предуговор о купопродаји истог стана, тада у изградњи, са туженим ББ1.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је оценио да у одсуству доказа да је тужени ББ1 стекао право власништва на предметном стану тужиља, која у смислу члана 455 ЗОО и члана 4 Закона о промету непокретности поседује правно ваљан основ за то, има право које спречава извршење одређено решењем Четвртог општинског суда у Београду И бр. 10185/09 од 24.06.2009. године. Стога је применом одредбе члана 24 Закона о извршном поступку(Службени гласник бр. 125/04) донео побијану пресуду којом је усвојио тужбени захтев и тако одређено решење прогласио недопустивим.

Оваква одлука првостепеног суда се не може прихватити јер је на чињенично стање, које је у делу релевантном за доношење одлуке о постављеном тужбеном захтеву правилно и потпуно утврђено, првостепени суд погрешно применио материјално право, на шта се основано указује у жалби туженог ББ1.

Према одредби члана 24 Закона о извршном поступку, применом кога је донета побијана пресуда, лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење може покренути парнични поступак ради недопустивости извршења.

Извршна исправа на основу које је дозвољено спорно извршење донета је у поступку по тужби овде туженог ББ1 за заштиту државине на предметном стану. То значи да је, када се има у виду одредба члана 70 Закона о основама својинскоправних односа, њоме пружена заштита фактичкој власти туженог на предметном стану и да је предаја стана у државину туженом ББ1 извршним решењем П бр. 8083/07 наложена ради успоставе последњег фактичког стања поседа. Насупрот овом праву туженог тужиља истиче право својине на истом стану, по том основу и право на државину, као посебно право које као независно од права на обичну државину као фактичку власт на ствари ужива судску заштиту у другој парници (у смислу члана 81 Закона о основама својинскоправних односа). Како основаност тужбеног захтева за проглашење извршења недопустивим није могуће ценити независно од права које се штити одлуком на основу које је одређено извршење и како се фактичка власт на ствари штити независно од права власништва и права на државину исте ствари то се испоставља да право које тужиља у овој парници истиче није подобно да би се спречило предметно извршење.

Код таквог стања ствари основано тужени ББ1 у жалби указује да је заштиту права на које претендује тужиља, уместо у овој, требало да остварује у парници о праву на државину предметног стана у којој би била расправљена спорна питања која се тичу таквог права па и расправљање права својине на њему.

Из изложених разлога и имајући у виду да у поступку пред првостепеним судом није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, применом одредбе члана 380 став 4 ЗПП, Апелациони суд у Београду је одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде.

Применом одредбе члана 161 став 2 ЗПП, у вези члана 149 и 150 ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке, јер је тужени ББ1 с обзиром на коначан исход успео у спору па му, према стању у списима, припада право на накнаду нужних трошкова првостепеног поступка и то за ангажовање адвоката за састав једног образложеног поднеска у износу од 5.000,00 динара, заступање на шест одржаних рочишта у износу од по 6.250,00 динара и приступ на два неодржана рочишта по 3.750,00 динара, све одмерено према Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката важећој у време доношења првостепене пресуде, као и трошкова другостепеног поступка за састав жалбе у износу од 12.000,00 динара.

Председник већа-судија
Зорана Делибашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)