Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.10.2011.

Гж 7489/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7489/10
20.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против тужених ББ, кога заступа адв. БА, ББ1, ББ2, ББ3 и ББ4, ради својине и исплате и противтужби тужених ради права својине, одлучујући по жалбама тужених изјављеним против пресуде Општинског суда у Бору П 1419/01 од 06.11.2008. године, у седници већа одржаној 20.10.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Бору П 1419/01 од 06.11.2008. године и предмет ВРАЋА Основном суду у Бору на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом под ставом првим је усвојен тужбени захтев и утврђено је да је тужилац по основу стицања у породичној заједници са туженицима сувласник са уделом од 12,42% у покретним стварима наведеним у том делу изреке, а тужени су обавезани да тужиоцу то право признају и да му наведени удео предају у својину и државину. Под ставом другим је усвојен тужбени захтев и туженици су обавезани да тужиоцу солидарно исплате новчану противвредност његовог доприноса у стицању и изградњи породичне стамбене зграде у аа у износу од 69.435,75 динара са законском затезном каматом од 14.04.2008. године као дана вештачења до исплате. Под ставом трећим туженици су обавезани да тужиоцу солидарно исплате новчану противвредност његовог доприноса у стицању помоћних објеката штале, објекта за казан и млин, гараже, септичке јаме, водоводних цеви и прикључка на резервоар за воду, прикључка за стару кућу са ископом и затрпавањем канала и дрвене ограде укупне 336.354,72 динара са законском затезном каматом од 18.06.2008. године до исплате. Под ставом четвртим туженици су обавезани да тужиоцу плате вредност његовог доприноса у подизању два воћњака на земљишту тужених у аа у укупном износу од 43.097,40 динара са законском затезном каматом од вештачења 11.11.2007. године до исплате. Под ставом петим туженици су обавезани да тужиоцу исплате његов сувласнички удео од 12,42% у к.п. аа1 и аа2, обе КО аа и стамбеној згради површине _ м2 на тој парцели у укупном износу од 908.908,50 динара са законском затезном каматом од вештачења до исплате. Под ставом шестим је делимично усвојен противтужбени захтев тужених па је утврђено да су туженици сувласници са уделом од укупно 87,58% у покретним стварима наведеним у том делу изреке, а већи део тужбеног захтева за износ од 12,42% је одбијен као неоснован. Под ставом седмим је делимично усвојен тужбени захтев и утврђено је да су тужиоци по истом правном основу сувласници са 87,58% у покретним стварима наведеним у том делу изреке, а већи део тужбеног захтева до траженог удела од 93,79% је одбијен као неоснован. Под ставом осмим је одбијен противтужбени захтев којим је тражено да се тужилац обавеже да преузме регал, апарат за електроварење марке „Горење“ и друге покретне ствари наведене у том делу изреке и да тужиоцима исплати противвредност истих ствари у износу од 486.050,25 динара. Под ставом деветим је утврђено да су тужени-противтужиоци сувласници на 220 стабала воћки на земљишту тужиоца са уделом од 87,58%, а тужилац је обавезан да туженицима исплати тај удео у износу од 155.016,60 динара са законском затезном каматом од 11.11.2007. године као дана вештачења до исплате, а већи део тужбеног захтева до тражених 166.008,30 динара је одбијен као неоснован. Под ставом десетим је утврђено да су тужени сувласници са уделом од 87,58% на к.п. аа1 и аа2 обе у КО аа, а већи део тужбеног захтева за удео од 12,42% је одбијен као неоснован. Под ставом једанаестим је делимично усвојен тужбени захтев и утврђено је да су тужиоци сувласници на згради постојећој на овим парцелама са уделом од 87,58%, а већи део тужбеног захтева за удео од 12,42% је одбијен као неоснован. Под ставом дванаестим је утврђен прекид поступка по тужби тужиоца АА против тужене ББ2 ради својине и исплате и поступка по противтужби ББ2 против тужиоца АА ради својине услед смрти тужене. Под ставом тринаестим туженици су обавезани да тужиоцу плате парничне трошкове у износу од 795.973,00 динара.

Против ове пресуде туженици ББ3, ББ1 и ББ4 су благовремено изјавили жалбу из свих разлога прописаних у чл. 360 став 1 ЗПП. Против исте пресуде тужени ББ је благовремено изјавио жалбу такође из свих законом предвиђених разлога. Жалиоци побијају пресуду у целини и предлажу да друостепени суд укине пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП и нашао да су жалбе основане.

Тужилац тврди да је 04.06.1989. године засновао ванбрачну заједницу са туженом ББ4 и да су њих двоје најпре као ванбрачни партнери а затим као супружници живели у породичној заједници са сродницима тужене родитељима ББ и ББ3 и бабом и дедом ББ2 и ББ1 до априла 2001. године. Предмет спора је утврђење суповерилачког односно сувласничког удела у имовини стеченој у породичној заједници (деоба заједничке имовине). Због природе правног односа такав спор се може решити само на једнак начин према свим стицаоцима, због тога су сви чланови породичне заједнице јединствени супарничари из чл. 204 ЗПП и они се сматрају као једна парнична странка. Према стању у списима члан породичне заједнице ББ2 је умрла у току првостепеног поступка, поступак по тужби тужиоца АА према туженој ББ2 је прекинут решењем Општинског суда у Бору П 1419/01 од 26.01.2006. године, а прекид поступка по тужби и противтужби у односу на исту странку је утврђен и решењем садржаним у дванаестом ставу побијане пресуде. Како су сви чланови породичне заједнице у спору за деобу заједничке имовине јединствени супарничари, поступак није могао бити прекинут само у односу на једног члана породичне заједнице. Није утврђено ко је правни следбеник пок. ББ2, (неко од тужених или лица која не учествују у поступку), па се не може испитати да ли је процесна заједница по тужбеном и противтужбеном захтеву потпуна. У спору за деобу заједничке имовине морају учествовати сви чланови породичне заједнице, односно њихови правни следбеници, а како је побијаном пресудом поступак у односу на једног члана породичне заједнице прекинут, а извршена је деоба целокупне заједнички стечене имовине, остаје нејасно о чему би се, када поступак буде настављен одлучивало. Због тога је одлука под ставом дванаест побијане пресуде последица пропуста првостепеног суда да све чланове породичне заједнице по чл. 204 ЗПП третира као једну парничну странку. Овај недостатак је истовремено и разлог због којег туженици имају правни интерес да побијају првостепену пресуду и у оним деловима у којима је усвојен њихов противтужбени захтев.

Изрека побијане пресуде је противречна а разлози о одлчуним чињеницама које се односе на трајање породичне заједнице и допринос стицалаца нису јасни што представља битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП на коју жалба туженог ББ изричито указује. Поред тога, због погрешне примене материјалног права чињенично стање није правилно утврђено.

Према стању у списима тужилац и тужена ББ4 су засновали ванбрачну заједницу 04. јуна 1989. године, ББ4 је тада била ученица и њих двоје су становали у изнајмљеном стану у _. У село аа су се преселили 1992. године, а по тужиочевим наводима и након тога су држали као закупци једну собу у _. Првостепени суд утврђује да је породична заједница са сродницима тужене заснована истовремено са ванбрачном заједницом, да трајање породичне заједнице није оспорено, а да су каснији наводи туженог ББ, да је породична заједница заснована тек у јуну 1992. године неосновани. Овакви разлози су супротни садржини списа предмета јер су сви тужени у одговору на тужбу од 10.11.2001. године навели да тужилац и тужена ББ4 нису живели у породичној заједници са осталим туженицима до јуна 1992. године, а исто тако су се изјаснили и када су саслушавани као парничне странке 22.03.2002. године. Због тога је закључак првостепеног суда да је породична заједница заснована у јуну 1989. године за сада супротан садржини списа предмета, а трајање породичне заједнице није правилно утврђено. Од правилног утврђења ове чињенице зависи састав заједнички стечене имовине и величина доприноса стицалаца.

По одредби из чл. 195 став 1 ПЗ који се на спорни правни однос примењује на основу чл. 357 став 2 ПЗ заједничку имовину чланова породичне заједнице представља она имовина коју су заједно са супружницима, односно ванбрачним партнерима заједничким радом стекли чланови њихове породице у заједници живота. Чланови породице у смислу тог прописа су крвни, тазбински или адоптивни сродници који живе заједно са супружницима или ванбрачним партнерима. Према томе, да би се нека имовина сматрала заједничком имовином чланова породичне заједнице потребно је да она буде резултат заједничког рада супружника или ванбрачних партнера и њихових сродника и да је стечена у време трајања заједнице живота. Управо због тога је битно да се у поновном поступку разјасни када су тужилац и тужена ББ4 засновали породичну заједницу са сродницима тужене и које покретне и непокретне ствари су стечене заједничким радом чланова породичне заједнице.

Тужилац је у поднеску од 17.01.2002. године навео да су два путничка аутомобила марке „_“ и комби исте марке купљени пре заснивања породичне заједнице, у поднеску од 13.10.2005. године је навео да ова возила и већи број пољопривредне механизације и других покретних ствари наведених у том поднеску представљају власништво тужених ББ и ББ3 и да због тога у односу на те покретне ствари повлачи тужбу, у записнику о увиђају од 07.09.2007. године је констатовано да у домаћинству тужених нису затечени комбајн, силокомбајн, балирач, комби и „_“, да постоји путничко возило марке „_“ регистарске ознаке _, али возила на која се односе тужбени и противтужбени захтев нису индивидуализована, а обзиром на садржину напред наведених тужиочевих поднесака за сада се не може прихватити као правилно утврђење првостепеног суда да ова возила представљају заједничку имовину чланова породичне заједнице. Стога је потребно да првостепени суд на новој главној расправи утврди када су ова возила набављена и да у складу с тим оцени да ли су она стечена заједничким радом чланова породичне заједнице или нису. Противтужбеним захтевом од 21.10.2008. године туженици ББ3 и ББ су тражили да се утврди да наведена возила и остале покретне ствари садржане под ставом првим и шестим побијане пресуде представљају њихово власништво, а туженици ББ1 и ББ4 немају захтев за утврђење права својине на тим покретним стварима (први став противтужбе од 21.10.2008. године), па је у односу на њих одлучивано супротно постављеном противтужбеном захтеву. Остаје да се у поновном поступку разјасни да ли ови тужени, обзиром да немају сопствени захтев за утврђење права својине у односу на наведене покретне ствари, треба да имају статус туженика по тужбеном захтеву ББ3 и ББ1 и да ли је процесна заједница по овом захтеву потпуна.

Нејасно је да ли су ствари наведене у изреци под ставом седмим побијане пресуде као што су подна изолација, дрвена ламперија, бродски под, гипсане плоче, ламинат, бетонске плоче, унутрашња врата керамичке плочице, инсталације и опрема за три купатила и једну кухињу из става шестог пресуде самосталне ствари или су уграђене у породичну кућу тужених у селу аа, а на ту могућност указује садржина изреке под ставом другим побијане пресуде. За сада је неизвесно да ли се покретне ствари наведене под ставом седмим и осмим побијане пресуде односе на неуграђен грађевински материјал или на материјал који је уградњом постао саставни део стамбеног објекта, изрека пресуде је због тога противречна и то за сада спречава њено испитивање. Ако је грађевински материјал наведен у овим деловима изреке уграђен и ако је на тај начин постао саставни део објекта тужених, он не би могао да буде самосталан предмет права својине, па ће првостепени суд у поновном поступку расправити да ли су у питању самосталне покретне ствари и у зависности од тога одлучити о основаности захтева за утврђење права својине на тим покретним стварима.

Првостепени суд правилно налази да штала, објекат за казан и млин, гаража, септичка јама, ограда и прикључак на водовод представљају помоћне објекте који не могу да буду самостални предмети права својине, већ су припадци стамбене зграде као главног објекта чијој употреби служе. Тужилац стога има право да сразмерно свом доприносу у повећању вредности имовине тужених захтева накнаду у новцу. Висина тужиочевог доприноса у повећању вредности стамбеног објекта и свим покретним и непокретним стварима је између странака спорна, а у првостепеној пресуди су у вези са овим спорним питањем изостали разлози и због тога се за сада правилност пресуде у погледу висине тужиочевог доприноса и доприноса осталих чланова породичне заједнице не може са сигурношћу испитати. Вештак ВВ је проценила могуће доприносе свих стицалаца, али не у односу на укупну вредност заједничке имовине, већ према учешћу у стицању укупних прихода домаћинства, обзиром на зараде, рад у пољопривреди и економску базу. По налазу вештака допринос тужиоца би могао да буде 3,24%, 6,21% или 12,42%. Како пресуда у вези са висином доприноса стицалаца сем констатације да је исти утврђен из налаза вештака нема других разлога њена правилност се за сада не може испитати како у погледу одлуке о облигационим тако и у погледу одлуке о стварноправним захтевима странака.

Одлуком из става петог изреке туженици су обавезани да тужиоцу исплате новчану противредност његовог доприноса од 12,42% у стицању к.п. аа1 и аа2 КО аа са стамбеном зградом површине 450 м2 на тој парцели, под ставовима десетим и једанаестим је делимично усвојен противтужбени захтев и утврђено је да су туженици власници дела ове непокретности од укупно 87,58% а већи део противтужбеног захтева за удео од 12,42% је одбијен као неоснован. Ако се тужиоцу исплаћује сувласнички удео у новцу а непокретност није у целини власништво тужених остаје нејасно ко је власник удела од 12,42% и због тога је изрека у овим деловима противречна.

Према стању у списима к.п. аа1 и аа2 КО аа представљају једну целину. Из извештаја комисије за враћање земљишта при Општини Бор произлази да је решењем тог органа од 24.11.1993. године к.п. аа1 у површини од 227 м2 враћена продавцу СС, из чега се не може извести закључак да је и њој суседна к.п. аа1 у површини од 0.18.45 ха уопште била у режиму друштвене својине и да је додељена продавцу СС у поступку враћања земљишта. У одговору на тужбу је наведено да је тужени ББ купио ово земљиште пре заснивања породичне заједнице странака и да је право својине у односу на продавца утврђено правноснажном пресудом Општинског суда у Бору П 1204/95 од 08.09.1995. године и предложено је да се изведе доказ увидом у те списе. Тај доказ није изведен, време стицања ове парцеле није утврђено и због тога је закључак првостепеног суда да је ова парцела купљена за време заједнице живота странака за сада непоуздан.

Разлози из којих је првостепени суд обавезао туженике да тужиоцу исплате његов сувласнички удео у кући и к.п. аа2 и аа1 КО аа према грађевинској вредности куће и тржишној вредности земљишта нису јасни. Ако ова непокретност представља заједничку имовину странака, тужилац сразмерно свом доприносу има право на сувласнички удео у стој непокретности без обзира на висину удела. Деоба заједничке имовине по чл. 177 у вези чл. 195 став 3 ПЗ подразумева утврђивање сувласничког удела у заједничкој имовини, а висина удела нема утицаја на карактер овог права. Сувласнички удео у заједничкој имовини се одређује према степену изграђености објекта у време престанка породичне заједнице и због тога у одсуству другачијег споразума странака радови које су туженици извели касније не би могли да доведу до повећања њиховог сувласничког удела. Деоба заједничке имовине се исцрпљује утврђењем сувласничког удела, после тога сувласинци у смислу чл. 14, 15 и 16 Закона о основама својинскоправних односа споразумно или у посебном судском поступку уређују своје сувласничке односе и спроводе деобу сувласничке непокретности. Правичност и економичност нису разлози из којих се право на сувласнички удео, уз противљење осталих заједничких власника може трансформисати у облигационо право. Тржишна вредност куће на к.п. аа2 и аа1 КО аа није утврђена, али ако су наводи жалбе којима се тврди да ова непокретност на тржишту не би могла постићи вредност тужиочевог удела обрачунатог према грађевинској вредности објекта принцип правичности на који се позвао првостепени суд би био нарушен на штету тужених. Осим тога, правичност и економичност напред наведеним одредбама ПЗ нису предвиђене као разлози из којих се право својине може, по избору тужиоца, трансформисати у облигационо право. Одлука о примарном тужбеном захтеву садржана у ставу петом побијане пресуде је донета погрешном применом материјалног права и због тога је изостало одлучивање о евентуалном тужбеном захтеву.

Стога ће првостепени суд у поновном поступку отклонити наведене недостатке који се првенствено односе на супарничарску заједницу странака тако што ће испитати ко је правни следбеник преминулог члана породичне заједнице ББ2, да ли он учествује у поступку и у зависности од тога одлучити о даљем току поступка, затим ће утврдити када је породична заједница заснована и између којих лица и при том ће имати у виду да породична заједница подразумева заједницу живота и економску заједницу. У широј породичној заједници постоји подела рада тако што сваки члан домаћинства ради одређене послове и на тај начин омогућава другим члановима да се посвете неком другом послу. Сви облици рада и сарадње се вреднују и при одлучивању о величини доприноса у стицању одређене ствари није одлучујуће ко је од чланова домаћинства конкретно учествовао у стварању те ствари, а ко је у оквиру породичне заједнице радио на неком другом послу. Фактичко је питање и од околности сваког конкретног случаја зависи како ће се вредновати поједини облици рада и сарадње у оквиру шире породичне заједнице. Удео у заједнички стеченој имовини се израчунава тако што се најпре утврди вредност заједнички стечене имовине, од те вредности се одузме учешће посебне имовине појединих чланова породичне заједнице и учешће материјалне базе и разлика тих вредности је резултат заједничког рада стицалаца. Та вредност се дели на чланове породичне заједнице сразмерно њиховом доприносу. Члановима породичне заједнице који су учествовали материјалном базом или улагањем посебне имовине се на процењену вредност радног доприноса додаје допринос по основу учешћа материјалне базе или посебне имовине, збир тих вредности се ставља у однос са укупном вредношћу заједнички стечене имовине и тако се израчунава сувласнички удео. Члану породице који у стицању учествује само радом удео се утврђује тако што се процењена вредност његовог радног доприноса стави у однос са укупном вредношћу заједнички стечене имовине.

Из наведених разлога на основу чл. 376 став 1 и 377 став 2 ЗПП је одлучено као у изреци решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)