Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.03.2010.

Гж 8056/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8056/10
18.03.2010. године
БЕОГРАД

 

У  И М Е  Н А Р О Д А

  Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Споменке Зарић, председника већа, Меланије Сантовац и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради утврђења и чинидбе, одлучујући о жалбама парничних странака изјављеним против пресуде Општинског суда у Сокобањи П 180/07 од 05.02.2008.године, у седници одржаној 25.03.2011.године, донео је


П Р Е С У Д У

  ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Сокобањи П 180/07 од 05.02.2008.године у ставу првом изреке и жалба тужиоца одбија, као неоснована.
  УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Сокобањи П 180/07 од 05.02.2008.године у ставу другом и трећем изреке и предмет ВРАЋА Основном суду у Зајечару-Судској јединици у Сокобањи, као надлежном, на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Општинског суда у Сокобањи П 180/07 од 05.02.2008.године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован тужбени затхев тужиоца да се према туженом утврди да је тужилац сувласник на бунару на КП 5747/6, по основу заједничке изградње и реконструкције од стране правних претходника тужиоца и правних претходника туженог, као и наслеђа. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је тужени дужан да трпи да тужилац постави хидрофор у бунар на КП аа и да одатле спроведе воду цревом до свог плаца од бунара и то према истоку у дужини од 1,60 метара до међе КП аа са улицом и преко земљишта поред сеоског пута до плаца тужиоца КП аа1, све КО Ресник, у року од 15 дана. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 12.950,00 динара у року од 15 дана.

  Тужилац је против наведене првостепене пресуде у делу којим је одбијен тужбени захтев изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

  Тужени је против наведене првостепене пресуде изјавио жалбу побијајући исту у ставу другом и трећем изреке, такође због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

  Апелациони суд је испитао првостепену пресуду у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку и оценио да жалба тужиоца није основана, а да је жалба туженог основана.

  У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд у смислу одредбе члана 372. став 2. истог Закона пази по службеној дужности.

  Основано тужени у жалби оспорава првостепену пресуду у делу става другог изреке због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, с обзиром да је изрека пресуде у наведеном делу неразумљива.

  Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је власник КП аа1 КО Ресник, а тужени је власник суседне КП аа, на којој се налази бунар и то на удаљености од 21,90 метара од границе са КП аа1, уз металну ограду поред улице (на удаљености од 1,60 метара од ограде). Ради се о бунару који је пре Другог светског рата копан од стране правних претходника парничних странака ВВ, ВВ1, ВВ2 и ВВ3 и који је након деобе њихове имовине припао оцу туженог сада пок.ВВ3, чији је тужени наследник по решењу о наслеђивању О 316/98 од 17.12.1998.године. Бунар је у току 1945.-1946.године продубљен и президан. Вода је свакодневно коришћена из бунара до 1968.године, када је изграђен водовод и од тада се вода користи по потреби, када нема воде у водоводу. Правни претходници тужиоца, тужилац и чланови његовог домаћинства су на наведени начин несметано користили воду из бунара до 2006.године, када је дошло до сукоба супруге и снахе тужиоца са ћерком туженог. Тужени је у међувремену, за своје потребе, поставио хидрофор ради лакшег коришћења воде из бунара. Тужени не спори право тужиоца да користи воду из бунара на начин како је то чинио и до сада – захватањем воде кофама. Тужени спори тужиоцу право сусвојине на бунару и противи се измени начина коришћења воде од стране тужиоца - постављањем хидрофора тужиоца у бунар.

  Првостепени суд је полазећи од овако утврђеног чињеничног стања побијаном пресудом, ставом првим изреке, одбио тужбени захтев тужиоца да се утврди да је тужилац сувласник на бунару по основу заједничке изградње и реконструкције од стране правних претходника парничних странака и наслеђа, а ставом другим изреке, обавезан је тужени да трпи да тужилац постави хидрофор у бунар на КП аа и да одатле спроведе воду цревом до свог плаца од бунара и то према истоку у дужини од 1,60 метара до међе КП аа са улицом и преко земљишта поред сеоског пута до плаца тужиоца КП аа1, све КО Ресник. Правилно је првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца да се утврди да је тужилац сувласник на бунару по основу заједничке изградње и реконструкције од стране правних претходника парничних странака и наслеђа, јер је правилном оценом изведених доказа несумњиво утврђено да је тужени власник КП аа (послужно добро) на којој се налази спорни бунар, који у конкретном случају представља помоћни објекат на овој парцели (јер служи коришћењу ове парцеле на којој се налазе стамбени објекти туженог) и да тужилац као власник суседне парцеле КП аа1 (повласно добро) има само право службености да користи воду из бунара за своје потребе. У конкретном случају, бунар као помоћни објекат је припадак главне ствари (земљишта са стамбеним објектима) и дели судбину главне ствари. Тужиоцу се не може признати посебно право својине на имовини која не представља посебну грађевину, већ је припадак стамбене зграде или сеоског домаћинства. Имајући у виду наведено, тужилац ни по основу реконструкције, односно наслеђа није могао може стећи право својине на спорном бунару.

  Међутим, основано тужени у жалби наводи да је изрека побијане пресуде у ставу другом изреке нејасна и непрецизна, односно да из садржине изреке није јасно на који начин би се у конкретном случају поставио хидрофор, преко ког земљишта и у којим мерама и границама би требало поставити црева која ће спроводити воду из бунара, те је из наведеног разлога побијана пресуда у овом делу донета уз битну повреду одредаба из члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку. Наведено је од утицаја и на правилну примену материјалног права и утврђења чињеница битних за оцену да ли би се тужени променом начина вршења већ установљеног права службености коришћења воде из бунара евентуално довео у неповољнији положај. Наиме, према утврђеном чињеничном стању, тужилац има право службености коришћења воде из предметног бунара (које право тужени не спори тужиоцу) и по оцени овог суда, тужилац има право да захтева судским путем промену начина вршења већ установљеног права службености - ради коришћења воде на савременији начин, али само под условом да се власник послужног добра, овде тужени, не доводи у неповољнији положај. Према одредби члана 50. став 1. Закона о основама својинскоправних односа стварна службеност се врши на начин којим се најмање оптерећује послужно добро. У првостепеном поступку је пропуштено да се утврди да ли би коришћење воде из бунара путем хидрофора довело у неповољнији положај власника послужног добра, јер се не види на који начин би хидрофор био постављен, као и мере и границе постављана цеви које би спроводиле воду до домаћинства тужиоца.

   Из наведених разлога Апелациони суд у Београду је применом одредби члана 375. члана и 376. тачка 1. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци ове пресуде.

  У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама наведеним од стране другостепеног суда, те ће правилном применом материјалног права на правилно и потпуно утврђено чињенично стање поново одлучити о делу тужбеног захтева тужиоца који се односи на промену начина вршења предметне службености.

  Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, с обзиром да иста зависи од одлуке о главној ствари.

МШ         Председник већа - судија
        Споменка Зарић, ср.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)