Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.06.2011.

Гж 8286/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8286/10
Дана 08.06.2011 године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против тужене Градске општине Раковица из Београда, улица Мишка Крањца број 2, коју заступа Општинско јавно правобранилаштво, ради брисања укњижбе, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Другог општинског суда у Београду П-3659/08 од 30.06.2009. године, у седници већа одржаној дана 08.06.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УКИДА СЕ пресуда Другог општинског суда у Београду П-3659/08 од 30.06.2009. године и предмет УСТУПА Првом основном суду у Београду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог општинског суда у Београду П-3659/08 од 30.06.2009. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље АА и утврђено да није правно ваљана укњижба права коришћења Градске општине Раковица на 1/9 катастарске парцеле аа, аа1 аа2 КО _ на терет сукорисничког дела од 1/9 идеалних делова тужиље АА, извршена решењем Другог општинског суда у Београду као земљишно књижног Дн-13996/80, и наложено брисање права коришћења Општине Раковица на 1/9 катастарских парцела аа, аа1 аа2 КО _ и успостављање ранијег стања права коришћења АА са 1/9 идеалних делова на тим катастарским парцелама у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 81.050,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде, тужена је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је дала одговор на жалбу тужене.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу члана 372 ЗПП-а, другостепени суд је нашао да је жалба основана.

Према разлозима ожалбене пресуде, тужиља је у земљишним књигама -зкул аа3 КО Кнежевац била уписана као носилац права коришћења са 1/12 идеалних делова на земљишту у друштвеној својини-парцелама аа, аа4, аа5, аа1, аа2 и аа6 КО Кнежевац. Као корисници наведених парцела у земљишне књиге били су уписани још и: СС са уделом од 1/12 идеалних делова, СС1 са уделом од 1/12 идеалних делова, СС2 са уделом од 1/12 идеалних делова, СС3 са уделом од 2023/11466 идеалних делова, СС4 са уделом од 1799/11466 идеалних делова и СС5 са уделом од 1/3 идеална дела. Решењем СО Раковица број 463-128/76-II од 08.12.1977. године изузете су из поседа корисника СС3, СС4 и СС5 парцеле аа, аа4, аа7, аа и аа2, све уписане у зкул _ КО _ као национализовано неизграђено грађевинско земљиште. У изворник овог решења уписана је службена белешка по којој у диспозитиву, иза речи: “СС5”, треба додати: “СС са 1/12, СС1 са 1/12, АА са 1/12 и СС2 са 1/12”. Службену белешку потписала је руководилац Одељења за имовинско правне послове Општине Раковица. Наведено решење оглашено је правноснажним са 27.01.1978. године. Решењем земљишно-књижног одељења надлежног суда Дн-13996/80 од 23.10.1980. године, донетим на основу решења СО Раковица број 463-128/76-II од 08.12.1977. године, отписане су катастарске парцеле аа, аа1 и аа2 из зкула _ КО _ и приписане у зкул _ исте катастарске општине, у којем је тужена уписана као корисник тих парцела-земљишта у државној својини, власништво Републике Србије.

Полазећи од изложеног првостепени суд је применом правних правила садржаних у параграфима 68, 69, 70 и 71 бившег Закона о земљишним књигама, усвојио тужбени захтев. По налажењу тог суда тужиља је активно легитимисана у овом спору јер је, пре доношења правноснажног решења о изузимању из поседа спорних парцела, била уписана као њихов земљишно-књижни корисник, а тужена је пасивно легитимисана зато што је уписана као корисник тих парцела-земљишта у државној својини. Тужба којом се тражи брисање укњижбе права коришћења тужене поднета је благовремено-у року од 3 године који се, по схватању првостепеног суда, у овом случају има рачунати од 06.09.2005. године када је тужиља поднела захтев за издавање извода из земљишних књига и тако сазнала да је тужена укњижена као корисник на предметним парцелама, и то по решењу СО Раковица од 08.12.1977. године које не може бити основ за укњижење права коришћења тужене на сукорисничком уделу тужиље од 1/12 идеалних делова, зато што се то решење не односи на тужиљу, нити се диспозитив истог могао изменити службеном белешком.

Оваква одлука се, по налажењу другостепеног суда, за сада не може прихватити као правилна. Основано се изјављеном жалбом указује на постојање недостатака због којих се правилност првостепене пресуде не може испитати, а на тај начин и на учињену битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а.

Поднетом тужбом тужиља захтева брисање укњижбе права коришћења тужене на спорним катастарским парцелама аа, аа1 и аа2 све у КО _ у делу од 1/9 идеалних делова, и успоставу пређашњег земљишно-књижног стања. Тужба за брисање укњижбе везана је за рокове који су преклузивног карактера и на које суд пази по службеној дужности. При том се прави разлика да ли се том тужбом оспорава укњижба лица која су истом права стекла непосредно од тужиоца или се оспорава ваљаност укњижбе трећих лица која су доцнијим укњижбама стекла књижна права. У првом случају, сходно правном правилу из параграфа 69 бившег Закона о земљишним књигама, кад се тужба за брисање подиже против оних особа које су стекле права или су биле ослобођене терета непосредно услед укњижбе чије се брисање тражи тужбом, или кад се тужба заснива на таквим односима који постоје непосредно између тужиоца и туженог, онда се о трајању тужбеног права просуђује према постојећим грађанскоправним правилима о застарелости. У другом случају, када се тужба подноси против трећих лица која су доцнијим укњижбама стекла књижна права, прави се разлика да ли је тужилац о дозволи те укњижбе био прописно обавештен или није. Ако је тужилац о тој укњижби био прописно обавештен онда је, у смислу правног правила из параграфа 70 бившег Закона о земљишним књигама, дужан да у року одређеном за жалбу – рекурс (параграф 137 Закона о земљишним књигама), затражи упис забележбе, а у року од даљих 60 дана од протека рока за рекурс преда тужбу за брисање против свих лица која су оспораваном укњижбом стекла које књижно право или на истом издејствовала даље укњижбе или предбележбе. По протеку ових рокова, може се против трећих лица која су још пре забележбе спора на укњиженом праву стекла даља књижна права донети одлуку да се оспорена укњижба брише ако су она била несавесна само у погледу ваљаности укњижбе. Уколико тужилац из ма ког разлога није био обавештен о неваљаној укњижби која се тужбом напада, рок за подизање тужбе против трећих лица која су била савесна при стицању даљих књижних права престаје по протеку три године од дана када је било затражено укњижење код земљишнокњижног суда (правно правило из параграфа 71 бившег Закона о земљишним књигама).

У конкретном случају, поднетом тужбом тражено је брисање укњижбе права коришћења које је тужена стекла непосредно у односу на тужиљу-ранијег земљишно-књижног корисника земњишта. Због тога нису јасни разлози првостепеног суда да подношење ове тужбе веже за рок од 3 године који се, у смислу правног правила из параграфа 71 бившег Закона о земљишним књигама, примењује против савесних трећих лица која су стекла даља књижна права у случају кад тужилац о таквој укњижби није био прописно обавештен, и да почетак тог рока рачуна од дана сазнања тужиље, када је наведеним правним правилом одређено да се тај рок рачуна од дана када је била затражена укњижба код земљишнокњижног суда. Оцена да ли је испоштован рок за подношење тужбе у овој правној ствари морала је бити дата по правном правилу из параграфа 69 бившег Закона о земљишним књигама, које упућује на примену грађанскоправних правила о застарелости. Зато је у овом спору било нужно утврдити када је извршена укњижба права коришћења тужене на спорним парцелама, да ли је то учињено решењем Дн-13996/80 од 23.10.1980. године на које се тужиља позива (из уверења земљишно-књижног одељења Другог општинског суда у Београду Рз-660/09 од 17.02.2009. године произилази да је тим решењем извршен отпис парцела аа, аа1 и аа2 из зкул _ КО _ и припис истих у зкул _ КО _), које није приложено списима или решењем Дн-7709/78 од 27.11.1978. године на које тужени указује у жалби позивајући се на исто уверење, и у односу на тај моменат правилном применом материјалног права оценити да ли је тужба за брисање укњижбе поднета у року.

Осим тога, ако је утврђено да је тужиља пре доношења решења о изузимању земљишта била уписана у земљишним књигама као носилац права коришћења са уделом од 1/12 идеалних делова на спорним парцелама, онда није јасна ни одлука првостепеног суда да усвоји тужбени захтев – наложи брисање укњижбе права коришћења тужене на 1/9 делова спорних катастарских парцела и успоставу ранијег стања права коришћења тужиље са 1/9 идеалних делова на тим парцелама, односно са већим уделом од оног са којим је тужиља била уписана у земљишне књиге пре оспорене укњижбе.

Из свих ових разлога, побијана пресуда је морала бити укинута и предмет уступљен Првом основном суду у Београду који је, на основу члана 22 став 2 Закона о уређењу судова и члану 3 тачка 1 Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, надлежан за поновно суђење.

У поновљеном суђењу првостепени суд ће отклонити ове недостатке и утврдити када је тужена укњижена као корисник спорних парцела и на основу које је исправе та укњижба извршена, тако што ће извршити увид у земљишне књиге и збирку исправа, а затим оценити да ли је тужиља том укњижбом повређена у свом земљишно-књижном праву и да ли је тужбу за брисање те укњижбе поднела у прописаном, преклузивном року. У вези са службеном белешком уписаном у изворник решења СО Раковица од 08.12.1977. године, првостепени суд ће поновним увидом у спис број 463-128/76 утврдити да ли је поводом тога издат и посебан закључак о исправци решења и исти достављен странкама, а све имајући у виду члан 219 тада важећег Закона о општем управном поступку. По поступљеном, водећи рачуна и о свим осталим наводима жалбе, првостепени суд ће у овој правној ствари донети закониту одлуку.

Укинута је и одлука о трошковима поступка, јер зависи од коначног исхода спора.

Са свега наведеног, на основу члана 376 став 1 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

      Председник већа-судија
       Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)