Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.03.2015.

Гж 8974/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8974/13
Дана 04. марта 2015. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Светлане Беговић Пантић председника већа, Зорице Булајић и Момирке Прокић чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ, против тужене ББ, сада непознате адресе пребивалишта и боравишта, чији је привремени заступник адвокат АБ1, ради утврђења права својине, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Петровцу на Млави П бр. 2183/12 од 25.11.2013. године, у седници већа одржаној дана 04.03.2015. године донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Петровцу на Млави П бр. 2183/12 од 25.11.2013. године у ставу првом изреке тако што се ОДБИЈА, као неоснован, тужбени захтев тужилаца АА и АА1 да се утврди да су тужиоци по основу одржаја више од 20 година власници и држаоци са по 1/2 од 1/6 тј. по 1/12 делова катастарске парцеле аа и аа1 воде као својина тужене ББ и да се обавеже тужена да призна и дозволи тужиоцима да се као власници укњиже код Службе за катастар непокретности Жагубица.

ПОТВРЂУЈЕ СЕ решење о трошковима садржано у ставу другом изреке пресуде Основног суда у Пожаревцу, Судска јединица у Петровцу на Млави П бр. 2183/12 од 25.11.2013. године и жалба тужене ББ у овом делу ОДБИЈА, као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке, утврђено је да су тужиоци по основу одржаја више од 20 година власници и држаоци са по 1/2 од 1/6 тј. по 1/12 делова катастарске парцеле аа и аа1 воде као својина тужене и обавезана тужена да ово призна и дозволи тужиоцима да се као власници укњиже код Службе за катастар непокретности Жагубица. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове спора.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена из свих законских разлога, али без образложења.

Испитујући правилност побијане пресуде у границама прописаним одредбом члана 386 ЗПП, Апелациони суд је оценио да је жалба тужене делимично основана.

Према утврђеном чињеничном стању тужиоци су 1986. године са туженом закључили усмени уговор о купопродаји којим су заједнички купили 1/2 идеалних делова непокретности које су предмет спора и то сваки по 1/2 идеалних делова. Овим уговором тужиоци су купили по 1/12 катастарске парцеле аа и аа1. Туженој су након закључења усменог договора исплатили купопродајну цену, а она им је одмах предала у државину спорне непокретности од када су тужиоци са ових парцела секли дрва за своје потребе.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, које се наводима жалбе не доводи у сумњу, првостепени суд закључио да су тужиоци од 1986. године у савесној државини делова катастарских парцела аа и аа1 и да су стога тужиоци по основу савесног одржаја од преко 20 година стекли право својине на спорним непокретностима на основу члана 28 став 4 Закона о основама својинскоправних односа.

Пазећи по службеној дужности на правилну примену материјалног права, апелациони суд је, као другостепени, оценио да је првостепени суд погрешно применио материјално право и то одредбу члана 28 став 4 Закона о основама својинско-правних односа на којима је засновао одлуку.

Наиме чланом 28 Закона о основама својинско-правних односа, у ставу 4 прописано је да је савесни држалац непокретне ствари на којој други има право својине стиче право својине на ту ствар одржајем преко 20 година. Из ове одредбе произилази да су услови за стицања права својине одржајем непрекидна савесна државина преко 20 година на туђој ствари. Како је у проведеном поступку утврђено да су усменим уговором о купопродаји тужиоци заједно од тужене купили аа и аа1 чиме су тиме тужиоци предајом у посед купљеног сувласничког удела постали судржаоци непокретности на којима претендују да стекну својину, то по оцени апелационог суда нису испуњени услови из наведене законске одредбе за стицање права својине одржајем јер судржавина не може водити својини одржајем. Својина се одржајем може стећи само савесном државином, фактичком влашћу која мора бити на тачно опредељеној ствари, на непокретности у мерама и границама, односно реалном делу непокретности, а не на њеном идеалном делу.

Стога је погрешно првостепени суд закључио да су у конкретној ситуацији, у којој тужиоци имају судржавину, испуњени услови из члана 28 став 4 Закона о основама својинскоправних односа за стицање права својине одржајем.

Како у проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, то је на основу одредбе члана 394 став 1 тачка 4 ЗПП побијана одлука о утврђењу права својине на непокретности преиначена и тужбени захтев одбијен те одлучено као у ставу првом изреке.

Одлучујући о жалби тужене на одлуку о трошковима поступка апелациони суд је оценио да је у овом делу жалба неоснована.

Правилно је првостепени суд, на основу чланова 151 и 163 ЗПП, одлучио да свака страна сноси своје трошкове поступка. Тужену је у спору заступао привремени заступник чије су трошкове платили тужиоци, а поред тога није ни поставио опредељен захтев за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Због тога је на основу члана 401 став 1 тачка 2 ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Светлана Беговић Пантић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)