Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.07.2010.

Гж 9/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАД
Гж 9/2010
Дана 14.07.2010.г.
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Гордане Тодоровић, председника већа, Зорице Николић и Миланке Вукчевић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених ББ, ББ1, ББ2 и ББ3, које заступа адв.БА, ради измене права службености, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Општинског суда у Лозници П.бр.713/06 од 25.01.2007.г., у седници већа одржаној дана 14.07.2010.г., донео је:


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Општинског суда у Лозници П.бр.713/06 од 25.12.2007.г. у ставу I изреке тако што се тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се измени путни правац стварне службености преко кат.парцеле вв КО __ власништво тужених ББ, ББ1, ББ2 и ББ3, којим је тужиља долазила у своју кат.парцелу бр.вв1 КО __ утолико што се утврђује да тужиља има право сталне службености преласка пешице, колима, запрегом и другим превозним средствима преко парцеле тужених к.п.бр.вв КО __ и то: почев од кат.парцеле бр.вв2 пок.ПП у дужини од 25м полујужно, а затим 60м југоисточно до уласка у своју кат.парцелу вв1, а све у шири од 3м, што су тужени дужни признати и трпети да тужиља користи, ОДБИЈА, као неоснован.

Свака странка сноси своје трошкове поступка.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Лозници П.бр.713/06 од 25.12.2007.г. ставом I изреке измењен је путни правац сталне службености преко кат.парцеле вв КО __ власништво тужених, којим је тужиља долазила у своју кат.парцелу бр.вв1 КО __ утолико што се утврђује да тужиља има право сталне службености преласка пешице, колима, запрегом и другим превозним средствима преко парцеле тужених к.п.бр.вв КО __ и то: почев од кат.парцеле бр.вв2 пок.ПП у дужини од 25м полујужно, а затим 60м југоисточно до уласка у своју кат.парцелу вв1, а све у шири од 3м, што су тужени дужни признати и трпети да тужиља користи. Ставом II изреке одређено је да привремена мера усвојена решењем истог суда П.бр.вв од 02.04.2002.г. остаје на снази до правоснжаног окончања поступка. Ставом III изреке одлучено је да се о трошковима одлучи накнадно.

Против наведене пресуде тужени су благовремено изјавили жалбу из свих законских разлога.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу чл.372. ЗПП-а, Апелациони суд у Београду је нашао:

 жалба је основана.

Изведеним доказима у току првостепеног поступка је утврђено да тужиља има право службености пролаза пешице, колима и другим превозним средствима преко кп.бр.вв КО __, које право је, како из стања у списима предмета произилази стекла путем одржаја, али је у вршењу тог права на разне начине ометана од стране тужених, односно њиховог правног претходника, у вези чега је вођено више парница, због чега тужиља поднела тужбу ради измештања службености на начин описан у изреци ожалбене пресуде.

На напред наведено чињенично стање, првостепени суд није правилно применио материјално право када је донео одлуку садржине ближе наведене у изреци ожалбене пресуде.

Одредбом чл.50 ст.1 Закона о основана својинскоправних односа прописано је да се стварна службеност врши на начин којим се најмање оптерећује послужно добро.

У цитираној одредби изражено је начело рестрикције као једно од основних карактеристика и једно од основних начела права службености уопште, па и права стварне служебности.

У складу са наведеним начелом рестрикције службености, када се службеност врши на једном делу послужног добра, само власник послужног добра који за то има интерес, може, уз накнаду трошкова који се тиме проузрокују, и против воље титулара службености-власника повласног добра, захтевати премештање службености, односно места његовог вршења на друго место истог добра, где њено вршење неће бити отежано, које право не припада власнику повласног добра, јер би то било противно наведеном начелу рестрикције службености.

Како у овој парници тужиља као титулар права службености-власник повласног добра, тражи измену места вршења стварне службености преко парцеле тужених, као послужног добра, за шта према цитираној одредби Закона о основана својинскоправних односа није активно легитимисана, то је ожалбена пресуда садржана у ставу I изреке преиначена, тако што је тужбени захтев тужиље одбијен као неоснован.

Како у поступку доношења првостепене пресуде у ожалбеном делу није било битних повреда одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.1,2,5,7 и 9 ЗПП-а, на које повреде другостепени суд пази по службеној дужности, нити се наводима у жалби указује на неку другу повреду ове врсте која би могла утицати на њену правилност, то је сходно овлашћењу из чл.380 тач.4 ЗПП-а одлучено као у изреци ове пресуде.

Одлуку о трошковима парничног поступка, другостепени суд је донео применом одредби чл.149, 150 и 161 ст.2 ЗПП-а., с обзиром да је тужиља ову парницу изгубила, због чега јој право на накнаду трошкова према чл.149 ЗПП-а не припада, док тужени којима би припадало право на накнаду трошкова парничног поступка, до закључења главне расправе у овој парници у захтеву за накнаду трошкова парничног поступка нису опредељено навели трошкове за које траже накнаду, што је према одредби чл.159 ст.1,2 и 3 ЗПП-а услов да би се о њиховом захтеву за накнаду трошкова могло одлучивати.


Председник већа-судија
Гордана Тодоровић с.р.

Тачност отправка оверава:
Управитељ судских писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)