Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.03.2013.

Kр 22/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kр 22/13
Дана 27.03.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић - председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Олге Крстић, као записничара, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 КЗ, решавајући о сукобу надлежности Другог основног суда у Београду и Вишег суда у Пожаревцу, у седници већа одржаној дана 27.03.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

За вођење кривичног поступка против окривљеног АА, по оптужници ОЈТ-а у Пожаревцу Кт.бр.750/11 од 09.03.2012. године, по којој је заступање прихватио јавни тужилац Другог ОЈТ-а у Београду, и исту оптужницу прецизирао поднеском Кт.бр.795/12 дана 07.11.2012. године, стварно и месно надлежан суд је Виши суд у Београду.


О б р а з л о ж е њ е

Правноснажним решењем Кв.бр.844/12 од 15.11.2012. године, Други основни суд у Београду се огласио стварно ненадлежним за поступање у предмету окривљеног АА по оптужници ОЈТ-а у Пожаревцу Кт.бр.750/11 од 09.03.2012. године, чије заступање је прихватио јавни тужилац Другог ОЈТ-а у Београду, a koja je прецизиранa поднеском Кт.бр.795/12 дана 07.11.2012. године, одређујући да се по правоснажности тог решења, списи предмета доставе Вишем суду у Пожаревцу, као стварно и месно надлежном суду.

Виши суд у Пожаревцу је својим актом 3К.13/13 од 14.03.2013. године покренуо поступак за решавање сукоба надлежности пред Апелационим судом у Београду, са изнетим мишљењем да се не може прихватити став Другог основног суда у Београду, којим се, узимајући у обзир диспозитив прецизиране оптужнице Другог ОЈТ-а у Београду у којој је тужилац, без обзира што је остао на истој правној квалификацији кривичног дела, која је у надлежности Основног суда, самим уношењем у чињенични опис околности да је окривљени критичном приликом управљао возилом под дејством алкохола од 0,88 промила у крви, заправо окривљеном ставио на терет тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297 ст.2 КЗ, за које је стварно и месно надлежан Виши суд у Пожаревцу. Ово из разлога што се у конктретном случају не може са сигурношћу тврдити да ли се у конкретном случају може говорити о том кривичном делу, имајући у виду став досадашње судске праксе Апелационих судова и Врховног касационог суда, којим се сматра да је дело извршено из нехата, уколико алкохолемија код оптуженог износи до 1% промила алкохола у крви, а да је дело извршено са умишљајем, уколико алкохолемија код окривљеног износи преко 1% промила алкохола у крви, те да се обзиром да се у конкретном случају не може закључити да ли је окривљеном АА стављено на терет извршење предметног кривичног дела у алкохолисаном стању, да ли је иста узрок саобраћајне незгоде, а посебно да ли је дело извршено са умишљајем, указује на ненадлежност Вишег суда у Пожаревцу. Ово тим пре, што је у конкретном случају Врховни касациони суд, својим решењем Кд.бр.51/12 од 21.03.2012. године одредио да је у конкретном случају месно надлежан суд са подручја Београда, те сходно указаном, Виши суд у Пожаревцу је предложио да Апелациони суд у Београду, огласи стварно и месно надлежан Други Основни суд у Београду или Виши суд у Београду, као стварно и месно надлежан суд за поступање у предметној кривично-правној ствари.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у свом поднеску КТР-I.бр.1134/2013 од 21.03.2013.године дао мишљење да Апелациони суд у Београду у смислу чл.39 ст.4 ЗКП донесе одлуку о преношењу месне надлежности у овом предмету са Вишег суда у Пожаревцу на Виши суд у Београду.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је имајући у виду и мишљење јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао да је за вођење кривичног поступка према окривљеном АА, због кривичног дела описаног у оптужници Основног јавног тужилаштва у Пожаревцу Кт.бр.750/11 од 09.03.2012. године, прецизираној актом Другог основног јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.795/12 од 30.10.2012. године, стварно и месно надлежан Виши суд у Београду, а то са следећих разлога:

Апелациони суд у Београду је одлучујући о захтеву за решавање сукоба надлежности, када се тиче стварне надлежности за поступање у овој кривично правној ствари, имао у виду да из изреке прецизиране оптужнице Другог ОЈТ-а у Београду, произилази да је окривљеном стављено на терет постојање основане сумње да је под дејством алкохола у крви од 0,88 промила, критичном приликом угрозио безбедност јавног саобраћаја и довео у опасност живот и тело људи, иако је био свестан да на тај начин може учинити дело, па је на то пристао, те дакле поступао са умишљајем у односу на радњу извршења кривичног дела, а тиме и на основну последицу предметног кривичног дела, док је у односу на наступање теже последице, која се огледа у чињеници да је том приликом 16 лица задобило тешке и лаке телесне повреде, а малолетни оштећени ОО, смртоносну телесну повреду, олако држао да до истих неће доћи, значи поступао с нехатом. Ово даље недвосмислено указује да обзиром да суд није везан правном квалификацијом кривичног дела, већ чињеничним описом дела, да се у радњама окривљеног које су описане у изреци оптужнице стичу елементи кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 ст.2 КЗ у вези чл.289 ст.1 КЗ, за које дело је предвиђена казна затвора од 2-12 година, па је сходно одредби чл.23 ст.1 Закона о уређењу судова РС за поступање у овој кривично правној ствари надлежан Виши суд као првостепени.

Имајући у виду наведено, те ценећи став Врховног касационог суда, који је изнет у решењу Кд.бр.51/12 од 21.03.2012. године, којим је у конкретном случају, као месно надлежан суд у овом предмету, одређен Други основни суд у Београду, из разлога што ће се очигледно вођење овог кривичног поступка лакше спровести пред судом на територији Града Београда, имајући у виду да окривљени, као и сви малолетни оштећени, али и сведок СС, чије је саслушање предложено поменутом оптужницом, имају пребивалиште на територији Београда, Апелациони суд у Београду је приликом решавања сукоба стварне надлежности између Основног и Вишег суда, а поступајући у смислу одредбе 39 став 4 ЗКП одлучио и о преношењу месне надлежности у смислу одредбе 39 став 2 ЗКП, па је утврдио да је у конкретном случају оправдано преношење месне надлежности са Вишег суда у Пожаревцу, као месно надлежном према месту извршења кривичног дела на Виши суд у Београду, као стварно надлежан, ради чега је исти одређен као стварно и месно надлежан за поступање у овој кривично-правној ствари.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци решења, а на основу члана 39 став 2 и 4 ЗКП.

Записничар      Председник већа-судија
Олга Крстић, с.р.     Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ судске писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)