Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.07.2013.

Кр 64/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кр 64/13
Дана 02.07.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Кристином Вуковић, записничарем, у кривичном предмету према окривљеном АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о предлогу за решавање сукоба надлежности председника већа – судије Првог основног суда у Београду К.бр.4481/13 од 19.06.2013. године, у седници већа одржаној дана 02. јула 2013.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

За вођење кривичног поступка према окривљеном АА због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, по оптужници Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.581/09 од 04.04.2011. године, која је измењена дана 25.04.2013. године, ОДРЕЂУЈЕ СЕ као стварно и месно надлежан Први основни суд у Београду.


О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Београду се својим решењем Кв.бр.224/13 од 14.05.2013. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, по оптужници Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.581/09 од 04.04.2011. године, која је измењена дана 25.04.2013. године и одредио да се по правноснажности решења списи предмета доставе Првом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду за поступање у овој кривичноправној ствари.

Први основни суд у Београду покренуо је поступак за решавање сукоба надлежности са предлогом да Апелациони суд у Београду, као заједнички непосредно виши суд, сходно члану 39 став 1 Законика о кривичном поступку, реши настали сукоб надлежности и одреди Виши суд у Београду, као стварно и месно надлежан суд за поступање у овом кривичном предмету.

Апелациони јавни тужилац у Београду је поднеском Ктр-I број 2499/13 од 25.06.2013. године, дало мишљење да Апелациони суд у Београду одбије као неоснован предлог Првог основног суда у Београду за решавање сукоба надлежности и донесе решење којим се Први основни суд у Београду оглашава стварно надлежним за поступање у предмету кривице против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, па је оценивши стање у списима предмета нашао:

За вођење кривичног поступка према окривљеном АА, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, по оптужници Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.581/09 од 04.04.2011. године, која је измењена дана 25.04.2013. године, одређује се као стварно и месно надлежан Први основни суд у Београду.

Оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.581/09 од 04.04.2011. године, која је измењена дана 25.04.2013. године, окривљеном АА стављено је на терет кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, али по налажењу првостепеног суда, имајући у виду да је Виши суд у Београду после отварања главног претреса установио да је суђење надлежан нижи суд, Виши суд је био дужан да поступи у складу са одредбом члана 37 став 2 ЗКП, којом је прописано да ако после отварања главног претреса суд установи да је за суђење надлежан нижи суд, неће доставити предмет том суду, него ће сам спровести поступак и донети одлуку.

Одредбом члана 37 став1 ЗКП, прописано је да је суд дужан да пази на своју стварну и месну надлежност током читавог поступка и чим примети да није надлежан, у обавези је да се огласи ненадлежним и након правноснажности решења списе предмета достави стварно и месно надлежном суду, а када је у питању стварна надлежност, одредбом члана 37 став 2 ЗКПа, прописано је да уколико суд који је поступао у предмету, после отварања главног претреса установи да је за суђење надлежан нижестепени суд, неће се огласити стварно ненадлежним, него ће сам спровести поступак и донети одлуку. Дакле, одредба члана 37 став 2 ЗКП је изузетак од општег правила када је у питању надлежност суда у смислу члана 37 став 1 ЗКП.

Одредбом члана 319 став 1 ЗКП изричито је прописано да главни претрес почиње читањем оптужнице, а ова одредба се налази у делу Законика о кривичном поступку који се односи на почетак главног претреса и саслушање оптуженог, дакле, несумњиво се може закључити да се главни претрес отвара читањем оптужнице.

Стоји чињеница да је одредбом члана 302 ЗКП предвиђено да председник већа (у заказано време за главни претрес) отвара заседање, како би утврдио да ли су испуњене законске претпоставке за одржавање главног претреса. Зависно од тога шта утврди, суд одлучује да ли ће бити одржан главни претрес или ће исти бити одложен. Дакле, у поступку припреме за главни претрес, уколико је веће у заседању утврђује се постојање или непостојање претпоставки за одржавање главног претреса, а што даље има значаја за одлуку о низу процесних питања, између осталог и питање оцене надлежности суда, али под условима који су предвиђени чланом 37 Законика о кривичном поступку.

Имајући у виду да главни претрес пред Вишим судом у Београду није почео, односно није прочитана оптужница Вишег јавног тужилаштва у Београду за поступање у овом кривичном предмету, стварно и месно надлежан је Први основни суд у Београду, па су неосновани наводи Првог основног суда у Београду да је за вођење поступка у овом предмету надлежан Виши суд у Београду.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 39 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар      Председник већа – судија
Кристина Вуковић, с.р.    Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)